Duh iz akademske boce

Prvo je novosadski „Građanski list“ javio da je grupa akademika uputila apel Skupštini Vojvodine za nastavak rada Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU) koja je slovom zakona ugašena 1992. i prisajedinjena SANU-u. Onda je Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine, u svom prepoznatljivom krešendo maniru potvrdio postojanje takve inicijative i dodao da VANU nije nikada ukinut, nego je samo „prestao sa radom“, uz napomenu da očekuje žestok otpor Beograda i da ga takve reakcije ne zanimaju. Samo nekoliko dana kasnije, 15. oktobra, u paketu sa raspravom o kadrovskim promenama RTV NS, pred Skupštinom Vojvodine našla se i informacija o inicijativi da Vojvođanska akademija nauka i umetnosti (VANU) „nastavi sa radom“. Skupština je ovu informaciju usvojila većinom glasova, a Izvršnom veću je naloženo da za sledeću sednicu pripremi sav materijal povodom te informacije.

Čanak je i u Skupštini Vojvodine ponovio da je od prestanka rada VANU-a i njegovog prisajedinjenja SANU-u u Srpsku akademiju nauka i umetnosti iz Vojvodine primljen samo jedan novi akademik, dok ih je 11 u međuvremenu umrlo. „To pokazuje da je politika SANU-a bila gušenje nauke i umetnosti u Vojvodini. Da bi se poništile posledice svesne marginalizacije Vojvodine, nepohodno je hitno podmlađivanje sastava VANU-a“, naglasio je Čanak. On je dodao da pitanje obnavljanja VANU-a treba da bude uključeno u proces preuzimanja ingerencija Pokrajine.

Poslanik Demokratske stranke Bogoljub Trkulja je, prema Beti, polemički odgovorio Čanku da nakon priča o VANU-u, Naftnoj industriji Vojvodine „možemo očekivati i priču o taksistima Vojvodine“ naglasivši da ne vidi „zašto jednu instituciju koja nema nikakvu vezu sa politikom uvlačimo u politiku. Tako se prlja ideja autonomne Vojvodine“.

TAJNA RASPRAVA: Tri dana kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti reagovala je prilično neobično, otpisala je Vojvođanima oglasom na 31. strani „Politike“ naslovljenim kao Saopštenje javnim glasilima!?

Izvršni odbor SANU-a saopštava da Srpska akademija nauka i umetnosti nije primila nikakav apel svojih članova ovakvog sadržaja i naglašava da „najodlučnije odbacuje tvrdnju da je ikada vodila politiku gušenja nauka i umetnosti u Vojvodini ili bilo gde. Svrha njenog postojanja od samog osnivanja do danas je negovanje i razvijanje nauka i umetnosti“.

U saopštenju se ističe da se Srpska akademija nauka i umetnosti u prijemu novih članova nije rukovodila ni nacionalnim ni regionalnim kriterijumima, kao i da je jedini kriterijum naučni, odnosno umetnički doprinos.

Svoje saopštenje Izvršni odbor SANU-a završava u bezuslovnom tonu:

„Sa svih napred navedenih razloga najenergičnije odbacujemo optužbu da je politika SANU-a bila rušenje nauka i umetnosti u Vojvodini.

Prema tome, SANU ne vidi da je naveden ijedan valjan razlog za vaspostavljanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.“

Povodom apela grupe akademika o nastavku rada Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU), o kojoj je javnost, ali i Skupštinu Vojvodine obavestio predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak, Izvršni odbor Ogranka SANU-a u Novom Sadu sazvao je 22. oktobra vanredni skup svih članova Ogranka da bi se raspravljalo o ovoj inicijativi.

Skup je prvo proglašen zatvorenim za javnost: od 24 člana, prisustvovalo je 19. Na skupu su pročitane i pisane izjave trojice članova Ogranka koji su iz zdravstvenih ili drugih razloga bili sprečeni da učestvuju u raspravi. Posle skupa usledilo je šturo saopštenje:

„Posle uvodnih izlaganja predsednika i sekretara Ogranka Čedomira Popova i Vojislava Marića, te obrazloženja potpisnika ‘apela grupe akademika’ Bele Ribara i Rudolfa Brucija, na Skupu je otvorena rasprava u kojoj je iscrpnim izlaganjima 13 članova Ogranka iskristalisan sledeći zaključak: većina članova Ogranka nije podržala ‘apel grupe akademika’, tim pre što sam tekst ovog dokumenta ni njegovi potpisnici nisu javno saopšteni ni Ogranku, ni javnosti, ni poslanicima Skupštine Vojvodine. O problemima rada Ogranka biće nastavljena rasprava na narednim skupovima u nastupajućim mesecima.“ Toliko.

U Saopštenju se, pored toga, naglašava da su Skupu prisustvovali i predsednik SANU-a akademik Dejan Medaković i upravnik poslova SANU-a Vladimir Davidović.

RASPLET: Kako će se rasplesti inicijativa anonimne „grupe akademika“ zavisi od daljeg toka rasprave na Ogranku SANU-a u Novom Sadu, a i u Skupštini Vojvodine. Bilo kako bilo, predsednik Skupštine Vojvodine izgleda nije sasvim upoznat sa svim relevantnim činjenicama: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti osnovana voljom političara 1979. ukinuta je slovom zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti od 29. jula 1992. Prethodno je Vojvođanska akademija nauka, posle brojnih dogovora, pregovora i usaglašavanja, održala vanrednu skupštinu na kojoj je odlučeno da se VANU prisajedini SANU-u: precizno je bio utvrđen i transfer akademika, svi vojvođanski akademici, 28 redovnih i 5 dopisnih, kolektivno su primljeni u SANU u onom statusu u kojem su i bili. I zgrada VANU-a postala je vlasništvo SANU-a.

Dakle, VANU nije „obustavio rad“, kako tvrdi Čanak, već je po sili zakona „prestao da postoji“. Tako su se dogovorili VANU i SANU.

Tako su tekli događaji u „godinama raspleta“ kada je tadašnje državno i partijsko rukovodstvo podržavalo i materijalno i moralno sve napore Akademije, kako je to isticao akademik Kanazir, ali kada je i Srpska akademija nauka i umetnosti ispoljavala do tada nezapamćenu, fatalnu političku aktivnost ne dovodeći u pitanje zvaničnu srpsku politiku do 1992. Bile su to godine, da parafraziramo Oliveru Milosavljević, kada se Akademija nije bavila politikom, a Srbija nije bila u ratu…

Akademik Stevan Koički, generalni sekretar SANU-a, kaže u razgovoru za „Vreme“ da je i pre ove najnovije rasprave u SANU-u uočeno i na redovnoj skupštini SANU-a u maju ove godine i istaknuto da je na izborima prošao mali broj kandidata iz Vojvodine, od devet kandidata koje je predložio Ogranak u Novom Sadu izabran je samo jedan:

„Na redovnoj skupštini u maju ove godine ovaj problem je posebno istaknut. Apelovano je da Ogranak u Novom Sadu, ali i Akademija u celini, menja stanje: da naši članovi iz Vojvodine budu agresivniji u predizbornoj kampanji, ali i da Akademija u celini ima više razumevanja za ove kandidate. Učinićemo da i sama tehnika predizborne kampanje omogući da Ogranak bolje predstavi svoje kandidate.“

Akademik Koički naglašava da ovaj problem svakako nije povezan sa zavičajnim poreklom kandidata, jer je u članstvu SANU-a zastupljeno mnogo Vojvođana, već je posledica borbe za afirmaciju kulturnih regija u okviru Jugoslavije i napominje:

„Vrhunska naučna, pa i umetnička dostignuća mogu se očekivati samo u potpuno razvijenoj akademskoj i opštekulturnoj sredini. Vojvodina ima Maticu srpsku koja je starija od SANU-a, koja ima i više članova od SANU-a… Uzimajući u obzir kulturnu tradiciju, istorijske i etničke specifičnosti vojvođanske regije i posebno uzlet akademskog, naučnog i umetničkog života u poslednjih pola veka, očigledno je da se ova regija s pravom bori za svoje mesto i u vrhovima nacionalne nauke i kulture. Uostalom, otvorena vrata ka tom mestu su joj i formalno priznata osnivanjem Ogranka SANU-a u Novom Sadu.“

Kako onda objasniti to da su za mnoga istaknuta imena vojvođanske kulture i nauke, pa i najstaknutija imena Matice srpske, vrata SANU-a zatvorena? I na ovu pitalicu akademik Koički ima odgovor:

„Mnoge velike istorijske ličnosti nikada nisu izabrane za akademike. Sve akademije nauka na svetu susreću se sa ovim problemom. Mislim ipak da su naši planovi u odnosu na Ogranak u Novom Sadu savim konstruktivni, ali oni moraju da daju taj vrhunski kvalitet.“