Duga, tamna izborna noć

Izborni dan u Šapcu je bio neobično miran i dosadan. Ljudi gotovo da nije ni bilo na ulicama, mogli su da se vide jedino u redovima u kojima su stajali da bi obavili svoju građansku dužnost. Bašte mnogobrojnih kafića gotovo da nisu ni radile, jer je ceo dan sipila dosadna kiša, sunca nije bilo ni za lek. Skoro pa karantinski dan iz doba korone.

Gužve u prepodnevnim satima bilo je uglavnom zbog velikog broja penzionera, koji su u prvih nekoliko sati od otvaranja biračkih mesta požurili da glasaju. Po čaršiji se uveliko vodila rasprava o tome da li je naređenje iz izbornog štaba Srpske napredne stranke u Šapcu bilo da svi njihovi sigurni glasovi glasaju do deset sati, kako bi imali dobar uvid u stanje na terenu i dovoljno vremena za intervencije. Još pre izbora su se hvalili kako imaju 30.000 sigurnih glasova, da će ubedljivo osvojiti Šabac i „osloboditi ga posle 20 godina vladavine žutih“.

foto: glas podrinja

S druge strane, niko u Šapcu sem naprednjaka nije verovao u priču da je moguće da sakupe toliko glasova. Šabac je grad sa nešto više od 100.000 birača. Na izbore u gradu izlazi oko 60 odsto i po nekom nepisanom pravilu „osvaja“ ga onaj ko sakupi približno 30.000 glasova, dakle, polovinu od onih koji su izašli na glasanje. Prevedeno u mandate, Skupština grada ima 69 mandata, a za većinu je potrebno 35. Niko nikada nije uspeo da osvoji sam 30.000 glasova na lokalu. To je, jednostavno, bilo nemoguće.

Rezultate izbora niko zvanično nije saopštavao u izbornoj noći. U trenucima kada ovaj tekst nastaje (utorak popodne) još nije zvanično saopštena ni izlaznost, iako se u ponedeljak u javnosti pojavila fotografija sa rezultatima iz GIK. Građani Šapca su do jednog trenutka mogli da prate rezultate glasanja na sajtu lokalnog nedeljnika „Podrinske“. Ćutalo se i u Gradskoj izbornoj komisiji, ćutalo se u i u štabovima zainteresovanih stranaka. Iz GIK-a je poslednja informacija o izlaznosti zvanično saopštena u nedelju u 18 sati.

SLAVLJE, ALI BEZ ŠEFA

Prvi rezultat koji je saopšten građanima Šapca bio je u pola četiri izjutra kada je kandidat za gradonačelnika liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, dr Aleksandar Pajić, u prostorijama SNS-a u Šapcu proglasio pobedu, osvojenih više od 30.000 glasova i 38 mandata. Posle toga je usledio vatromet i slavlje, a zabeležena je i po koja suza radosnica. Za to vreme je u Zelenovićevom štabu vladala atmosfera iščekivanja prelaska cenzusa za još neku listu, koja bi u značajnoj meri izmenila stanje na semaforu. A Šabac je tonuo sve dublje u mrak.

Ni jutro koje je svanulo posle izbora nije bilo bolje. Sivo, tmurno, hladno i kišovito. I bez novih informacija. Grad kao da je spavao. Uspavanu atmosferu je razmrdao upravo Nebojša Zelenović, koji je na konferenciji za medije saopštio da su evidentirane suštinske i formalne nepravilnosti na gotovo svim biračkim mestima u Šapcu, a ima ih oko 100, i da zahteva ponavljanje izbora za taj grad. Naprednjaci su nekoliko sati kasnije odgovorili da su „zapanjeni“ i da im nije jasno o kakvim se nepravilnostima radi kada ih niko nije registrovao niti tokom glasanja, niti po završetku. Zelenovićeva lista je podnela zahtev za ponavljanje izbora i gomilu primedbi na izborni postupak, a naprednjaci su rekli da će se žaliti Upravnom sudu ako GIK odluči da uvaži zahtev Zelenovićeve liste. Do zaključenja ovog broja „Vremena“ nije poznat ishod odluke.

Prema podacima sa fotografije iz GIK, SNS je osvojilo nešto više od 30.000 glasova i 37 mandata, Zelenovićeva lista malo iznad 19.000 glasova i 23 mandata; „Tim za Šabac“ Zapadne Srbije oko 6500 glasova i sedam mandata, a dve manjinske stranke po jedan mandat. Dakle, nema podataka o izlaznosti i broju glasova koje su osvojile liste ispod cenzus crte. Sve je to čudno i navodi na nešto što ne može da se nazove normalnim izbornim procesom.

Čudno je i što je Aleksandar Vučić propustio priliku da spomene pobedu u Šapcu, kako u izbornoj noći, tako i u danima posle glasanja. Negde oko ponoći, u nedelju, poput groma je odjeknula vest da je Vučić krenuo za Šabac da lično proglasi pobedu u gradu koji nije uspeo do tada da pokori. Čak su i novinarske ekipe koje nikada nisu bile dobrodošle, niti ikada bile pozivane u prostorije SNS, krenule ka mestu okupljanja naprednjaka ne bi li izvestile o ovom trijumfalizmu. Naravno da se Vučić nije pojavio. Bilo je reči da se na pola puta okrenuo nazad jer mu je neko javio da „to, ipak, nije to“. Možda je oprez i ovoga puta opomenuo naprednjake, jer iskustvo sa poslednjih izbora je govorilo da je, prostom matematikom, verovatnoća da će Zelenović, sa još jednom listom „Novi tim za Šabac“ koju predvodi Nemanja Pajić, predsednik Skupštine grada i pokreta Zapadna Srbija, imati u ukupnom zbiru više glasova i mandata od naprednjaka, koji nemaju koalicioni potencijal u Šapcu.

ŠABAC U VREME KORONE

Kada na sve ovo dodamo virus korona, začin koji je ostavio mnogo traga i na Šabac, više nego očekivano bilo je nadati se „odbrani slobodnog grada“. Za vreme vladavine virusa korona državom Srbijom Šabac je odolevao, život u gradu je organizovan do najsitnijih detalja. Građani Šapca su, kada niko u Srbiji nije imao maske, dobili zaštitnu opremu od svog grada. Pojedine firme, ali i pojedinci, odmah su krenuli sa proizvodnjom platnenih maski, koje je grad ili dobio na poklon ili otkupio. Svaki građanin je na svojoj adresi dobio i masku i rukavice. Ljude koji su radili je na radnim mestima, takođe, čekao komplet zaštitne opreme. Za razliku od ostalih gradova u Srbiji, u Šapcu su radile pijace na otvorenom i jedna u zatvorenom prostoru. Građani su na pijace ulazili sa maskom i rukavicama, a služili su ih prodavci koji su, takođe, bili pod zaštitnom opremom. Odvijao se kakav-takav život.

Šabačka bolnica na čijem čelu je dr Slobodan Popović, poznati autor krilatice o obavezi da Aleksandru Vučiću damo svaki minut, sekund, milimetar svojih života, dobila je 500 vizira od grada Šapca, ali direktor tada nije hteo da se slika. Zato je ružičastim televizijskim kamerama ovekovečeno čuveno viziranje, proces u kojem je vlasnik Pinka Željko Mitrović poklonio vizire tako što je lično stavio vizir na glavu direktora bolnice.

U međuvremenu, krenula je korona i među građanima Šapca. Iako to zvanično nikada nije potvrđeno, čaršijske priče govore da je nulti pacijenti bio niko drugi do nosilac liste SNS, poverenik SNS za Šabac, specijalni savetnik ministra obrazovanja i kandidat za gradonačelnika, dr Aleksandar Pajić. Virus može svakoga da zadesi, to nije sporno. Problem je u tome što je ministar zdravlja Mladen Šarčević izjavio za „Kurir“ da je Pajić danima bio bolestan i da je tek na njegov nagovor otišao da se testira i završio u bolnici. U tom periodu Pajić je normalno obavljao sve svoje životne obaveze, pa je usput zarazio i svog zubara i njegovu četvoročlanu porodicu, kao i automehaničara kod kojeg je popravljao automobil. Priča se i o nekoj čuvenoj žurci koju su organizovali upravo naprednjaci, na kojoj je došlo do zaražavanja ozbiljnog broja ljudi.

U takvoj situaciji, SNS se u Šapcu sakrio u mišju rupu, nikoga nigde nije bilo da se pojavi, da kaže neku reč utehe, podrške svojim sugrađanima. Tihovali su i nadali se da virus neće baš njih da pogodi, a ako se nešto strašno desi, kriv će biti Zelenović. Prećutali su da se virus korona pojavio i na odeljenju ginekologije u bolnici, kao i na infektivnom odeljenju. Direktor bolnice dr Popović i naprednjačka zvezda u usponu direktor Zavoda za javno zdravlje dr Branko M. Vujković reč nisu rekli o tome. Sve su to prećutali, ali nisu uspeli da sahrane istinu.

REČITO ĆUTANJE

U trenucima kada veći deo javnosti širom sveta oštro kritikuje Novaka Đokovića zbog širenja virusa korona usled održavanja njegovog humanitarnog turnira u Beogradu i Zadru, u Šapcu je neodgovorno, bahato i bezobzirno ponašanje naprednjaka tokom epidemije nagrađeno na izborima za lokalnu vlast. Kako je to moguće, pitanje je koje se nameće samo po sebi. Ispada da je Zelenović izgubio na poverenju kod građana u svom gradu zato što je svesno preuzeo odgovornost za funkcionisanje grada u vreme epidemije i učinio sve što je mogao da spreči njeno širenje u gradu na Savi. Kako građani Šapca to nisu znali da nagrade, već su izabrali one koji se nigde nisu videli niti su jednu reč izgovorili? Ćutali su kao zaliveni i kada je Zelenović formirao kovid bolnicu bez pomoći države.

SNS u Šapcu je kampanju bazirala na priči o tome kako će država da pomogne razvoj Šapca ako oni pobede. U slučaju da se to ne desi, pričali su, država neće dati sredstva za rekonstrukciju bolnice, obnovu škola, izgradnju puteva. Zelenovićeva kampanja, s druge strane, zasnivala se na onome što je u Šapcu do sada urađeno – izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda, kilometara i kilometara lokalnih puteva, fabrika koje su u Šabac došle bez ijednog dinara subvencija, nepostojanja listi za čekanje kada je reč o upisu u vrtiće, urađenim i rekonstruisanim parkovima, Sava parku, ekološkom gradskom i međugradskom prevozu, referendumima na kojima građani odlučuju o trošenju dva miliona evra… To su stvari o kojima mnogi gradovi u Srbiji mogu samo da maštaju, ali ih Šabac, eto, ima. Šabac izdvaja sedam odsto budžeta za kulturu, što ne radi niko drugi u Srbiji.

I sada se vraćamo na tezu o izbornoj krađi. Zelenovića su mnogi kritikovali zbog odluke da izađe na lokalne izbore i sada mu to spočitavaju. Možda se gradonačelnik Šapca malo i opustio kada je reč o mogućim nepravilnostima, ali činjenica je da je dosta toga nelogično kada je reč o rezultatima naprednjaka. Nedostatak logike, naravno, nije i dokaz za krađu, ali nepostojanje objašnjenja kako je neko uspeo da dođe do 30.000 glasova budi veliku sumnju. Pri tome, glavni akteri „pobede“ nad Zelenovićem i dalje ćute o rezultatima i o „istorijskoj“ pobedi. Ćuti i Vučić.