Prvi čovek Carlsberg Srbije kaže da ova kompanije još nije dostigla granice razvoja i ambicija na srpskom tržištu, jer mu namera nije da bude uspešna priča na dve godine, nego bar na dvadeset
NEMA LIMITA U KVALITETU: Dr Isak Šeps
Petog jula Carlsberg Srbija zvanično je pustio u rad kombinovanu liniju za pakovanje piva u nepovratnu staklenu ambalažu (0,33 litra) i u limenke (0,33 i 0,5 litara), kapaciteta 30.000 jedinica na sat. Time je kompanija u Čelarevu počela nov investicioni ciklus vredan deset miliona evra, s namerom da proizvodne kapacitete poveća sa 1,1 na 1,5 miliona hektolitara godišnje i tako zadovolji povećanu tražnju za brendovima Lav i Tuborg. Ovim investicionim programom dvogodišnje ulaganje Carlsberga u domaću pivaru u Čelarevu dostiže čak 95 miliona evra (ukupno za akviziciju i investicione programe), čime je obaveza preuzeta prilikom kupovine pivare praktično ispunjena skoro tri godine pre roka. Generalni direktor Carlsberg Srbije dr Isak Šeps, kaže za „Vreme“ da je nova proizvodna linija samo faza u razvoju kompanije „jer nam nije namera da budemo uspešno postavljena priča na dve godine,
nego bar u narednih dvadeset.“ On objašnjava da su prve investicije bile usmerene na poboljšanje uslova proizvodnje i njeno usklađivanje sa standardima Carlsberga, dok se ovim ulaganjem od deset miliona evra ide na proširenje kapaciteta. „Konkretno, punjenje piva u konzerve obavljali smo u Hrvatskoj i drugim zemljama, sada se to radi u Čelarevu“, kaže dr Šeps.
Za nepune dve godine od privatizacije, pivara je udvostručila prodaju (na 1,1
miliona hektolitara), a svoj udeo na tržištu piva povećala sa 11 odsto u 2004. na 17 odsto tokom 2005. U skladu sa sloganom matične kuće Probablythebestbeerintheworld (Verovatno najbolje pivo na svetu), kompanija u Čelarevu ima ambiciju da obuhvati petinu srpskog tržišta piva.
DrISAKŠEPS: Nadamo se da ovo nije kraj, međutim, dalja ulaganja zavisiće od toga kolika će biti potražnja za našim proizvodima. Mislimo da smo za ove dve godine uspeli da se nametnemo potrošačima, ne samo kvalitetom proizvoda, nego i kvalitetom usluga koje obezbeđuje kompanija, od trenutka naručivanja do trenutka isporuke robe.
Rezultat je porast našeg učešća na tržištu piva za ove dve godine i nadamo se da ćemo nastaviti sa uzlaznim trendom i da će biti još investicija Carlsberga u Srbiji.
Postoje dva značenja kvaliteta. Prvo je šta znači kvalitet za naše potrošače, a
znači da mi kvalitetom izlazimo u susret njihovim očekivanjima. Drugo je kvalitet u proizvodnji i odnosi se na pivo kojeg prodajemo. Cilj kvaliteta u proizvodnji je da je bukvalno svaka kap piva u bilo kojoj boci, bilo gde u svetu, uvek istog kvaliteta. Granica isplativosti poboljšanja kvaliteta ne postoji. Za sve nas koji se bavimo ovim poslom podizanje kvaliteta je proces koji ne prestaje. Dakle, ne može se promeniti sastav proizvoda, ali u načinu na koji se vrše usluge i kako se izvodi proces proizvodnje, uvek ima mesta da se nešto poboljša.
Reč je o ukusu koji je prihvatljiv za domaće potrošače. Tuborg Green je namenjen mlađoj populaciji, a segment tržišta mlađih konzumenata nije bio pokriven u Srbiji. Čitav koncept kompanije koji prati Tuborg Green, uključujući marketing, namenjen je mladima. S druge strane, pokušavate da upozorite mlade da alkohol koriste umereno, ali i plaćate to upozorenje. Kao da ste zatvorili krug.
Deo poslovne filozofije Carlsberg Group, bilo gde da je prisutn, jeste da se trudi da na pravi način postane deo društva u zemlji u kojoj posluje. Jedan od aspekata društveno odgovornog poslovanja Carlsberga jeste kampanja za odgovornu konzumaciju alkohola. Pošto je kompanija sa svojim brendom Tuborg Green sponzor festivala Exit, ohrabrujemo mlade ljude da dođu na taj festival i piju naše pivo, ali se istovremeno trudimo da smanjimo rizike njihovog boravka da bi zaista mogli da se opuste i uživaju. Već drugu godinu zaredom Carslberg Srbija organizuje ovu kampanju u saradnji sa Exitom, tako što posetiocima obezbeđujemo prevoz i smeštaj, tako da je isključena vožnja sa negativnim posledicama.
Teško je reći, jer je to stvar ukusa. Lično volim Tuborg Green, ali i Tuborg Gold, mada preferiram i piva koja su malo opora, gorka, što nije uobičajeno jer ih ne voli mnogo konzumenata.
KojasevrstapivanajboljeprodajeuSrbijiigde?
Najveći deo prodaje nosi domaći brend Lav. Mi smo broj dva na tržištu i sa brendom Lav i kao kompanija. Čvrsto držimo drugo mesto. Tuborg se znatno manje prodaje od Lava, ali je brend u razvoju u Srbiji. Postajemo broj jedan u Vojvodini. Ona je naše primarno tržište, tu smo locirani. Plan razvoja je i bio da se prvo fokusiramo na Vojvodinu, pa smo onda krenuli na Beograd i druge delove Srbije gde planiramo da rastemo.
Naša vizija je da postanemo vodeća kompanija u proizvodnji piva na domaćem tržištu, možda ne najveća po obimu proizvodnje, ali vodeća po kvalitetu proizvoda. Čitav koncept Carlsberga ovde je od početka postavljen kao uspešna priča, jer sve je rađeno sa dugoročnim planom, ne samo doći i kupiti nešto, nego postati investitor koji će dugo biti posvećen domaćem tržištu. Sve što je urađeno od prvih koraka urađeno je radi našeg dugoročnog boravka na tržištu Srbije, od pravilnog socijalnog programa, brzog investiranja u prvoj godini u osavremenjivanje opreme, do dovođenja
pravih ljudi. Čitava priča je vrlo pažljivo planirana, zato smo tako uspešni. Ipak, mislimo da nismo dostigli gornje granice razvoja i ambicija na domaćem tržištu. Carlsberg ima mnogo brendova u svom portfoliju i kroz istraživanja ćemo sagledati koje su najbolje mogućnosti za proširenje asortimana na tržištu Srbije. Ako procenimo da, radi zadovoljenja potreba potrošača, treba da uvedemo još neki brend Carlsberga, to ćemo i učiniti.
Dalićeteizvoziti?
Kompanija želi da pokrije čitav region i za to postoje dva načina – ili da imamo pivare u svim zemljama ili da izvozimo. Ne planiramo širenje izvozne mreže iz Srbije jer nemamo nijedan razlog za to. Carlsberg je prisutan u Srbiji, Hrvatskoj,
Bugarskoj i Rumuniji, ali nije u BiH, pa Carlsberg Srbija izvozi u Republiku Srpsku. Makedonija se snabdeva iz Bugarske. Dobro smo pokrili region i nemamo dalje planove za izvoz.
Nismo pravili rang-listu, jer je reč o različitim tržištima, cenama i zaradama. U Danskoj Tuborg Green košta sedam evra, ovde jedan evro, to su uslovi lokalnog tržišta kojem se prilagođavamo. Rast proizvodnje veći je u Srbiji nego u Hrvatskoj i Bugarskoj iako smo kasnije ušli na srpsko tržište. U Rumuniji i Turskoj rast je veći nego u Srbiji, ali ako nastavimo sa ovim tempom rasta, bićemo i od njih veći. Ipak, najveće operacije su u Rusiji, Danskoj, Velikoj Britaniji, dakle na većim tržištima.
Ekspert za kvalitet
Dr Isak Šeps je generalni direktor Carlsberg Srbije od januara ove godine i teče mu drugi mandat predsednika upravnog odbora Carlsberg Bugarske. Pre nego što je postavljen za direktora kompanije u Srbiji, bio je predsednik njenog upravnog odbora, a pre toga predsednik Tuborg Rumunije. U svetu je poznati ekspert iz oblasti upravljanja kvalitetom i godinama je član međunarodnog komiteta za pripremu standarda iz grupe ISO. Doktor je ekonomije. Kaže da mu je tokom desetak godina rada u Carlsbergu najveći izazov bilo stvaranje kompanije u Rumuniji, bukvalno od početka. U Srbiju je došao takoreći na gotovu priču, ali smatra da i ovde postoje izazovi. „Zadovoljan sam jer ovde funkcioniše odličan tim, ali daleko od toga da su svi izazovi iscrpljeni i da je lako, imamo još mnogo toga da uradimo“, kaže dr Isak Šeps.
Dunđerski, pa Carlsberg
Pivaru u Čelarevu osnovao je 1892. srpski veleposednik Lazar Dunđerski u tadašnjem Čibu. U Valbiju, blizu Kopenhagena u Danskoj, J.C. Jakobsen je 1847. otvorio pivaru Carlsberg. Udruživanjem danskog Carlsberga i norveške kompanije Orkla, 2000. godine nastaje zajednička kompanija Carlsberg Breweries, koja danas ima proizvodnju na 90 lokacija u 45 zemalja i zapošljava 31.000 ljudi u preko 150 zemalja. Danski Carlsberg Group je 2003. kupio 51 odsto kapitala pivare Čelarevo, a naredne godine postaje vlasnik 99,96 odsto ove firme, plativši za to ukupno 53 miliona evra.
U novembru prošle godine pivara je promenila ime u Carlsberg Srbija i tako i formalno postala punopravni član multinacionalke. U njoj je zaposleno 440 radnika, sto više nego krajem 2004. godine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
