foto: betaphoto
Kako su završili prošlu i s kakvim koferom ulaze u ovu godinu? Pet najvećih dobitnika i pet najvećih gubitnika na političkoj sceni Srbije
Dobitnici:
Aleksandar Vučić
Iako on lično nije pobedio ni na jednim izborima, štaviše, kao nosilac liste SNS ubedljivo je izgubio u Beogradu, godinu završava kao najmoćniji čovek u Srbiji; nakon povlačenja Tomislava Nikolića, postao predsednik vladajuće stranke, koordinator svih službi bezbednosti, personifikacija borbe protiv korupcije i političar sa najvišim rejtingom u zemlji; svi ga podržavaju i svi ga se plaše; neobičan spoj radikalske metodologije i evropske ideologije; novi miljenik Zapada u Srbiji; Vučić optužuje, hapsi i amnestira, spasava Zvezdu, dovodi Džajića, komponuje lokalne samouprave, diriguje medijima, postavlja direktore, kadrira unutar vlasti i unutar opozicije; verovatno najsposobniji čovek u vladajućoj garnituri i verovatno sam sebi najveći neprijatelj – sve ostale je savladao, ili je na putu da to učini.
Tomislav Nikolić
Pobedom na predsedničkim izborima iz petog pokušaja ostvario svoj životni san i omogućio preokret u postizbornom raspletu, odnosno faktički izborni neuspeh SNS-a pretvorio u postizborni trijumf; ispunio obećanje i povukao se sa mesta predsednika naprednjaka; zadužen za spasavanje „patriotskog obraza“ aktuelne vlasti i povremeno mirenje koalicionih rogova u vreći; kao da još ni sam nije raščistio da li da se zadovolji ulogom „engleske kraljice“ ili će ipak pokušati da bude „šef“ i arbitar iz senke – naravno u meri u kojoj ta stvar i odluka još uopšte zavise od njegove volje.
Ivica Dačić
Ostvario „samoispunjavajuće proročanstvo“ iz izborne noći da će biti predsednik vlade, ali je to platio gubitkom mnogo čega drugog; sladak ukus premijerskog mesta i rejting mogli bi ozbiljno da mu naruše direktni pregovori s Hašimom Tačijem i meteorski uspon Aleksandra Vučića; okrenuo leđa Borisu Tadiću, slično kao pre četiri godine Koštunici i Nikoliću, i zaigrao riskantan tango sa svojim „prvim potpredsednikom“, u odnosu na kog, za sada, deluje više kao „prva pratilja“; osuđen da čeka na pogrešan korak glavnog rivala, čuva vladu tako što postaje sve konstruktivniji prema Prištini, Briselu i Vašingtonu, računajući da oni neće dozvoliti rušenje vlade koja je tako „kooperativna“ po pitanju Kosova; paradoksalno, čini se da je bio moćniji kao drugi čovek u Tadićevoj vladi, nego kao prvi u „svojoj“ sopstvenoj.
Rasim Ljajić / Mlađan Dinkić
Politički preživeli potonuće DS-ovog „Titanika“ i našli se i u novoj vladi Srbije; institucionalno čak ojačani „mrsnim“ resorima, ali se stiče utisak da se ne osećaju najprijatnije i najprirodnije u aktuelnom političkom okruženju; trude se da ostanu aktivno neutralni u aktuelnim unutarkoalicionim sukobima „koji ne postoje“.
Vuk Jeremić
Jak kandidat za obe kategorije, ali se ipak ne može proglasiti gubitnikom neko ko je, uprkos protivljenju SAD i najmoćnijih zapadnih zemalja, ubedljivom većinom izabran za predsedavajućeg Generalnoj skupštini UN-a i zadržao rejting jednog od najpopularnijih političara u Srbiji; s druge strane, ostao je bez fotelje ministra spoljnih poslova (ostao bi bez nje čak i da su Tadić i DS bili u situaciji da formiraju vladu) i bilo kakvog uticaja u stranci; vrati li se u Srbiju i nastavi bavljenje politikom, mogao bi prilično da izmeša trenutni raspored političkih karata; odluku još nije doneo, ali ga, za svaki slučaj, povremeno provuku kroz medijsko blato ne bi li mu se ogadila ideja o povratku; svestan je da mu uz Đilasa i Vučića „nema života“, trenutno najbliži Nikoliću – i Ban Ki Munu.
Gubitnici:
Boris Tadić
Trostruki i takoreći apsolutni gubitnik u svim kategorijama; preuzeo na sebe preveliko breme institucionalne i vanistitucionalne odgovornosti, koje ga je na kraju slomilo; pomalo potcenio političke protivnike i unutarstranačku opoziciju, to jest nadao se da će mu, uprkos svemu, ipak poći za rukom da se nekako dokotrlja do još jedne pobede nad neatraktivnim Nikolićem, a da će se potom razračunati sa spoljnim i unutrašnjim oponentima – što je očigledno bio račun bez krčmara; previše verovao svojim koalicionim partnerima, saradnicima i „evropskim prijateljima“; propustio trenutak da se, kada je bio najjači, obračuna sa mangupima u sopstvenim redovima, i oni su mu konačno došli glave – Nikolić i Dačić su bili samo egzekutori; zbog statuta Vojvodine se zamerio Pajtiću, a zbog Pajtića izgubio Kneževića i politički uticaj u Vojvodini – da bi se na kraju, logično, obojica okrenula protiv njega; Dinkića, nakon rekonstrukcije Cvetkovićeve vlade ostavio politički poluživog-poluzaklanog, a on mu se, razume se, osvetio čim se malo oporavio; verovatno jedina osoba na planeti koja je iskreno verovala u politiku „i Evropa i Kosovo“; na kraju, za jedan deo scene bio preveliki, a za druge, pak, nedovoljan „izdajnik“, odnosno „patriota“, u svakom slučaju, konsenzualno neprihvatljiv i jednima i drugima; ponajviše smetao DSS-u, Miškoviću i „belim listićima“, koji su učinili sve da ga pošalju u političku penziju – pitanje je da li se i ko se od navedenih danas zbog toga najviše kaje.
Vojislav Šešelj
Izricanje kazne u Hagu se neprestano odlaže, dok, s druge strane, njegov SRS nije preživelo udar dvojca Nikolić–Vučić i, posle dve decenije, našao se ispod cenzusa i van parlamenta; ispostavilo se da je desetogodišnje odsustvo ipak prevelika prepreka za efikasno i operativno rukovođenje strankom, pogotovo kada joj toliko moćnih neprijatelja radi o glavi; ne vrati li se uskoro u Srbiju, sudbina radikala biće zapečaćena, ali čak i ako Vojvoda kojim čudom bude oslobođen ovog leta, svetla budućnost im uopšte nije zagarantovana; čini se da je sam Šešelj više zainteresovan za svoje mesto u srpskoj istoriji nego za sudbinu SRS-a.
Čedomir Jovanović
Prešao cenzus, ali ostao bez ikakvog uticaja na vlast u Srbiji; Jovanovićevom kretanju ka političkoj margini značajno su doprineli unutrašnji sukobi i odlasci pojedinih viđenijih članova partije, kao i činjenica da je nova vlast, bar deklarativno, praktično preuzela njegovu „evropsku agendu“, uključujući i svojevremenu opsesiju Miškovićem; pokušaće da ostane u igri tako što će maksimalno zaoštriti retoriku i nastojati da deluje kao najoštrija i najbeskompromisnija opozicija Vučiću lično i naprednjačkoj vlasti.
Dragan Đilas
Takođe kandidat za obe kategorije; da je pregled pravljen pre nekoliko meseci, time što je ostao – za sada – gradonačelnik Beograda i u jednoj dugo pripremanoj pozicionoj borbi protiv Tadića postao predsednik DS-a, Đilas bi bio barem treći ili četvrti među pobednicima; sada, međutim, ozbiljno oštećen medijskom kampanjom, optužbama za konflikt interesa i teškoćama preuzimanja kontrole u stranci deluje kao čovek u defanzivi; njegova politička budućnost u ovom trenutku manje zavisi od njega samog, a više od ponašanja nove vlasti – a najviše od toga da li i koliko ima istine u upornim glasinama o „velikom dilu“ između njega i Vučića; pomalo slično Dačiću, čini se kao da je bio politički jači dok je iznad ili iza sebe imao Tadićevu senku.)
Vojislav Koštunica
Posle duže vremena, na ivici da se upiše u formalne pobednike; odlučujuće podržao Tomislava Nikolića da pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora, ne dobivši zauzvrat praktično ništa – sem zadovoljstva lične osvete demokratama i Tadiću; doduše, to što nije čak ni pozvan da učestvuje u formiranju republičke vlade DSS je donekle kompenzovao učešćem u masovnom „prekomponovanju“ vlasti na lokalu, ali je cena toga bila izvesno otupljivanje kritičke oštrice i prilično mlake reakcije na ubrzanje procesa „puzajućeg priznanja“ kosovske nezavisnosti, primenu „sporazuma o graničnim prelazima“ i pregovore Dačić–Tači; danas je Koštunica u onoj poziciji u kojoj je bio Čedomir Jovanović u odnosu na vladu Borisa Tadića – niti sme da je oštro kritikuje, niti da je ozbiljno podrži.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
