Do Brisela preko Venecije

Kada su u ponedeljak pozdravljali „ohrabrujući napredak“ u izradi Ustavne povelje nove državne zajednice Srbije i Crne Gore, tvrdeći da ona „otvara vrata“ Evropske unije, šefovi diplomatija Unije uzdržali su se od preciziranja u čemu se taj napredak sastoji. Zahvaljujući tome, prvi put je, posle dužeg vremena, objavljena vest o radu na najvišem pravnom aktu nove države, u kojoj nije istovremeno iskazan i optimizam i njegova negacija.

Prethodno su, uglavnom, stizale vesti koje je najbolje objedinila izjava Dragoljuba Mićunovića, predsednika Veća građana Savezne skupštine i člana Ustavne komisije: „Mi napredujemo na neki način, ali napredujemo sa dve povelje, a ne sa jednom“. Koordinator crnogorske delegacije u Ustavnoj komisiji Dragan Kujović (DPS) ne samo da je potvrdio postojanje „dva paralelna teksta, crnogorske i srbijanske strane“, već je izračunao i da će čak 70 posto teksta Povelje ostati neusaglašeno. I drugi član crnogorske delegacije Miodrag Vuković složio se da će u prvoj radnoj verziji Ustavne povelje, koja bi trebalo da bude gotova do kraja ove nedelje, 70 odsto teksta ostati neusaglašeno.

Tu radnu verziju, na kojoj je potkomisija ove sedmice radila u Podgorici, trebalo bi da na plenarnom sastanku razmotri Ustavna komisija, od koje se očekuje i da pokuša da napravi korak ka jedinstvenoj povelji. Svi učesnici se, pri tom, slažu da tek posle „prvog čitanja“ dolazi najteži deo pregovaranja – a sve bi, prema poslednjem roku postavljenom kao uslov za učlanjenje u Savet Evrope, planirano za 24. septembar, trebalo da se završi do kraja jula. U tim okolnostima, sasvim je očekivana poseta Havijera Solane, visokog predstavnika EU, koji je do sada bio izuzetno uspešan u „ohrabrivanju“ domaćih pregovarača u postizanju kompromisa.

NEZGODNA LJUDSKA PRAVA: Problem je, prema rečima Zorana Lutovca, eksperta-konsultanta srpske vlade u ustavnoj potkomisiji, u različitim konceptualnim pristupima koje članovi Komisije moraju da poštuju. Delovanje tih razlika možda se najbolje vidi iz apsurdne činjenice da je lakše bilo uskladiti rešenja koja se odnose na vojna pitanja, nego na ljudska prava.

„Crnogorska strana, mada sadržajno verovatno nema nekih primedbi, nije želela da prihvati predlog da se uz Ustavnu povelju donese i povelja o ljudskim pravima, koja predstavljaju jednu od temeljnih vrednosti nove Evrope“, kaže Lutovac, dodajući da je to deo „restriktivnog tumačenja Beogradskog sporazuma“ predstavnika vladajuće Crne Gore, koja ne želi čak ni da se ljudska prava urede na saveznom nivou.

Kad na dnevni red dođu oblasti koje nisu u direktnoj vezi sa konceptualnim pristupom zacrtanim na višem političkom nivou, članovi komisije lako se dogovore: dobar primer mogla bi biti saglasnost oko odnosa broja predstavnika Crne Gore i Srbije u Skupštini nove državne zajednice. Bez problema se, tako, došlo do načelne saglasnosti da Crna Gora bude zastupljena sa 28 posto poslanika u tom Parlamentu, pa, prema oceni Lutovca, neće biti većeg spora oko toga koji će od dva predloga zasnovana na istoj razmeri biti odabran: da Srbiju predstavlja 90, a Crnu Goru 35 poslanika, što predlaže Demokratska stranka Srbije, ili da taj odnos bude 59:22, kako stoji u predlogu Beogradskog centra za ljudska prava i Venecijanske komisije Saveta Evrope.

Saglasnosti, međutim, i dalje nema kada je u pitanju način izbora poslanika: iz koncepta prema kome bi Srbija i Crna Gora u narednom trogodišnjem periodu trebalo da budu dve nezavisne države koje samo delegiraju određene nadležnosti na savezni nivo proistekao je predlog (vladajuće Crne Gore) da poslanike delegiraju republičke skupštine. S druge strane je zalaganje za neposredan izbor poslanika, koju Lutovac potkrepljuje, između ostalog, tezom da bi se u suprotnom slučaju postavilo pitanje legitimiteta predsednika nove države. Prema njegovom objašnjenju, delegirani poslanici novog Parlamenta birali bi predsednika državne zajednice, koji bi istovremeno bio i predsednik Saveta ministara, što znači da bi na čelu nove države bio „jak čovek sa slabim legitimitetom“.

NEZGODAN AKCENAT: Da stvar bude još komplikovanija, Lutovac kaže da nije baš sasvim dobra uobičajena podela „ustavotvoraca“ na grupu koju čine predstavnici crnogorskih Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije i „sve ostale“.

„Vlasti u Crnoj Gori stavljaju akcenat na privremenost sporazuma i raspisivanje referenduma za tri godine. Koalicija Zajedno za Jugoslaviju pre svega podvlači opstanak zajedničke države i jednu stolicu u UN i pokušava da iz Sporazuma izvuče što više federalističkih elemenata. A postoji i pokušaj real-političkog čitanja Beogradskog sporazuma koji akcenat stavlja na tri reči: sporazum, harmonizacija i integracija“, objašnjava Lutovac koji smatra da umesto doslednog isnistiranja na Beogradskom sporazumu, što predstavlja zalaganje za formalizovanje faktičkog stanja, Sporazum valja doživeti upravo onako kako mu ime kaže – kao polaznu osnovu za izgradnju „zajednice zajedničkih ciljeva i vrednosti, koje deli i Evropska unija“.

Baš to je tumačenje koje ide na nerve crnogorskom predsedniku Milu Đukanoviću i tera ga da redovno ponavlja da će „svaki pokušaj naknadne interpretacije voditi u rušenje Beogradskog sporazuma“.

Zato je i logična ocena da ustavna komisija, bez obzira na svu dobru volju i optimističke izjave nekih njenih članova, ne može doći do jedinstvene povelje bez usaglašavanja na višem političkom nivou, na kome se i definiše konceptualni pristup o kome Lutovac govori:“Eksperti bi vrlo brzo mogli da završe Povelju ukoliko dođe do političke saglasnosti. Ukoliko toga ne bude, pitanje je kako će se nastaviti dalji rad. Mislim da tada problem prelazi na stranu političara koji su potpisali Beogradski sporazum i na posredovanje EU“, kaže Lutovac, dodajući, ipak, da je preterano pojednostavljeno tumačenje, objavljeno u nekim medijima, prema kome će EU jednostavno „raspustiti“ Ustavnu komisiju i zadužiti petoricu potpisnika Beogradskog sprorazuma da izrade Povelju. Prema njegovom uverenju, EU bi mogla doprineti neophodnom usaglašavanju konceptualnih pristupa na najvišem političkom nivou. I tu, smatra Lutovac, ne bi bilo ničeg lošeg: Beogradski sporazum i predviđa da EU ima ulogu aktivnog posmatrača koji svojom aktivnošću treba da pomogne u prevazilaženju zastoja, kada do njega dođe.

NEZGODNI IZBORI: Prema oceni pojedinih domaćih političara, kao što je federalni predsednik Vojislav Koštunica, raspisivanje parlamentarnih izbora u Crnoj Gori i predsedničkih u Srbiji, moglo bi dodatno da uspori rad na Povelji. Ranko Kadić, član Ustavne komisije koga je imenovao Savezni parlament, inače funkcioner Srpske narodne stranke, članice Koalicije Zajedno za Jugoslaviju, već je uperio prst na DPS i SDP, tvrdeći da te stranke „ne žele Povelju pre izbora“. I Zoran Lutovac očekuje da će Povelja sada postati sredstvo u razračunavanjima i političkim kampanjama. Pre svega u Crnoj Gori, gde je potpisivanje Beogradskog sporazuma i dovelo do pada Vlade i izbora, ali i u Srbiji: on sada očekuje javne optužbe da „neko koči izradu Ustavne povelje“ i ocene da bi „Povelja mogla da izgleda bolje da smo se mi više pitali“.

Kome bi zastoj u izradi Povelje mogao da koristi?

Prema oceni Srđana Darmanovića, direktora podgoričkog Centra za demokratiju, „mnoge strane će kalkulisati tajmingom izrade Povelje, iako se suštinski ne vidi šta bi ko dobio ili izgubio ukoliko se ostane u okviru Beogradskog sporazuma ili nečega što bi mogao biti normalan kompromis“. I Srbobran Branković, direktor beogradskog Medija-Galupa smatra da potencijalna upotreba u predizborne svrhe „ne bi mogla bitno da omete donošenje Ustavne povelje, jer je u to umešan spoljni faktor, pred kojim su ipak mogućnosti manipulacije domaćih političkih aktera ograničene“. Osim toga, podseća Branković, Koštunica je najavio da će podneti ostavku na mesto predsednika SRJ ukoliko bude odlučio da se kandiduje na predsedničkim izborima u Srbiji, tako da ni u tom slučaju nema razloga za bitno pomeranje rokova u izradi dokumenta koji „potražuje“ Evropska unija.

NEZGODNO NAMETANJE: Čak i ako politički konkurenti u obe članice zajedničke države, zaokupljeni neizvesnom predizbornom borbom i novootvorenim frontovima (sukob zbog promene medijskih i izbornih zakona u Crnoj Gori usred izbornog procesa, špijunsko-pučističko-kriminalne i druge afere u Srbiji) jednostavno izgube interesovanje za rad na implementaciji Beogradskog sporazuma, tu je evropsko budno oko da ih na to podseti.

Evropski predstavnici uporno tvrde da neće biti nametanja rešenja ustavne povelje sa njihove strane. Tako je, recimo, komesar EU za spoljnu politiku Kris Paten izjavio da Evropa „samo želi da kao prijatelj i ozbiljan, dugoročni partner, posavetuje ovdašnje vlasti“, izričito, pri tom, dodavši: „Ipak, vaša sudbina je u vašim rukama.“ Srđan Darmanović, doduše, primećuje da je crnogorski predsednik Đukanović upravo posle razgovora sa Patenom u četiri oka imao javni utisak da „neki krugovi iz Brisela i Beograda“ pokušavaju da preko Povelje promene Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore potpisane u Beogradu 14. marta. U onom što je za sada od Evrope stiglo napismeno u vidu saveta o kojima je govorio Paten – u Nacrtu povelje Venecijanske komisije Saveta Evrope, sam Darmanović ne vidi razlog za onolike kritike koliko ih je stiglo sa crnogorske strane: taj predlog je, prema njegovoj oceni vrlo „izbalansiran“.

Zoran Lutovac kaže da nema informacije o tačnosti novinskih spekulacija prema kojima Venecijanska komisija privodi kraju novu verziju nacrta povelje, ali kaže da je „sasvim u redu da Evropska unija kojoj težimo ima neku svoju ulogu“.

„Mi želimo kod njih, i prirodno je, da usklađujemo svoj ustavno-pravni sistem sa njihovim pravilima“, kaže Lutovac i dodaje da ne treba mistifikovati Venecijansku komisiju: „Komisija je u napravljena posle pada Berlinskog zida upravo da bi pomogla zemljama u tranziciji oko konstitucionalnih pitanja. Njihova dokumenta nisu pravno obavezujuća nego imaju snagu preporuke, a u dosadašnjoj praksi se pokazalo da je Venecijanska komisija imala pozitivnu ulogu i doprinela kvalitetnim rešenjima.“