Budući da je vakcina protiv novog gripa H1N1 izazvala dosta polemika i oprečnih stavova u društvu i da svaka nova informacija, čini se, sve više zbunjuje i obeshrabruje građane da je prime, "Vreme" je anketiralo ljude na vlasti i u opoziciji. Ministre i poslanike smo pitali da li će oni i njihove porodice primiti vakcinu
Vakcinacija protiv novog gripa H1N1 počinje i u Srbiji. Prvih 140.000 doza Novartisovih vakcina koje su u Srbiju stigle 29. novembra prošle su testiranje u Agenciji za lekove i uveliko su distribuirane domovima zdravlja širom zemlje. Od 17. decembra vakcinu može primiti svako ko želi (i potpiše). Prednost imaju prioritetne grupe među kojima su hronični bolesnici, trudnice, deca starija od šest meseci, zaposleni u javnim službama, vojsci i policiji. Umesto za 800 dinara, kolika je cena doze, zainteresovani će vakcinu dobijati – besplatno.
Kako „Vreme“ saznaje, vakcinisaće se i predsednik države Boris Tadić, ali tek „kad na njega dođe red“.
DRUGI TALAS: Posle manje od mesec dana H1N1 ponovo postaje pitanje i vest broj jedan. U ponedeljak 14. decembra doneta je odluka da zimski raspust počne ranije. Prvo polugodište biće prekinuto u petak 18. decembra i nastavljeno od 11. do 22. januara. Ministar zdravlja podseća da je odluka o zabrani javnih skupova na doneta pošto je 11. novembra proglašena epidemija na nivou države, a epidemiolozi sve glasnije savetuju vakcinaciju.
Drugi talas epidemije uveliko traje. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji su do zaključenja ovog broja „Vremena“ potvrđena 34 smrtna ishoda i 477 slučaja obolevanja od novog gripa. Na bolničkom lečenju nalazi se 650 osoba sa obolenjima sličnim gripu, od kojih su 24 na respiratoru. Najveći broj laboratorijski potvrđenih slučajeva u ovom periodu su osobe uzrasta od 30 do 64 godine.
Zbog povećane smrtnosti (devet pacijenata preminulo je u kratkom periodu) i sve većeg broja pacijenata na respiratorima, šef Radne grupe pri Ministarstvu zdravlja za primenu plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa, Predrag Kon, upozorava da je epidemiološka situacija nepovoljna, sa tendencijom daljeg pogoršanja.
Prema njegovim rečima, epidemiološke indikacije za vakcinaciju su nedvosmislene: „Obavezno je, ali ne prinudno, da se vakcinišu hronični bolesnici, trudnice, deca od šest meseci do dve godine i zdravstveni radnici. Potom, iz razloga održanja radnog procesa, vakcinišu se zaposleni u državnim organima, državnoj upravi i javnim službama od opšteg interesa“, objašnjava Kon i dodaje da bi bez vakcinacije, treći talas epidemije, koji nas očekuje posle Nove godine, sa maksimumom verovatno u februaru ili martu, bio najozbiljniji.
Raspoloženje prema vakcinaciji, međutim, nije ohrabrujuće za epidemiologe, a protivnici vakcine su dodatno ohrabreni iskustvima drugih zemalja. Kako bi podstakli građane, ministri zdravlja susednih zemalja su se i sami vakcinisali (vidi okvir).
Budući da je vakcina protiv novog gripa H1N1 izazvala dosta polemika i oprečnih stavova u društvu i da svaka nova informacija, čini se, sve više zbunjuje i obeshrabruje građane da je prime, „Vreme“ je anketiralo ljude na vlasti i u opoziciji. Ministre i poslanike smo pitali da li će oni i njihove porodice primiti vakcinu.
VLADA – SVI NA PELCOVANJE: Od 27 ministara samo 12 je odgovorilo na to pitanje. Ipak, svi ministri, koji su stigli i želeli da se izjasne, za „Vreme“ su rekli – da će se vakcinisati. Isto će uraditi i premijer. „Primiću vakcinu protiv svinjskog gripa. Lekari su me uverili da je to dobro i korisno“, rekao je premijer Mirko Cvetković i dodao da će i članovima svoje porodice savetovati da to učine.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je prošle nedelje rekao da će, osim premijera, i ostale članove Vlade pozvati da se javno vakcinišu protiv novog gripa kako bi dali pozitivan primer građanima. On će se vakcinisati prvi, 17. decembra u podne, u Domu zdravlja u Rakovici u Beogradu.
Među vakcinisanima biće i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Što se njega tiče, vakcina je jedina prava preventiva protiv gripa. I potpredsednici Vlade Božidar Đelić i Jovan Krkobabić će se vakcinisati protiv H1N1, baš kao i ministar prosvete Žarko Obradović i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić.
Vakcinu će primiti i ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, ali će se, kako je rekao, pre pelcovanja ipak konsultovati sa lekarom.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ima poverenja u stručnjake, u Ministarstvo zdravlja i Radnu grupu za praćenje pandemije i slediće primer svojih kolega, baš kao i ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, koja će to sugerisati i članovima porodice. Isto će uraditi i ministarka za omladinu i sport Snežana Samardžić-Marković. „Vakcinu ćemo primiti i ja i članovi moje porodice. Razlog za moju odluku je: bolje sprečiti nego lečiti“, rekla je ministarka omladine i sporta. „Preventiva je uvek pametnija i jeftinija od svih drugih vidova medicinske zaštite.“
I porodica ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića će se odazvati pozivu za primanje vakcine jer je, kako on kaže, vakcina najbolja zaštita protiv novog gripa.
„Primiću vakcinu protiv novog gripa H1N1, ne samo ja već i članovi moje porodice, supruga i deca. Odazvaćemo se pozivu za vakcinaciju, jer zvanična medicina preporučuje vakcinu, kao najbolju i jedinu efikasnu zaštitu od novog gripa“, kaže ministar Bogdanović. „Odluka da se neko ne vakciniše je rizik i prihvatanje bolesti. Ne mogu da dozvolim sebi tu vrstu neodgovornosti, jer bih time ugrozio sopstveno i zdravlje članova svoje porodice.“
Iz Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo stigao je odgovor da čim prioritetne grupe dobiju vakcinu, nju će, u skladu sa dostupnim zalihama, primiti i ministarka Jasna Matić i njena porodica. „Važno je da trudnice, deca i hronični bolesnici dobiju vakcine prvi i ukoliko ostane vakcina ona će je primiti“, stoji u saopštenju Ministarstva za telekomunikacije.
Služba za odnose sa javnošću ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saše Dragina smatra da je vakcinacija pitanje ličnog izbora ministra i nisu želeli da daju izjave takve vrste.
Svako ministarstvo će, u odnosu na broj zaposlenih, dobiti određeni broj vakcina. U okviru Vlade je odlučeno da prvu dozu vakcina prime rizične grupe zaposlenih u okviru ministarstava. Milivoje Mihajlović, šef kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije, kaže da će na 30 zaposlenih u toj kancelariji biti isporučeno sedam vakcina. „Iz prve ture vakcina biće vakcinisane prioritetne grupe zaposlenih u Vladi“, objasnio je Mihajlović. „Potom, kako vakcine sukcesivno budu stizale, vakcinisaće se svi ostali koji se budu izjasnili da to žele.“
SKUPŠTINA – NAGINJANJE KA VAKCINISANJU: Ako bi se oformilo glasačko telo sastavljeno od 11 šefova poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i ako bi se glasalo o tome hoće li se oni i njihove porodice vakcinisati protiv H1N1, najviše glasova bi dobio potvrdan odgovor – četiri. Da se neće vakcinisati, za „Vreme“ je potvrdilo troje šefova poslaničkih grupa, jedan je još uvek neodlučan, a dvoje se nije izjasnilo.
Samostalni poslanik Vladan Batić decidirano odbija vakcinu sa obrazloženjem da „stručna javnost izražava sumnje i dileme o posledicama koje vakcina može izazvati“.
Kratak i jasan bio je i Velimir Ilić, šef poslaničke grupe Nova Srbija: „Vakcinu protiv novog gripa H1N1 neće primiti članovi moje porodice, kolege iz moje poslaničke grupe kao ni ja, zbog mogućih negativnih dejstava vakcine, jer je vakcina neispitana.“
Tomislav Nikolić, šef poslanika iz Srpske napredne stranke, nije se odazivao na telefon, dok je Aleksandar Vučić, potpredsednik SNS-a, bio dostupan i raspoložen da kaže da se neće vakcinisati protiv novog gripa. „Nema tu velike filozofije: ne volim da se guram po lekarima, i suviše sam mator da bih brinuo o svom zdravlju“, obrazložio je. „Brinem samo o zdravlju svoje dece, a ako se ostala deca budu vakcinisala, vakcinisaće se i moja.“
Dragan Todorović iz Srpske radikalne stranke nije želeo da odgovori na „ovakvo“ pitanje „Vremena“. Njegova sekretarica nije umela da objasni zašto.
Branko Ružić, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, takođe nije odgovorio. Kao razlog su u njegovom poslaničkom klubu naveli nedostatak vremena.
Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, međutim – vakcinisaće se i to iz dva razloga: „Zbog prirode posla, u kontaktu sam sa mnogim ljudima i ne želim da zbog straha od dobijanja gripa te kontakte prekidam ili da s podozrenjem gledam u svakog onog koji kija, kašlje, šmrca… Drugo: bez obzira na snažnu kampanju koja se vodi protiv vakcinacije i na gomilu informacija i dezinformacija, niko me nije ubedio da sam sigurnija ako ne primim vakcinu. Naprotiv, smatram da jedino vakcina može da pruži zaštitu od dobijanja novog gripa H1N1“, kaže šefica poslaničke grupe G17 plus.
Vakcinu će primiti i Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina. „Nismo odgovorni samo za sebe već i za naše porodice i sve građane Srbije. Oni kojima je posao takav da su svakodnevno u kontaktu sa velikim brojem ljudi, izloženi su ogromnom riziku. U tu grupu između ostalih spadaju i političari. Zbog toga je neodgovorno ne primiti vakcinu“, smatra Pastor. „S obzirom na to da je vakcina bezbedna, nema nijednog razloga da se dvoumimo. Svi koji mogu, i kojima zdravstveno stanje to omogućava, treba da prime vakcinu“, smatra šef poslaničke grupe manjina.
„Zora, Jana, Mihajlo i moji roditelji će primiti vakcinu ove nedelje, a Jelena i ja kada dođe vreme za nas“, rekao je Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije. „Moja porodica se svake godine vakciniše protiv sezonskog gripa i neće biti izuzetak ni u ovom slučaju“, rekao je Jovanović i dodao da je „vlada svojim neodgovornim ponašanjem kompromitovala zdravstvo i svela odnos prema epidemiji na vradžbine i gatanje, a da mi u XXI veku nemamo pravo da ignorišemo i ponižavamo medicinu“.
Iako šef poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković nije bio dostupan za razgovor, „Vreme“ je dobilo potvrdu da će se svih pet poslanika PUPS-a vakcinisati. „Svi ćemo primiti vakcinu zato što verujemo u nalaze Instituta Torlak. Uostalom, mi imamo mnogo rizičnih kontakata tokom svog radnog dana, a i rizična smo grupa“, rekao je poslanik PUPS-a Siniša Sretenović.
Šef grupe poslanika Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić je još uvek neodlučan, ali, kako kaže, „naginje ka vakcinisanju“: „Prikupljam podatke od ljudi koji su kompetentni o tome šta će se desiti ako ne primim vakcinu, a šta može da se desi ako je primim. Još nisam odlučio, ali više mi izgleda da ću da se vakcinišem. Ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što bih doprineo određenoj zdravstvenoj disciplini svih. Na stranu to da li je vakcina štetna ili ne i na koji način je nabavljena. Ako je štetna, za to treba neko da odgovara. Ja lično još uvek razmišljam, ali do srede ću odlučiti.“
Upravo je sreda, 16. decembar, dan kada poslanicima ističe rok da se izjasne o vakcinaciji, koja će se za nedelju dana odvijati u Domu Narodne skupštine.
Šef Odseka za upravljanje rizicima Nebojša Đenić kaže da će se konkretne mere sprovoditi po izrađenom akcionom plan i to u slučaju da od novog gripa oboli 15 odsto od 250 poslanika ili 15 odsto od 350 zaposlenih u Narodnoj skupštini, ili ako stigne naredba iz Vlade ili preporuka od nadležnih zdravstvenih ustanova.
Građanima nije dat nikakav rok. Svakome je prepušteno da odluku o vakcinaciji donese sam. Imajući u vidu svoje i zdravlje svoje dece, naravno.
Vakcinacija za primer
Sve susedne zemlje naručile su velike količine vakcina računajući da je strah od posledica gripa veći nego od same vakcine. Vakcina protiv novog gripa u pojedinim evropskim zemljama, ali i u regionu nailazi na veoma loš odziv, tako da su nadležna ministarstva pribegla merama koje bi podstakle građane, ali i ublažile finansijske gubitke.
Vakcinacija protiv novog gripa u Hrvatskoj doživela je početkom decembra potpuni fijasko. Tokom prepodnevne smene u jednoj ambulanti su se u proseku vakcinisale tri, a u mnogim ordinacijama nijedna osoba. Zaključak je da razlog slabog odziva treba tražiti i u tome što za vakcinaciju pacijent mora da potpiše pristanak. Većina hrvatskih lekara veruje da su ljudi uplašeni, a protiv potpisivanja pristanka na vakcinisanje pobunilo se i Udruženje hrvatskih pacijenata. Predsednik Udruženja Marijo Drlje je rekao da su se u tom udruženju nadali vakcinisanju, ali da ih je sada sve više strah jer potpisom preuzimaju odgovornost.
Širom zemlje distribuirano je 140.000 doza vakcine protiv novog gripa, a Hrvatska je ukupno kupila milion i po doza vakcine od farmaceutske kompanije Novartis. Zabrinut slabim odzivom za pelcovanje, vakcinisao se i ministar hrvatskog zdravstva Darko Milinović. Ministar je lično vakcinisao i svoju porodicu i državnog sekretara Dražena Jurkovića, a vakcinu su primili i ličko-senjski župan Milan Jurković, gospićki gradonačelnik Milan Kokić i desetine mladih pripadnika vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Vakcinacija je u Crnoj Gori počela 14. decembra. Prve vakcine primili su čelni ljudi u zdravstvu, predstavnici Svetske zdravstvene organizacije, UNDP-a, Evropske komisije i francuskog proizvođača „Sanofi Paster“ od kojeg je kupljena vakcina. Među vakcinisanima je i crnogorski ministar zdravlja Miodrag Radunović.
Do sada je u Crnu Goru dopremljeno 25.000 doza vakcine, a do kraja januara trebalo bi da stigne i preostalih 111.000 doza. Ministar zdravlja i čelnici Instituta za javno zdravlje saopštili su da vakcina nije obavezna i da se neće, kao u pojedinim susednim zemljama, tražiti pismena saglasnost građana za vakcinaciju.
U Sloveniji vakcinacija traje duže od mesec dana. Među vakcinisanima je i slovenački predsednik Danilo Tirk.
U Makedoniji je 4. decembra počela vakcinacija rizičnih grupa. U ovu zemlju dopremljeno je 20.000 doza vakcina, a kao dokaz da su ispravne, vakcinisao se i makedonski ministar zdravstva Bujar Osmani.
Šta sadrži vakcina protiv novog gripa
Novartisovu vakcinu „focetria adjuvanted H1N1“ mogu primati sve osobe starije od šest meseci.
Jedna doza vakcine sadrži:
Aktivna supstanca:
Površinski antigeni virusa influence (hemaglutinin i neuraminidaza) soj:
A/California/7/2009 (H1N1)v sličan soju (X-181) 7.5 mikrograma** u 0.5 ml doze
Adjuvans:
Vakcina sadrži adjuvans (MF59C.1) koji poboljšava imunološki odgovor. MF59C.1 sadrži 9,75 mg skvalena, 1,175 mg polisorbata 80 i 1,175 mg sorbitan trioleata u citratnom puferu. Količine su izražene na 0,5 ml doze vakcine.
Ostali sastojci:
tiomersal, natrijum hlorid, kalijum hlorid, kalijum dihidrogenfosfat, natrijum hidrogenfosfat dihidrat, magnezijum hlorid heksahidrat, kalcijum hlorid dihidrat, natrijum citrat, limunska kiselina i voda za injekcije.
Pročišćeni antigeni virusa gripa, hemaglutinin i neuraminidaza, uz dodatak adjuvansa MF59, koji poboljšava imunološki odgovor, osiguravaju bolji klinički učinak i štite protiv šireg spektra virusnih sojeva. Važno je znati da su i kod novih vakcina sa andjuvansom virusi uzgajani na jajima, zbog čega ih ne smeju primati osobe alergične na jaja.
Jedan od sastojaka vakcine je i timerozal, organsko jedinjenje na bazi žive. Prema rečima dr Ranka Dakića, direktora Instituta za imunologiju i virusologiju Torlak, timerozal ulazi u sastav svake vakcine i nije toksičan, kako se to navodi na raznim sajtovima na internetu. Da bi timerozal ili neko drugo jedinjenje iz vakcine bilo otrovno za ljudski organizam, potrebno je odjednom da se primi 1000 doza. Ranije je bilo pokušaja da se vakcine naprave bez timerozala, ali su takve vakcine imale slabije dejstvo i mogle su da se kontaminiraju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!