Čuvari (ne)reda

Na kapijama Gazimestana metalne barijere koje usmeravaju red građana. Kosovska policija (KP) pretresa građane i novinare pred ulazak na ceremoniju obeležavanja Vidovdana. Policajaca – ni broja se ne zna: saobraćajna, interventna, specijalna i ona u civilu. Najmanje dva drona nadleću skup. Pri ulasku u kompleks policija na nepismenom srpskom deli obaveštenje o pravilima ponašanja, te kako će reagovati ukoliko se ta pravila ne poštuju. Između ostalog piše da KP neće dozvoliti nošenje i isticanje simbola na odeći, kao ni raznih zastava, transparenata i sličnih obeležja koja “predstavljaju i podstiču međuetničku, versku i političku mržnju”.

Na ovogodišnjoj proslavi novinari nisu uočili nijednu srpsku zastavu, čak ni nacionalnu. Bile su vidljive zastave sa verskim simbolima. Prema običajima, održan je parastos, posle čega se episkop novobrdski Ilarion obratio okupljenima: “Ništa ne može na silu da se otme. Zato kada neko želi nešto da nam otme na silu, kad želi da nam zabrani zavet, kada nam zabranjuju reči, mi čuvamo svoje dostojanstvo i želimo nekada i na strašnom mestu da postojimo.” Potom je dodao: “Hvala vam što dolazite i odlazite šireći poruku mira. Svima govorite dobro, svima želite dobro. I našim komšijama koje ovde sa nama žive želimo dobro”. Posle toga okupljeni su otpevali nekoliko patriotskih pesama, te uzvikivali “Kosovo je Srbija”.

HAPŠENJE KAO NA TRACI

Po završetku skupa, KP na izlazu formira špalir. Policajci u civilu vidno uveličavaju nešto na telefonima, a pogled im se kreće od telefona do izlaza. Reklo bi se da pokušavaju da prepoznaju određene građane. Onda je počeo lov na one “koji su prekršili pravila”. Kako “prekršitelj” izađe, tako se uzburka masa policajca koja ga uhapsi i odvede u prljavi kontejner. U pozadini se čuju uzvici njihovih rođaka, devojaka, sestara, dece kako plaču. Ostale, za koje su smatra da su bili dobri, policija snažno odguruje kroz špalir. Takvo stanje je trajalo sve dok i poslednji građanin nije izašao kroz kapiju.

Novinare iza špalira policija je zagradila žutom trakom, te se nije moglo detaljno snimiti niti videti šta se tačno događalo u kontejneru sa suprotne strane špalira. Posle kratkog zadržavanja u kontejneru, uhapšeni su odvezeni u tri marice i u pratnji više policijskih automobila. Sve dok se policija nije zvanično obratila, nije se moglo znati koliko je bilo uhapšenih, niti da li je među njima bilo maloletnika. Privedena je i dvanaestogodišnja devojčica koja je, posle reakcije njene majke, odmah puštena. Priveden je i jedan otac u pratnji, otprilike, petogodišnje kćeri. Policija je onda saopštila da je uhapšeno 37 građana, dok je protiv 36 pokrenut prekršajni postupak. Oni su se dan kasnije u Osnovnom sudu u Prištini izjasnili da nisu krivi. U trenutku nastajanja teksta presude još nisu donete. Policija je izdala saopštenje, koje ovde navodimo bez ikakvih ispravki: “Ova lica su izazvala provokativnim pozivima sa elementima podsticanja mržnje, kršeći zakonske odredbe, a jedno lice je kažnjeno novčano zbog narušavanja javnog reda i mira.”

PRIMENA ZAKONA: IZ KOJE STE ZAJEDNICE?

Milica Radovanović, menadžerka projekta i istraživačica Nove društvene inicijative, kaže za “Vreme” da, ukoliko je neko zaista pozivao na mržnju, za to postoji zakon, te da to treba utvrditi, ali problem u ovoj situaciji, navodi ona, jeste nedoslednost. “Ne vidimo istu posvećenost kada je reč o nacionalističkim porukama i govoru mržnje koji dolaze iz većinske zajednice. Tokom predizborne kampanje, na političkim skupovima, mogle su se videti zastave ‘velike Albanije’. Ti simboli su oslikani po muralima širom Kosova i prodaju se na majicama u radnjama, a da policija ne privodi zbog toga, ne oduzima te simbole i ne kažnjava”, ukazuje Radovanović. Ona naglašava da se takav odnos prema simbolima vidi i u radu institucija. “U Južnoj Mitrovici Kulturni centar nosi ime ‘Redžep Mitrovica’, po čoveka koji je za vreme Drugog svetskog rata sarađivao sa nacistima i bio premijer pod nemačkom okupacijom”, navodi kao primer Radovanović.

Dakle, kaže naša sagovornica, kada simboli i ličnosti iz tog miljea dobijaju javni prostor, kada se po njima nazivaju ulice, ili dobijaju novac iz budžeta, tu hapšenja izostaju, a govor mržnje se previđa. Kada, s druge strane, pripadnici srpske zajednice na verski praznik pevaju ili nose narodnu nošnju, to se tretira kao bezbednosna pretnja. “Kada se zakon primenjuje na takav način”, upozorava Radovanović, “strogo na jednoj strani, a na drugoj kao da ne postoji, to više nije briga o javnom redu nego selektivnost”.

TVRDNJE O FIZIČKOM MALTRETIRANJU

Dan posle hapšenja, Radio KiM je objavio navode o tome da je policija fizički maltretirala i ponižavala uhapšene kako na licu mesta, tako i kasnije, u stanici. Tvrde da su za vreme privođenja šamarani i udarani, te da su im upućivane uvrede i pretnje. Kako Radio saznaje, od njih je traženo i da glasno uzvikuju “Kosovo republika”. Policajci su urinirali na deo narodne nošnje jednog od privedenih, piše u izveštaju Radio KiM. Najmanje jedan privedeni, po tvrdni Radija, ima vidljive telesne povrede. Kosovski ombudsman je zbog ovih tvrdnji pokrenuo preliminarnu istragu.

Zbog svega navedenog, Radovanović kaže da, iako ne može da potvrdi šta se dogodilo, ovakve tvrdnje ne bi olako odbacila s obzirom na ranije javno zabeležene slučajeve u kojima su pripadnici srpske zajednice trpeli fizičko zlostavljanje prilikom privođenja.

Šta ovakva slika sa Gazimestana govori o položaju Srba na Kosovu? Šta se vremenom menjalo? Konačno, kako dalje? “Najviše me brine”, kaže Milica Radovanović, “to što polako postaje normalno ono što normalnim ne bi smelo da bude. Ne govorim o jednom incidentu, nego o nizu incidenata koji se ređaju poslednjih meseci i koji se uklapaju u isti obrazac. Na Gazivodama je kamp ‘Rezala’ preuzet uz policijsku asistenciju, a vlasnicima nije pokazana nijedna sudska niti izvršna odluka. U Čečevu su rušene vikendice, a javno preduzeće ‘samo je sprovodilo izvršenje’, iako za to nema nikakvo ovlašćenje. U Severnoj Mitrovici su rušene garaže koje ljudi decenijama koriste, a opština nije bila ni obaveštena, ni konsultovana. Pokušaj da se obnovi mural patrijarhu Pavlu sprečen je iako je opština izdala dozvolu. Policija je tu dozvolu na licu mesta proglasila nevažećom, što nije njen posao. Jednom izabranom odborniku iz Leposavića usmeno je zabranjen ulazak na Kosovo, bez ijednog papira, uz objašnjenje da se ‘protiv njega navodno vodi neki postupak’…”, nabraja Radovanović.

Kada se sve poređa vidi se da policija sve češće postupa kao da je istovremeno i opština i sud i izvršitelj, a ona to nije, kaže naša sagovornica. “Uloga policije je da sprovodi odluke nadležnih organa, a ne da ih sama donosi. U gotovo svakom od ovih slučajeva ponavlja se ista stvar: nema pisane odluke, nema obrazloženja, nema prava na žalbu”, ističe Radovanović. Ona ukazuje na to da je na Kosovu najpotrebnija dosledna primena zakona, ali to se ne dešava. “U većinskoj zajednici”, nastavlja, “ovo uopšte nije tema, ni za vlast, ni za opoziciju, ne postoji nikakav unutrašnji društveni pritisak da se bilo šta promeni. Kada je neka štetna odluka ili postupanje prema Srbima bilo zaustavljeno, to se do sada dešavalo gotovo isključivo posle pritiska međunarodne zajednice. Međutim, čim tog pritiska nema, sve se vrati na staro”. Milica Radovanović zaključuje: “Dodatno, problemi i diskriminacija sa kojima se Srbi suočavaju najčešće se ne posmatraju kao stvarni, već se svode na propagandu iz Beograda i relativizuju pozivanjem na diskriminaciju koju su Albanci trpeli devedesetih. Dok god se na to tako gleda – kao na nečiju propagandu, a ne kao na pitanje prava – teško je očekivati suštinsku promenu.”

Kakva je onda sudbina Srba na Kosovu? Kojem god sistemu da se okrenu, srpskom ili kosovskom, njihova je sudbina ista – prljavi kontejner. Bilo da je to kontejner Kosovske policije na Gazimestanu u koji se trpaju uhapšeni, bilo onaj na administrativnom prelazu, gde idu po poštu i platu i gde je praktično smešten ceo njihov život. Poniženi i ugnjeteni, na Kosovu će ostati samo oni Srbi koji nemaju kuda da odu.

Upozorenje kosovskoj Vladi

Kancelarija Evropske unije na Kosovu i zemlje Kvinte i Eulex sredinom juna su institucijama Kosova uputile pismo u kome su ukratko navele da Ustav i zakonodavstvo Kosova štite pravo svih zajednica da očuvaju, izražavaju i razvijaju svoj identitet, uključujući i upotrebu i isticanje simbola zajednica. Vlasti Kosova imaju obavezu ne samo da se ne mešaju u ostvarivanje tog prava već i da stvore uslove za njegovu ravnopravnu primenu. Milica Radovanović kaže da je ovakva reakcija važna kao međunarodna potvrda da problem zaista postoji. “Kada EU i zemlje Kvinte šalju takvo pismo, to je priznanje da se na Kosovu upotreba nacionalnih simbola i zastava zajednica ometa i da se primenjuje selektivno, što vlasti uporno poriču”, objašnjava Radovanović. Ali, kaže ona, zasad od toga nema nikakve koristi: “Uprkos tom upozorenju, vlasti nastavljaju po starom. Simboli i zastave jedne zajednice i dalje se targetiraju i proglašavaju pretnjom.”

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!