Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) i Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore izveli su u četvrtak veliku akciju protiv navodnih “subverzivnih špijunskih delatnosti”. Uhapšeno je više osoba, a pretresi se vrše na nekoliko lokacija. Sa druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova proglasilo je nekoliko ruskih diplomata “nepoželjnim osobama” i proteralo ih iz Crne Gore.
Neka vrsta hibridnog rata između Rusije i Zapada traje još od početka sukoba u Ukrajini, a i u Crnoj Gori, članici NATO-a, se izgleda poslednjih meseci lome koplja. Subverzivne aktivnosti bliske Ruskoj Federaciji otkrivene su i tokom hakerskih napada u avgustu, čije posledice ni dan danas nisu u potpunosti sanirane.
Da li je u pitanju lov na ruske veštice, ili zaista odbrana nacionalnih interesa videće se uskoro, kada više informacija postane dostupno javnosti.
Špijunaža
Čini se da Podgorica postaje centar špijunskih i kontrašpijunskih delatnosti na Zapadnom Balkanu, te pod senkom ukrajinskog rata preti da se preobrazi u nekakav Lisabon u vreme Drugog svetskog rata.
Premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović rekao je nakon hapšenja navodnih špijuna da je akcija bila “međunarodnog karaktera”, te da su spremni da “štite nacionalni interes Crne Gore”. Odbio je da govori o tome ko su uhapšeni, jer se akcija vodi kao “strogo poverljiva”.
Abazović nije hteo da odgovori ni na pitanje novinara da li akcija ima veze sa njegovim boravkom u SAD, odakle se vratio pre nekoliko dana.
Takođe, crnogorski premijer ni u jednom trenutku nije eksplicitno rekao da se radi o “ruskim” špijunima.
Sa druge strane, Ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić bio je precizniji, te saopštio na sednici Vlade da je u toku “najveće hapšenje” ruskih špijuna u Crnoj Gori, „koje se broji u desetinama“. Dodao je da je u odnosu na veličinu države, ovo jedno od “najvećih hapšenja u nekoj od NATO država”.
Radio Slobodna Evropa je pisao, pozivajući se na nezvanične izvore, da istraga bezbednosnih službi i tužilaštva obuhvata više crnogorskih građana, kao i službenike javnih administracija, ali i ruske državljane.
Diplomatski skandal
Šest diplomata ambasade Ruske Federacije u Podgorici optuženo je da su se ponašali protiv pravila Bečke konvencije, tj. da su se bavili špijunskim aktivnostima, objavljeno je na Tviter nalogu Ministarstva spoljnih poslova. Njima je naloženo da smesta napuste Crnu Goru.
Sa druge strane, zvanični Kremlj je odgovorio zatvaranjem konzularnog predstavništva u Podgorici na neodređeno vreme, zbog, kako su rekli, “neprijateljskih postupanja crnogorske vlasti” protiv Ambasade Ruske Federacije u ovoj državi.
Sajber sabotaže
U drugoj polovini avgusta započeti su sajber napadi na državnu infrastrukturu Crne Gore. Uglavnom su mete bili sajtovi institucija, a posledice ni do danas nisu sanirane, odnosno dosta usluga je i dalje nedostupno građanima.
Zvanični organi i dalje tvrde da do curenja privatnih podataka nije došlo. S obzirom da mesec i po dana kasnije proces oporavka infrastrukture i dalje traje, pitanje je u kojoj meri je ovo saopštenje istinito.
Informacije da iza napada stoje ruski hakeri prvi put su obelodanjene iz Agencije za nacionalnu bezbednost, gde je smešten i crnogorksi CERT – tim nadležan za odbranu od sajber napada. Abazović je oprezno tvrdio da nije poznato da li iza napada stoji pojedinac, grupa, ili neka država.
Istrazi su se naknadno pridružii i pripadnici FBI.
Nadležne institucije su naknadno saopštile da je u pitanju bio “Kuba rensomver”, maliciozni softver koji je enkriptovao podatke.
I dalje: nije tražena nikakva otkupnina, što je neobično kada neku ubaci ovakav virus, odnosno može da ukazuje da je u tom slučaju napad bio čisto politički motivisan, bez namere da se ostvari financijska korist.
Vlada Crne Gore je još početkom aprila nekako uspela da usvoji odluku o uvođenju sankcija Rusiji, uprkos protivljenju dela ministara.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
