2012. godinu smo preživeli – smak sveta se nije dogodio, a mi smo uspeli da je završimo sa izvesnim pozitivnim pomacima i dugim spiskom reformi koje u 2013. godini moramo sprovesti ukoliko želimo da poslujemo, a pre svega da živimo u boljem okruženju
Uz ogradu o neverovanju u prognoze vidovnjaka, pa čak ni drevnih Maja, rezime godine koja je za nama ne mogu a da ne počnem činjenicom da iako je spektakularno najavljivani smak sveta izostao, ovu godinu završavamo grčevito se boreći za opstanak i bolje dane koji nam predstoje. U duhu mnoštva tekstova ekonomskih analitičara, neminovno je pomenuti činjenicu da je za nama jedna u nizu teških godina, godina koja će ostati upamćena po nastavku svetske ekonomske krize. Posmatrano na mikro-nivou, teskoba uslovljena nestabilnom ekonomskom situacijom u svetu, kod nas je bila dodatno osnažena političkom situacijom i procesom formiranja Vlade koji je trajao očekivano predugo.
Da ne bude da je baš sve bilo protiv nas i da zbog toga nismo uspeli da realizujemo ciljeve koje smo sebi ambiciozno postavili na početku 2012. godine, treba istaći da je određenih konkretnih pomaka bilo. U tom smislu nećemo štedeti na pohvalama Vladi, pre svega na ukidanju čak 138 parafiskalnih nameta, što je i bio jedan od osam prioriteta koje je Američka privredna komora u Srbiji iznela pred novoformiranu Vladu još pre početka njenog rada. S druge strane, priliv investicija nije ostvaren u očekivanom obimu, a kako bi se to u narednoj godini promenilo, neophodno je sprovesti još čitav niz reformi. Da bi Srbija postala poželjna investiciona destinacija, neophodno je nastaviti rad na unapređenju poslovnog ambijenta i to pre svega izmenama u oblasti radnog zakonodavstva, kao i građevinarstva i prostornog planiranja. Izmene u ovim dvema oblastima direktno bi se odrazile na priliv direktnih stranih i domaćih investicija, a s tim i na smanjenje stope nezaposlenosti i radno angažovanje većeg dela stanovništva, fleksibilnijim oblicima ugovora o radu.
Bolja budućnost za sve nas predstoji ukoliko nastavimo sa podrškom sektorima privrede koji imaju izuzetan potencijal. U tom smislu, oblast kojoj država Srbija treba da posveti izuzetnu pažnju u narednoj godini jeste razvoj informacionih tehnologija, jer je ekonomski razvoj zemalja u direktnoj srazmeri sa investicijama u IT industriju. Da ova industrija ima izuzetan potencijal govori i podatak da je Srbija u 2012. godini izvezla samo softver u vrednosti od 240 miliona evra, što je, prema rečima ministra trgovine Rasima Ljajića, za Srbiju po prvi put veća zarada nego od izvoza malina. Takođe, sav izvoz je realizovan zahvaljujući radu 6500 ljudi u IT industriji. Kako bi se ovakav pozitivan trend razvoja informacionih tehnologija nastavio, mi kao jedno od najvećih dobrovoljnih poslovnih udruženja u Srbiji, smatramo da je neophodno da se donesu zakon i strategija razvoja u narednim decenijama. Ovo pitanje je od izuzetne važnosti, s obzirom na to da od efikasnosti i brzine obavljanja poslovnih procesa zavisi profitabilnost privrede, a za to su nam potrebne savremene tehnologije i naročito savremeni informacioni sistemi u kompanijama. Srbija bi implementacijom novih tehnologija uspela da preskoči postojeći tehnološki jaz, a uvođenjem i razvojem informacionih tehnologija kriva produktivnosti doživela bi eksponencijalni rast. Kao pandan možemo uzeti primer Slovačke, koja je po broju stanovnika slična Srbiji, a čiji je obim implementacije novih tehnologija neuporedivo veći.
Ne mogu i da ne pomenem da je jedna od važnih preporuka AmChama, koja će biti aktuelna i u narednoj godini, striktna kontrola budžetskog deficita i to putem racionalizacije javne potrošnje, ali i povećanjem poreskih prihoda koji se mogu ostvariti između ostalog i kroz odlučnu borbu sa sivom ekonomijom i doslednu naplatu svih prinadležnosti od svih obveznika, pa i od javnih preduzeća i delova državne administracije.
Ukoliko u narednoj godini pokažemo odvažnost u sprovođenju svih navedenih reformi, možemo očekivati i ostvarenje, iz ove perspektive, hrabrih prognoza Svetske banke o regionu Balkana, po kojima Srbija ima mogućnost za rast domaćeg bruto proizvoda, i to za čak dva odsto, što bi bio najbolji rezultat među zemljama jugoistočne Evrope.
Dakle, 2012. godinu smo preživeli – smak sveta se nije dogodio, a mi smo uspeli da je završimo sa izvesnim pozitivnim pomacima i dugim spiskom reformi koje u 2013. godini moramo sprovesti ukoliko želimo da poslujemo, a pre svega živimo u boljem okruženju. Optimisti smo i verujemo da zajedničkim radom i srčanim zalaganjem za sve nas možemo očekivati bolju i izvesniju godinu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
