Glavni i odgovorni urednik informativnog programa RTS
Rođena je 1966. godine u Beogradu, devojačko prezime Kirćanski. Diplomirala je jugoslovensku i opštu književnost. Počela je da se bavi novinarstvom sa 17 godina u NON-u. Ubrzo je počela da radi na radiju Studio B kod Đoke Vještice u čuvenoj emisiji „Beogradska razglednica“. Kada se otvorio TV Studio B prešla je u televizijsku verziju iste emisije. Kasnije je vodila popularne debate u udarnim večernjim terminima koje su je učinile poznatom. Prava popularnost došla je tek prelaskom na B92 1995. godine. Za izveštavanje o padu Srpske Krajine i organizovanje humanitarne pomoći za izbeglice iz Hrvatske dobila je zajedno sa koleginicom Svetlanom Lukić nagradu „Jug Grizelj“. Ta nagrada se dodeljuje za istraživačko novinarstvo, doprinos prijateljstvu među ljudima i prevazilaženje razlika među narodima.
Na radiju B92 bila je urednik informativnog programa, a posle 5. oktobra preuzela uređivanje TV B92. Tu funkciju je napustila nakon sukoba zbog prihvatanja nagrade fondacije „Braća Karić“.
Upravo je postala glavni i odgovorni urednik informativnog programa RTS-a.
Udata je za poznatog novinara Slavišu Lekića.
Zašto se posvetila elektronskim medijima: Baš zbog svog poznatog muža. „Kada sam u ‘Omladinskin novinama’ objavila prvi intervju sa tada aktuelnim direktorom TV Beograd Nenadom Ristićem, na kolegijumu su kazali da je taj intervju toliko dobar da se vidi kasetofon Slaviše Lekića. Slaviša i ja smo se tada zabavljali, i odmah sam shvatila da ću zbog toga imati problema, pa sam odlučila da karijeru nastavim u elektronskom novinarstvu. Tada su govorili da sam ja devojka, kasnije žena Slaviše Lekića, a danas nepravedno govore da je Slaviša moj muž.“
Kako je postala zvezda: Protresla je sve političke i druge faktore u seriji najpre radijskih, a zatim i tv-intervjua nazvanih „U četiri oka sa Bojanom Lekić“. Beograđani su je posebno zavoleli zbog izveštavanja o padu Krajine. Trebalo je da bude radijski domaćin još jedne velike zajedničke drame, bombardovanja 1999. godine, ali ju je u pola rečenice prekinula policija koja je zapečatila radio B92. Neki su joj kasnije zamerali da je dizala preveliku tenziju iz studija ponavljajući narodu da ne paniči veoma uspaničenim glasom.
Šta kaže o ceni koju je spremna da plati: „Više sam volela da časno perem prozore, nego da nečasno radim svoj posao. I zbog tog svog gesla padala sam s konja na magarca, ali sam dokazivala da magarac može mnogo da povuče.“
Koji joj je profesionalni moto: „Moja uređivačka politika je zapravo borba za ljudska prava. Da onima koji ne znaju kažem šta su njihova ljudska prava, a da onima koji ih krše kažem da to ne smeju da rade. Svoje sagovornike pitam onako kako to boli sve ljude i onako kako bi i oni pitali na mom mestu. Izborila sam se za to da mi ljudi veruju i to je sada moja obaveza.“
Kako objašnjava svoj uspeh: Dobrom pripremom za razgovore. „Da bih uspešno radila, moram mnogo da znam. Poznato je kakav je Vojislav Šešelj kao političar i kako se ophodi prema novinarima. Međutim, respekt prema meni izražavao je tako što je govorio da sam neprijatna, ali da ne mrzim. I to je tačno. Ja sam tu da pitam, a ne da optužujem.“
Šta je poručila Slobodanu Miloševiću: U emisiji Biljane Vilimon „Galerija tajni“ na TV Politici poručila mu je da je „napravio veliku grešku što nije prihvatio da razgovara sa mnom. Rekla sam da bi to bilo dobro i za narod i za njega.“
Šta je rekla o novim vlastima: „Za mene je veliko razočaranje ponašanje pre bih rekla ljudi iz Kabineta predsednika SRJ, nego samog gospodina Koštunice. Oni su na svoja putovanja poveli ljude koji su samo nedelju dana pre njegove inauguracije o njemu govorili kao o mačkaru i nikako drugačije. Nisu imali mesta za ljude iz nezavisnih medija na kojima se taj gospodin Koštunica jedino čuo dok nije došao na vlast. Mislim da je gospodin Koštunica kriv čak iako za to nije znao. Kriv je što ne zna.“
Što je otišla iz firme u kojoj se proslavila: Zbog sukoba oko nagrade za novinarstvo fondacije „Braća Karić“ koju je sa još dva novinara dobila za ovu godinu. Objavila je da je dala otkaz pod pritiskom koji je rukovodstvo B92 izvršilo na nju i optužila svoje bivše šefove za licemerje.
Deo redakcije B92 ju je podržao i „najoštrije osudio hajku protiv Bojane Lekić.
Šta je još ona dodala: „U pitanju je princip ljudskih prava na koje mi nemamo pravo. Nikad nisam imala problem zbog donacija B92 zato što smo uvek radili profesionalno. Smatram da bi isto trebalo da bude i sa ovom nagradom“, izjavila je Bojana Lekić.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
