Prosečna neto zarada u Srbiji u martu iznosila je 20.094 dinara i bila je za 13,2 odsto veća od prosečne zarade u 2005. godini
Inovacije: Nova plastika BASF-a u Srbiji
Jedna od najvećih hemijskih kompanija na svetu BASF nedavno je razvila novu multifunkcionalnu varijantu plastičnog materijala polistirol. Materijal se naziva PS 454 C i znatno je bolje tečljivosti od prethodne verzije polistirola, pruža veću otpornost na udare i ima izuzetno visok sjaj. Prikladan je za brizganje, ekstrudiranje, termoformiranje i oblikovanje duvanjem. U svakodnevnoj upotrebi prisutan je u čašama za jogurt i sladoled, vodokotlićima, futrolama za CD itd. Distribuciju na tržištu SCG najvećim delom obavlja beogradski Valorplast. U korisnike se ubrajaju i Divi u Užicu, Banatplast u Plandištu, Medijaplast u Starim Banovcima i Spektar u Čačku.
Menadžeri: Dejvid Daus na čelu Mmd-a
Novi generalni menadžer u Beogradu: Dejvid Daus
Dejvid Daus je imenovan za novog generalnog menadžera Mmd Corporate, Public Affairs and Public Relations Consultants, vodeće konsultantske kuće za korporativne komunikacije u regionu. Njegov posao je da rukovodi poslovanjem ove kompanije u Srbiji, Sloveniji i BiH. Daus je karijeru započeo u event menadžmentu i nastavio u sektoru sofisticiranih PR komunikacija. Radio je u nekoliko nezavisnih britanskih konsultantskih kuća. Donedavno je bio nezavisni konsultant svetskih kompanija, među kojima su Volvo, Centrica i Morgan. Autor je nekoliko knjiga i predavač na univerzitetima u svetu. Za svoje novo radno mesto Daus je rekao: „Dolazak u Mmd, kao kompaniju koja je višestruko nagrađivana za svoj rad, za mene predstavlja izuzetan profesionalni izazov.“ Pre Dausa, na istoj poziciji u Mmd-u bio je Kevin Hasler. On je imenovan za novog generalnog menadžera Mmd-a u Budimpešti.
Multinacionalke: Preduzeće Whirlpool u Beogradu
Predstavništvo kompanije Whirlpool, vodećeg svetskog i evropskog proizvođača krupnih aparata za domaćinstvo, preraslo je nedavno u posebno preduzeće koje će poslovati na teritoriji Srbije i Crne Gore.
„Ovaj potez je rezultat napretka koji smo do sada kao predstavništvo napravili u Srbiji i Crnoj Gori, kao i pozicioniranja našeg brenda među vodeće na tržištu. Od sada će Whirlpool proizvodi biti po obimu i asortimanu daleko dostupniji kupcima u maloprodaji“, kaže Suzana Dubajić, direktor Whirlpoola d.o.o.
Kvalitetniju uslugu dobiće i distributeri koji će se snabdevati direktno iz skladišta u Beogradu.
Proizvodnja: Rekord „Štarka“
Beogradska konditorska kuća „Štark“ planira da ove godine proda četiri miliona kilograma smokija, prvog i najprodavanijeg flipsa u regionu. To je 80 miliona kesica, a pošto u svaku stane 120 komada smokija, znači da će „Štark“ napraviti 9,6 milijardi komada tog flipsa, po dva za svakog stanovnika planete. Da bi se ta količina smokija upakovala, potrebno je milion transportnih kutija, dok za prevoz do kupaca treba oko hiljadu šlepera, što je kolona dugačka više od 15 kilometara.
Smoki: 80 miliona keseca
Krediti: Najpovoljniji u Srbiji
Volksbanka je predstavila nove kredite za poljoprivrednike sa rokom otplate od dve do 20 godina, bez žiranata. Kamata na kredite za kupovinu zemljišta je 9,75 odsto godišnje (EKS 12,71) uz depozit od 20 odsto, a za nekretnine 10,75 odsto (EKS 11,63) uz učešće od 20 odsto. Za kupovinu poljoprivrednih vozila i mašina banka nudi kredite na šest godina, s kamatom od 9,45 odsto (EKS 10,67). Krediti za adaptaciju i rekonstrukciju nekretnina dostupni su na dve do 15 godina, uz kamatu od 9,75 odsto (EKS 10,58) i moguće ih je dobiti bez depozita. Kao obezbeđenje banka za sve te kredite traži hipoteku na nekretnine ili zemljište. Ovo su, tvrdi direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom Gerhard Lehner, trenutno najpovoljniji krediti u Srbiji.
Strategija Erste Bank Grupacije jeste zauzimanje vodeće tržišne pozicije u centralnoj i istočnoj Evropi, naročito u segmentima poslovanja sa stanovništvom i sa malim i srednjim preduzećima. Dolazak Erste Banke u ovu zemlju potvrda je čvrstog uverenja da će i Srbija koračati ubrzanim hodom prema Evropskoj zajednici.
A šta donosi proces evro-integracije? Pre svega, međunarodni investitori posmatraju evro-budućnost ove regije kao garant dugoročne makroekonomske, političke i institucionalne (u smislu funkcionisanja pravne države) stabilnosti. Ovo je bitan preduslov za privlačenje stranog, ali i domaćeg kapitala. Smatram da bankarski sektor, zahvaljujući i odlučnim merama Narodne banke Srbije, predstavlja najbolji primer kako dobar institucionalni okvir može da privuče značajne strane investicije.
Erste Banka sebe u Srbiji vidi ne samo kao finansijskog partnera široke baze klijenata u privredi i među stanovništvom, nego i kao katalizatora procesa privredne transformacije u svetlu EU integracije. Ulazak Srbije na evropsko tržište ojačaće srednju klasu a naš cilj je da pratimo taj razvojni put od samog početka.
Na temelju naših iskustava u regiji i u Srbiji, verujem da klijentima možemo da ponudimo ne samo prvoklasna finansijska rešenja nego i dugoročan partnerski odnos u kontekstu ekonomske i socijalne transformacije kroz koju prolazi Srbija. Deo koji me najviše raduje u tom procesu jeste to da imamo priliku da podržimo niz privrednih projekata različitih veličina, na kojima se zasniva privredna budućnost države. I mi smo spremni za to!
Smatram da samo ljudi koji imaju jasno definisane ciljeve mogu postati uspešni i biti zadovoljni. Nasuprot uspešnima nalaze se oni koji nemaju jasno definisane ciljeve i strategiju u životu, a samim tim ni svest o tome da li se kreću u dobrom smeru i adekvatnom brzinom. Mene u životu vodi dugoročan cilj pod imenom „tri trećine“. Prva trećina je lična sreća: porodica, društvena priznatost, zdravlje itd. Druga trećina se odnosi na pasivni biznis, kao što su nekretnine koje obezbeđuju rentu i novac koji donosi kamatu i to je moja obavezna rezerva. Treća trećina je aktivni biznis i podrazumeva sve poslove u kojima učestvujem i koji mi obezbeđuju profit.
Extreme
RAZVOJ Kompanija „Rodić“ planira da kupi Vršačke vinograde, da pored svoje MB pivare izgradi fabriku sokova Frutella i podigne još dva velika hipermarketa u Beogradu i Novom Sadu.
BANKROT Špedicija iz Kikinde, nekada veliko preduzeće za prevoz robe i putnika, bankrotirala je. Agencija za privatizaciju zakazala je za 15. maj prvu javnu prodaju celokupne imovine Špedicije.
VLASNIK Rubin iz Kruševca novi je vlasnik pančevačke Pekarske industrije, koju je na tenderu kupio za 3,7 miliona evra, s tim da u razvoj uloži pet miliona evra.
LICITACIJA Agencija za sanaciju banaka oglasila je licitaciju svih nepokretnosti JIK banke u stečaju u Srbiji.
DOBITNICI: Menadžeri i politička elita iz 90-ih koja je kroz tranziciju uvećala i legalizovala svoje bogatstvo. Zatim radnici u profitabilnim monopolističkim preduzećima i mladi obrazovani ljudi koji su našli posao u stranim i domaćim agencijama i kompanijama i u državnoj upravi.
GUBITNICI Radnici u industrijama za koje nema velikog interesa za privatizaciju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
