Javni dug Srbije premašio je 12 milijardi dolara. Od toga je unutrašnji dug 5,3 milijarde, a najveći je za staru deviznu štednju – 4,3 milijarde
Akcije: Intesa uz keš kredit poklanja telefon
Laki keš gotovinski kredit jedan je od najtraženijih proizvoda Banca Intesa Beograd. Razlog velikog interesovanja građana je jednostavna i brza procedura: nisu potrebni žiranti, učešće, administrativne zabrane, a ne obračunava se ni naknada za obradu kreditnog zahteva. Kredit se odobrava u iznosu od 300 do 5000 evra, rok otplate je od 12 do 60 meseci, uz depozit od 20 odsto koji se obezbeđuje iz kredita. Efektivna kamata kreće se u rasponu od 17,48 do 23,84 odsto na godišnjem nivou na ostatak duga, sa valutnom klauzulom u evrima. Za podnošenje zahteva za odobrenje kredita potrebna je samo lična karta, a odgovor se dobija u roku od pola sata. Nakon toga klijent u roku od 24 sata može imati novac na svom računu. Svi koji realizuju Laki keš do 10. jula na poklon će dobiti atraktivan telefon italijanske marke „kenobi“.
Izvoz: Tarkett u maju zaradio dva miliona evra
Samo u maju, fabrika parketa Tarkett iz Bačke Palanke izvezla je robu u vrednosti preko dva miliona evra na tržišta Rusije, Ukrajine i Zapadne Evrope. Ove godine Tarkett planira proizvodnju 1,2 miliona kvadrata parketa, a više od 95 odsto namenjeno je izvozu, što dodatno svedoči o kvalitetu proizvoda.
Tarkett je najsavremenija fabrika parketa u Evropi. Otvorena je u junu prošle godine a u njenu izgradnju uloženo je preko 15 miliona evra. Zapošljava oko 250 radnika koji mesečno proizvedu preko 90.000 kvadrata višeslojnog parketa. Ova vrsta proizvoda je novitet na domaćem tržištu – parket je fabrički lakiran sedam puta i izuzetno je dugotrajan, sa garancijom od 30 godina.
Donacije: IT kabinet u Boru
Američki ambasador u Beogradu Majkl Polt otvorio je u Mašinsko-elektrotehničkoj školi u Boru nov računarski kabinet, koji je zajednička donacija Ambasade SAD, Microsofta i Telekoma Srbija. Ovim projektom zapravo je obezbeđeno 50 računara za uspostavljanje tri kabineta za potrebe Mašinsko-elektrotehniške škole, Gimnazije „Bora Stanković“ i Tehničkog fakulteta. Ambasada je poklonila svoje polovne računare, Microsoft licence za windows i office programe i trening za nastavnike, dok je Telekom omogućio povezivanje IT kabineta na internet i poklonio jednogodišnju pretplatu.
Dizajn: Nov omot brenda
Požarevački koncern zdrave hrane Bambi odnedavno prodaje svoj brend – keks plazmu u novom pakovanju. Kao rezultat višemesečnog rada na definisanju ključnih vrednosti brenda, plazma se pojavila u omotu na kojem je glavni motiv srpski krajolik obasjan suncem. U kompaniji to tumače kao simbol topline, optimizma i sigurnosti.
Investicije: Bolji alati
Vranjski Alfa plam pustio je u pogon novu alatnicu i tako rešio problem uskog grla u proizvodnji. U hali na 1350 kvadrata sada su objedinjeni proizvodnja i održavanje alata, tako da metalci Alfa plama sada brže i kvalitetnije prave alate, a time i finalne proizvode – peći i šporete. U alatnicu je firma uložila 30 miliona dinara sopstvenih sredstava, što je deo ukupne investicije od sto miliona dinara za izgradnju novog proizvodnog i skladišnog prostora.
Projekti: Ugovor s premijerom
Fabrika automobila Zastava pregovara sa Fiatom o proizvodnji novog automobila ove italijanske kuće u kragujevačkim pogonima. Reč je o potpuno novom modelu za koji kreatori tvrde da će po kvalitetu i ceni na tržištu Istočne Evrope konkurisati rumunskoj daciji. U Zastavi su uvereni da će dobiti posao, zbog jeftinije radne snage i nižih troškova transporta nego što su u Italiji. Ipak, predlažu da predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ode u Fiat i potpiše ugovor, da bi se postigao isti efekat kao kad je to uradio češki premijer u Koreji da bi dobio posao sa Hyundaijem. U tom slučaju, smatra rukovodstvo Zastave, šansa bi pre bila ostvarena.
Banke: Podsticaj agraru
Agrobanka, najstarija domaće banka, za kratko vreme prevalila je put od banke u C grupi do vodećih u zemlji. Danas ima 820 zaposlenih u poslovnoj mreži od preko sto filijala i ekspozitura, preko 50.000 klijenata, 200.000 štediša… Posebno smo ponosni na kreditno podsticanje agrarne proizvodnje. Najbolja potvrda da smo uradili veliki posao je preko šest hiljada programa u agraru koje smo finansirali. Svoju misiju agrarne banke nastojimo da održimo i u ovim tranzicionim vremenima jer smo svesni da je agrar velika šansa Srbije. U toj šansi vidimo i ulogu Agrobanke kao važnog faktora za podršku razvoju agrarne proizvodnje i infrastrukture, sa posebnim akcentom na selo. Agrobanka ne nudi svojim klijentima samo minuse na tekućim računima i skupe potrošačke kredite, već kreditiranje realne proizvodnje, izvoza, opreme, kao i infrastrukturnih potreba naših klijenata. Prošle godine smo samo privredi, najviše agrarnoj, plasirali oko sto miliona evra, ove godine će sredstva biti daleko veća. Za izvoz jagodičastog voća našim klijentima ćemo u ovoj godini plasirati oko 15 miliona evra. To je i osnovni razlog da sve što vredi na područjima koja pokrivaju naše filijale sarađuje sa Agrobankom. Sva prikupljena sredstva od štednje građana i depozita privrede Agrobanka, uvećana, vraća za razvoj privrede i infrastrukture kraja iz koga i potiču. A da se radi o značajnim sredstvima potvrđuje i podatak da je devizna štednja građana samo u ovoj godini porasla za preko 12 miliona evra. To je rezultat poverenja štediša u Agrobanku, ali i veoma stimulativnih kamata na oročenu štednju koje se kreću do 7,5 odsto na godišnjem nivou.
Poslovno geslo: Da obični ljudi čine neobična dela
Piše: Dr Isak Šeps, generalni direktor Carlsberg Serbia
Da putem svojih proizvoda, usluga i načina rada postanemo omiljeni i najcenjeniji proizvođač piva, prevazilazeći pri tom očekivanja naših potrošača, poslovnih partnera, zaposlenih i društvene zajednice. Posvećenost stalnom iznalaženju novih i kreativnih načina da se približimo ciljnim grupama, poštujući pri tom najviše standarde kvaliteta, kako proizvoda tako i usluga.
Po meni, svi menadžeri Carslberg Serbia treba da usvoje reči P. Druckera – “ Svrha kompanije je da omogući običnim ljudima da učine neobična dela.“
NAJVEĆA: Belgijske kompanije nameravaju da u Beogradu podignu zgradu visine 330 metara, najvišu u Evropi, a po ugledu na Atomium u Briselu. Zgrada će koštati 250 miliona evra.
STEČAJ: Imovinu tri firme u stečaju, beogradskog Hepok prometa, vranjske Koštane i Svobode iz Dimitrovgrada, država je prodala na licitaciji za 45 miliona dinara.
ISTRAŽIVANJE: Kanadska kompanija Dandi počela je da istražuje ležišta bakra, zlata i drugih metala na području Crnog vrha kod Bora, i to iz helikoptera. Za snimanje terena sa visine od 70 metara Dandi koristi najmoderniju i najskuplju tehnologiju za istraživanje metala.
BANKE: Do kraja ovog leta biće privatizovane Vojvođanska, Panonska i Kredi banka.
Branislav Čanak, predsednik UGS Nezavisnost: Nijedan političar se nije okliznuo
DOBITNICI: Kombinacija političkih struktura nasleđenih iz vremena socijalizma (koje su se malo konvertovale) i grupe novokomponovanih partija tzv. demokratske provenijencije, koja im se pridružila. Oni su jedini dobitnici, jer od 1987. gotovo nijedan političar se nije okliznuo.
GUBITNICI: Tranzicija koja mora da se dešava u interesu građana, nastavila je da se dešava u interesu političara.
Kaća Lazarević, vlasnica firme Alka nekretnine: Ko pošteno radi – gubi
DOBITNICI: Svi koji su dobili političke funkcije, a uz funkcije silne beneficije: članstvo u upravnim odborima, poslovne informacije o preduzećima do kojih obični građani teško dolaze, mogućnost da forsiraju privatne firme itd. Kad bi postojala evidencija o imovini funkcionera, bilo bi zanimljivo videti kad su postali dobitnici.
GUBITNICI: Samo oni koji pošteno rade svoj posao, plaćaju porez i ne bave se politikom.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
