Promet akcija na Beogradskoj berzi u prvih šest meseci iznosio je 370 miliona evra i bio je veći za 72,7 odsto nego u istom periodu 2005.
Ponude: Stambeni krediti sa zaštitnom klauzulom
Alpha banka predstavila je stambene kredite koji štite korisnike od kamatnih nepogoda. To je prva ponuda te vrste na srpskom bankarskom tržištu. Za klijente koji se opredele za zaštitnu klauzulu to znači da im kamatna stopa u roku koji oni odaberu neće porasti za više od dva odsto u odnosu na stopu koja je važila kada je kredit odobren. Zaštitna klauzula važi samo za kredite indeksirane u evrima. Generalni direktor Alpha banke Panajotis Vlasijadis objasnio je da će se možda kamatna stopa smanjivati, ukoliko padnu kamate na tržištu i da će krajnju korist imati klijenti. Inače, za stambene kredite u ovoj banci nisu potrebni žiranti, maksimalan rok otplate je 20 godina, a iznosi kredita mogu biti od 10.000 do 200.000 evra. Krediti sa zaštitom na 10 godina biće skuplji za 0,2 odsto, a za 0,3 i 0,4 odsto za period od 15, odnosno 20 godina.
Nominacije: „Nikola Tesla“ najbolji regionalni aerodrom
Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd nominovan je od strane engleskog renomiranog Instituta za upravljanje transportom (Institute for Transport Management) za najbolji regionalni aerodrom u 2006. godini. Rukovodstvo će prikupiti i poslati neophodnu dokumentaciju, kako bi Awards Committee imao bolji uvid u poslovanje beogradskog aerodroma i na osnovu toga mogao da donese konačnu odluku. Kako saopštava ovo javno preduzeće, nominacija Aerodroma sama po sebi je priznanje radu i zalaganjima svih zaposlenih, koji svakodnevno nastoje da Aerodrom bude rame uz rame sa najuspešnijim svetskim vazdušnim lukama.
Kampanje: Igre bez granica
Požarevački koncern Bambi sa svojim brendom plazma keks ovog leta organizuje „Igre bez granica“, koje se svakog vikenda od 11.00 časova održavaju na Adi Ciganliji, pored restorana Jezero. U igrama se takmiče parovi koje čine jedan roditelj i jedno dete. Svi takmičari dobijaju poklon, a pobednici svake subote i nedelje odlaze kući sa po dva bicikla, torbama za plažu, peškirima itd. Svi pobednici će se 27. avgusta u velikom finalu takmičiti da osvoje glavne nagrade – televizor, play station i digitalni foto-aparat.
Ugovori: Zakup 52 farme
Agroživ iz Pančeva zaključio je ugovore o dugoročnom zakupu 52 živinarske farme u Požarevcu i okolini. To su objekti približnio istih dimenzija, u proseku po hiljadu kvadrata, i u svaki od njih biće smešteno po dvadesetak hiljada brojlera. Pančevačka kompanija će u farme instalisati najsavremeniju živinarsku opremu, vrednu oko 1,5 miliona evra.
Investicije: Motel kod Velike Plane
Na devedesetom kilometru od Beograda 3. jula otvoren je motel „Velika Plana“ u čije renoviranje je vlasnik, WEG Technology iz Beograda, uložio oko milion evra. Motel raspolaže sa 27 soba, šest apartmana i pet bungalova, ima dve klimatizovane restoran sale sa 300 mesta, VIP salon, javno kupatilo, parking sa 45 mesta i dve garaže. Gostima je na raspolaganju i sala za zabavu sa pristupom internetu.
Hartije: Zapisi u dve banke
Od 1. avgusta, štedni zapisi, izdati na osnovu Odluke o prvoj emisiji štednih zapisa NBS-a u 2006. godini, moći će osim u Komercijalnoj banci da se kupuju i na šalterima Vojvođanske banke. Ovakvu odluku Narodna banka je donela imajući u vidu povećanu tražnju za štednim zapisima, a u želji da potencijalnim kupcima omogući da na većem broju mesta kupe ove hartije od vrednosti. Reč je o štednim zapisima izdatim 15. maja 2006. godine, sa kamatnom stopom od 24 odsto na godišnjem nivou, a koji dospevaju za naplatu 13. novembra ove godine. Od ove emisije, izdate u vrednosti od milijardu dinara, do 1. avgusta bilo je neprodato oko 520 miliona dinara štednih zapisa.
Banke: Upozorenje NBS-a korisnicima deviznih kredita
NBS upozorava sve klijente banaka koji imaju kreditne obaveze izražene u evrima, a servisiraju ih u dinarima, da obrate pažnju na to kako im banke obračunavaju otplatne rate. Ukoliko je taj obračun korektno napravljen, njihove mesečne rate trebalo bi da budu smanjene u skladu sa jačanjem dinara, imajući u vidu da je po zvaničnom kursu NBS-a 31. maja jedan evro vredeo 87,6380 dinara, 30. juna – 86,0000 dinara, a 31. jula kurs je pao na 83,0001 dinar za evro.
Sudeći prema učestalom obraćanju građana Narodnoj banci, jedan broj banaka, međutim, u obračunu dinarske protivvrednosti mesečnih rata za kredite odobrene u deviznom znaku potpuno je „imun“ na promene kursa nadole, za razliku od njihovih vrlo brzih reakcija kada je situacija bila obrnuta, odnosno kada je kurs depresirao. Čak i kada su se u ovakvom ponašanju banke zaštitile ugovorima sklopljenim sa dužnicima, ono je potpuno suprotno korektnom poslovnom odnosu prema njihovim klijentima. Neke banke čak kod kredita sa deviznom klauzulom u obračunu primenjuju najviši kurs koji je važio u čitavom prethodnom otplatnom periodu, što znači da za njihovog dužnika, na primer, evro i sada vredi 87,1203 dinara koliko i 31. januara ove godine. Mnoge banke, umesto primene srednjeg kursa, klijentima obaveze obračunavaju po uvek višem prodajnom kursu.
Imajući u vidu česte pritužbe građana, NBS poziva klijente banaka koji su se zadužili kreditima u deviznom znaku, a otplaćuju ih u dinarima, da provere svoje ugovore i da, ukoliko uoče da banke nisu primenile niži kurs u obračunu njihovih obaveza, to prijave NBS-u kako bi on mogao da u okviru svojih nadležnosti preduzme odgovarajuće mere. Građani se mogu obratiti Informativnom centru NBS-a, besplatnim telefonskim pozivom na broj 0800 111 110.
Poslovno geslo: Algoritam uspeha
Piše: Ješa Erčić, generalni direktor JP „Srbijašume“
Sa 35 godina nije potreban motiv za posao, bar što se mene tiče. Kad me pitaju kako sam, kažem da bih morao mnogo da se potrudim da budem loše sa 35 godina. Ako kažem da jedva čekam da ujutru ustanem i dođem na posao, jasno je da radim sa zadovoljstvom. Algorirtam uspeha, kako ga ja zamišljam, vrlo je jednostavan: staviti ljude sa znanjem i profesionalizmom koje poseduju u pravu funkciju i iz njih izvući maksimum. Smatram velikim uspehom što sam napravio pomak u međuljudskim odnosima. Rušenje koncepta „zavadi pa vladaj“ u JP-u „Srbijašume“ donelo je takvu atmosferu da ljudi sa zadovoljstvom rade posao i to se osetilo i u novčanicima.
VINAR: Valjevac Milijan Jelić uložio je milion evra u kupovinu zemljišta u Bujačiću, sadnju 10.000 čokota loze i izgradnju tehnološki najsavremenijeg podruma vina u Srbiji. Sve to bez dinara kredita.
STRPLJIVI: Radnici Luksa iz Kosovske Mitrovice, koji sedam godina nisu primili nijednu platu, traže od Koordinacionog centra za KiM da smeni njihovo rukovodstvo i isplati im 84 zarade. Ako im srpski državni organ ne pomogne, radnici će tražiti pomoć od administracije UN-a.
UDARNIČKI: Od ukupno 10.742 sindikalne organizacije u Srbiji, dve trećine je podnelo NBS-u finansijski izveštaj za 2005. i ispostavilo se da su sve pozitivno poslovale, uz ukupnu neto dobit od 303 miliona dinara.
Dr Miroslav Milojević, direktor Instituta za ekonomiku i finansije, Beograd: Vispreni su videli šansu
DOBITNICI: Ljudi koji su bili vispreni, ali se nisu libili ni da krše zakonske norme, čak su obilato to koristili.
GUBITNICI: Svi koji su verovali da do promena neće doći, znači da mentalno nisu bili dorasli situaciji.
Velibor Tatić, partner u Altis Capitalu: Najveći dobitnici su bankari
DOBITNICI: Jedini pravi dobitnici jesu strani investitori koji su pravovremeno ušli na tržište Srbije. Među njima, najveći dobitnici su bankari jer su na najbolji mogući način iskoristili razvojne tendencije i ostvaruju najveći profit.
GUBITNICI: Preduzeća koja se nisu privatizovala i njihovi radnici. U težnji da opstanu na socijalnim kvaziopravdanjima, ta preduzeća još više propadaju i radnicima ne obezbeđuju nikakvu budućnst. Na kraju će biti prodata za mnogo manje para, ili će otići u stečaj.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
