Najveću prosečnu zaradu u julu ostvarili su zaposleni u duvanskoj industriji, 67.935 dinara (oko 828 evra), što je tri puta više od prosečne plate u Srbiji
Sponzorstva: Kup Srbije postao Lav kup
Kompanija Carlsberg Srbija d.o.o. potpisala je 28. avgusta partnerski ugovor sa Fudbalskim savezom Srbije, kojim je Lav pivo preuzelo sponzorstvo nad nacionalnim kupom u fudbalu. Lav kup, kako će se ubuduće zvati ovo takmičenje, doneće mnogo novina i sigurno izazvati mnogo veće interesovanje publike, navijača i klubova, što je i osnovni cilj ovog partnerstva.
Najveća novina je nagradni fond kompanije Carlsberg od milion evra za četiri godine, odnosno po 250.000 evra godišnje. Tako će ove sezone već u šesnaestini finala fond nagrada iznositi 32.000 evra, odnosno po 1000 evra svakom klubu. Za plasman u osminu finala timovi će dobiti duplo veću sumu. Plasman u četvrtfinale vredeće 6000 evra, a u polufinale 12.000 evra po klubu. Poraženi tim u finalu, uz do tada inkasiranih 21.000 evra, dobiće još 30.000 evra za ovaj podvig, dok će pobedniku Lav kupa, osim trofeja, pripasti i nagrada od 60.000 evra.
Carlsberg i FSS će tokom septembra raspisati konkurs za dizajn i izradu trofeja Lav kupa, kao i trofeja za najboljeg igrača, strelca i sudiju. Konkurs će trajati od oktobra 2006. do marta 2007. godine. Nagrade najboljima biće dodeljene na osnovu ocena izveštača medija sa svih utakmica.
Da podsetimo, Lav je već treću godinu oficijelno pivo naše fudbalske reprezentacije.
Vlasništvo: Povećan kapital Societe Generale banke
Societe Generale banka saopštila je da je upisom dodatnih akcija njen kapital u Srbiji povećan za 50 miliona evra. Kako je rečeno, ova investicija je nastavak politike širenja na srpskom tržištu koju je zacrtala matična kuća Societe Generale u Parizu. Iz banke poručuju da ovo ulaganje pokazuje da je njihov cilj održavanje dugoročnog prisustva na tržištu Srbije. Inače, mrežu ove banke trenutno čini 58 ekspozitura, 800 zaposlenih i više od 250.000 domaćih i stranih klijenta. Societe Generale Bank u 2006. godini slavi dvadeset i devet godina uspešnog rada u na našem tržištu.
Inicijative: Farma prepelica
Pet studenata iz Niša otvorilo je farmu za uzgoj prepelica Prepeliks, a sada mesečno proizvode oko 15.000 jaja te ptice. Jedan od osnivača farme, Marko Kitanović, rekao je da Prepeliks mesečno proda od 90 do 95 odsto proizvodnje jaja. „Trenutno imamo oko 1500 do 1600 prepelica, a do zime bi trebalo da ih bude oko 2000“, kaže on. „Farmu smo registrovali u maju prošle godine, i svi smo istovremeno i direktori i fizički radnici, jer sve sami radimo. Cilj nam je da upoznamo ljude s kvalitetom prepeličjih jaja jer ona, za razliku od drugih, ne sadže ni gram holesterola“, kaže on.
Nagrade: Hoće u Banju, neće na Tenerife
Gosti Hotelsko-turističkog preduzeća Fontana, koji su ovog leta uplatili 15-dnevni aranžman u Vrnjačkoj Banji, odbili su nagradu rukovodstva hotela – vikend na Tenerife. Oduševljeni kvalitetom i nivoom usluge u kraljici domaćeg baleološkog turizma, gosti Fontane predložili su rukovodstvu hotela da putovanje na egzotičnu destinaciju zamene za vikend u Vrnjcima! Kako su banjski kapaciteti popunjeni do kraja avgusta, turisti će, na predlog svojih domaćina, bonus-vikend moći da iskoriste do kraja godine.
Hotel Fontana renoviran je prošlog proleća, a tokom ove sezone ugostio je rekordan broj turista.
Linije: Tri puta nedeljno za Keln
Iz JP-a Aerodrom „Nikola Tesla“ potvrđeno je da će nemačka lou kost avio-kompanija German Wings od 2. septembra početi da prevozi putnike iz Beograda do Kelna tri puta nedeljno. Letovi iz Beograda preko pomenute kompanije za sada su mogući samo za Keln, ali se razmatraju i druge destinacije u Nemačkoj. Portparol kompanije German Wings Andreas Engel objasnio je da je interesovanje veliko i da je do sada prodato više od 3000 karata. „Imamo izuzetno moderne avione, koji su vrlo sigurni i komforni. Takođe imamo odlične cene, dobru ponudu i dobre avionske veze iz Kelna s čitavom Evropom“, kaže on.
Osiguranje: Prodati „Kopaonik“ i Delta
Najveće slovenačko osiguravajuće društvo „Triglav“ otkupilo je 95 odsto akcija beogradske osiguravajuće kuće „Kopaonik“ za 17,5 miliona evra. Akcionari će za svaku akciju prodatu slovenačkoj firmi dobiti po 27,3 evra. „Triglav“ je objavio zainteresovanost za kupovinu i drugih domaćih osiguravajućih kuća, među kojima je na prvom mestu DDOR iz Novog Sada. Skoro istovremeno, italijanska Generali Group prošle nedelje je i zvanično ušla na domaće tržište osiguranja, i to kao većinski vlasnik nekadašnjeg Delta osiguranja. Prema dogovoru napravljenom još prošle godine, Generali je preuzela vlasništvo nad 50 odsto plus jedna akcija ukupnog kapitala Delta osiguranja, pa će se ova kuća ubuduće zvati Generali Delta osiguranje.
Noviteti: Minibus Ikarbusa
Najveći domaći proizvođač autobusa Ikarbus, samo nekoliko meseci nakon predstavljanja pet novih modela na Međunarodnom sajmu komercijalnih vozila u Beogradu, na tržište je izbacio još jedan novitet – niskopodni minibus najnovije generacije IK-107. „Ovo vozilo namenjeno je prevozu u gradskim i prigradskim sredinama, ima niske troškove eksploatacije, pa je naročito pogodno za linije sa manjim brojem putnika“, kaže Srećko Nijemčević, generalni direktor Ikarbusa. On je dodao da su u toku pregovori o plasmanu 50 minibusa na rusko tržište, za gradski prevoz u Moskvi. „Veliko interesovanje pokazali su predstavnici vlade Moskve i gradonačelnik Jurij Luškov, koji su najavili posetu našem štandu na sajmu u Moskvi“, objasnio je Nijemčević. Samo nekoliko dana nakon promocije novog modela, Ikarbus je sklopio ugovor o prodaji 30 ovih autobusa preduzeću Domeko, za oko dva miliona evra.
Mreža: Deset novih ekspozitura
ProCredit banka je u prethodna tri meseca otvorila pet ekspozitura na teritoriji Srbije: dve u Beogradu i po jednu u Jagodini, Staroj Pazovi i u Subotici. Tokom narednih meseci biće otvoreno još pet ekspozitura: u Sremskoj Mitrovici, Leskovcu, Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao i zgrada novog Regionalnog centra za jugoistočni region u Kragujevcu.
Dorte Vajdig, generalna direktorka ProCredit banke, ovim povodom je izjavila: „Nove ekspoziture tradicionalno otvaramo manifestacijama kojima sugrađanima, naročito onim najmlađima, želimo banku da učinimo bližom. Takođe, oni mogu iskoristiti priliku da dobiju nagradu za najtalentovanijeg mališana – štedne knjižice sa određenim iznosima.“
U proteklih šest meseci, banka je ukupno isplatila 15.370 kredita mikro, malim i srednjim preduzećima u ukupnom iznosu od 130 miliona evra, kao i 10.500 poljoprivrednih kredita u ukupnom iznosu od 35 miliona evra. Za šest meseci banka je prikupila 49 miliona evra depozita, a otvoreno je novih 55.500 tekućih računa.
Usluge: Keš na sedam godina
Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd uvela je prošle nedelje novi paket kredita za fizička lica sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima. Za keš kredite nominalna kamata iznosi 11,95 odsto, a efektivna od 14,66 do 18,76 odsto godišnje, uz maksimalnu vrednost kredita do 15.000 švajcarskih franaka. Novina je rok otplate do sedam godina, kao i da se ovi krediti mogu koristiti za refinansiranje kredita kod drugih banaka. Za kredite do 7500 franaka nisu potrebni solidarni jemci. Banka nudi i studentske kredite po sistemu „godina za godinom“, gde se svake godine kredit povećava za iznos troškova školarine za narednu godinu. Na taj iznos moguće je dodati troškove za plaćanje knjiga, maksimalno do 150 švajcarskih franaka, kao i troškove nabavke računara, maksimalno do 1500 švajcarskih franaka.
Uništavanje kulturnog nasleđa je zločin, a ako to neko radi svojoj zemlji, onda je to jasan čin izdaje, kažu u naslovnoj temi novog „Vremena“ konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kojima se preti otkazom ako ne uklone Generalštab i okolne zgrade sa spiska zaštićenih dobara
Od zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture se traži, pod pretnjom otkaza, da postupe protiv Ustava, profesije i morala, kako bi leks specijalis o Generalštabu zaživeo u praksi. Oni odbijaju. Šta je to što im se dešava i koje vrednosti Generalštaba štite
Sa raznih strana razni dobro obavešteni ljudi javljaju da je Maji Gojković istekao rok trajanja i da će joj uskoro biti uručena zahvalnost za saradnju. U kojoj formi, videćemo. Ako će tako biti, zašto je Maja nastradala? Ona je poslušna, ali možda ne baš toliko koliko se od nje očekivalo. Možda se pravila luda više nego što joj je to bilo dozvoljeno. Prošle godine je preko noći likvidirana Razvojna agencija Vojvodine, koju je u toj formi osnovala Mirovićeva vlast. Deo zaposlenih, oni podobni, prebačen je u Fond za evropske poslove AP Vojvodine, kojim rukovodi “poznati evropejac” Ognjen Dopuđ, prepoznatljivog izgleda, “slavan” po tome što je fizički napadao i vređao studente koji su u septembru prošle godine blokirali ulaz u novosadski Rektorat. E sada, da li eventualni odlazak Maje Gojković ima veze sa svim ovim? Ako ima, onda je to zbog toga što nije bila efikasnija i brža u diferencijaciji, druge nema
Kako se odnosi na međunarodnom planu komplikuju i sukobi pojačavaju, sve više postaje jasno da desetogodišnje tvrdnje Aleksandra Vučića kako Srbija sa pojedinim državama ima bratske odnose nisu ništa drugo osim prazne priče
S obzirom na to da je bruto društveni proizvod Srbije oko 80 milijardi evra, a prihod Nisa u 2023. bio je oko 3,4 milijarde, gde je dodata vrednost oko 300 miliona, udeo u rastu BDP manji je od polovine procenta, ali gašenje rafinerije utiče i na rast cena, kao i na devizno tržište i neizbežan rast inflacije
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
