Devizne rezerve Srbije dostigle su krajem avgusta 11,3 milijarde dolara i premašile rekord cele bivše SFRJ iz 1989. kada su iznosile 10,1 milijardu dolara
Ugovori: Telenor preuzeo od države Mobi 63
Norveška telekomunikaciona kompanija Telenor 31. avgusta zvanično je preuzela od Vlade Srbije Mobi 63, nakon samo mesec dana od pobede na tenderu i ispunjenja svih kupoprodajnih obaveza, uključujući i uplatu 1513 milijardi evra. Na svečanoj ceremoniji primopredaje kompanije u hotelu Hajat, predsednik Srbije Boris Tadić naglasio je da „danas nije samo Telenor dobio licencu, Srbija je dobila licencu za nove investicije“. Premijer Vojislav Koštunica je dolazak Telenora u Srbiju označio kao potvrdu da je naša zemlja pravno, politički i ekonomski stabilna. Potpisnik ugovora sa srpske strane, ministar finansija Mlađan Dinkić je za ovu najveću privatizaciju od početka tranzicije rekao da je ujedno dokaz da je „posle 12 godina navodnog suvlasništva države u Mobtelu pravda zadovoljena“. Ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo naglasio je da su akcije Stade i Telenora, nakon dolaska u Srbiju, porasle na svetskim berzama. Potpisnik ugovora sa norveške strane, izvršni potpredsednik Telenora Jan Edvard Tigesen najavio je da će ova kompanija u Srbiji kreirati model telekomunikacione kuće koji će biti primer za druge. Pod nazivom Telenor d.o.o. prvi strani mobilni operater u Srbiji počeo je s radom 1. septembra, sa generalnim direktorom Stajnom Erikom Vilanom na čelu.
Promocije: Peugeot 207 u Srbiji
Verano motors, eksluzivni uvoznik i distributer vozila peugeot za Srbiju, predstavio je 1. septembra nov model 207, koji će se u prodaji naći od 7. septembra. Peugeot 207 po izgledu podseća na svog prethodnika, model 206, ali je duži i ima iskošenije farove. Kako je rekao direktor marketinga kompanije Jova Srećo, novi Peugeot će morati da opravda istoriju prethodna dva modela, 205 i 206, koji su bili najprodavaniji automobili čuvenog francuskog proizvođača. On je najavio plan da se u Srbiji mesečno proda 40 do 50 ovih automobila. „Ideja kompanije Peugeot je da model 207 od sledeće godine učestvuje sa 30 odsto u njenoj ukupnoj prodaji vozila“, kaže za „Vreme“ Jova Srećo. Najjeftiniji peugeot 207 sa benzinskim motorom koštaće 12.900 evra, a najskuplji dizelaš 14.500 evra.
Konkursi: Nova Imlekova kravica
Dobitnik prve nagrade na Imlekovom konkursu „Kako da tvoja kravica postane Imlekova kravica“ jeste dvanaestogodišnji Aleksandar Kocić iz Beograda. Nagrađen je sa 5000 evra i mogućnošću da crtež njegove kravice bude na ambalaži Imleka. Druga nagrada i 3000 evra pripali su Dušanu Pavliću iz Beograda. Od ukupno 11.000 radova, žiri je izabrao 202, koji su od 30. avgusta do 4. septembra bili izloženi u galeriji OЗОNE. Posetioci izložbe imali su mogućnost da popunjavanjem listića odaberu omiljenu kravicu, a njihovi glasovi su, zajedno sa glasovima stručnog žirija, odlučili pobednika.
Mreža: Deseta ekspozitura
U Nišu je počeo sa radom Regionalni centar Volksbanke a.d. za jugoistočnu Srbiju i ekspozitura u pešačkoj zoni grada. Ovo je deseta ekspozitura Volksbanke u Srbiji: šest se nalaze u Beogradu, dve u Novom Sadu i po jedna u Čačku i Nišu. Povodom otvaranja centra u Nišu, izvršni direktor Volksbanke a.d. Klaus Šuster istakao je da je za pola godine, u odnosu na kraj 2005, ukupna aktiva banke porasla za oko 70 odsto a kapital za 174 odsto.
Usluge: Visa revolving i kod Hypo Alpe Adria banke
Revolving kartice Vise International, koje korisnicima omogućavaju kratkoročne zajmove, od sada će moći da koriste i klijenti Hypo Alpe Adria banke. „Posle sjajnih rezultata koje smo postigli sa debitnim karticama, interesovanje građana Srbije pomerilo se ka sofisticiranijim proizvodima, koji pružaju daleko više pogodnosti prilikom obavljanja svakodnevnih kupovina“, rekao je Žan-Mark Tonti, direktor Vise Internacional za Srbiju.
On je najavio da Hypo Alpe Adria planira da tržištu Srbije predstavi nove napredne bankarske proizvode, a Visa da i dalje razvija svoju mrežu bankomata na čitavoj teritoriji zemlje.
Banke: Plan o inflaciji
Piše: Diana Dragutinović, viceguvernerka NBS-a
Od septembra 2006. Narodna banka Srbije će svoj osnovni ustavni mandat – održavanje cenovne stabilnosti – ispunjavati u okvirima definisanog inflatornog koridora. Kako je okruženje sa niskom stabilnom inflacijom zajednička odgovornost NBS-a i Vlade Srbije, to je ciljni inflatorni koridor utvrđen nakon konsultacija sa Vladom. Međutim, uloga NBS-a je ograničena na ostvarenje koridora „bazne inflacije“ (koja predstavlja rast cena na malo pod uticajem instrumenata NBS-a). Za početak, NBS je objavio kratkoročne ciljeve za 2006. i 2007. godinu:
– decembar 2006: sedam do devet odsto, međugodišnji rast
– decembar 2007: četiri do osam odsto, međugodišnji rast
NBS će postizati ciljanu stopu inflacije korekcijama kamatne stope na dvonedeljne repo operacije (2W), odnosno ona je glavna referentna stopa i ključni monetarni instrument. Ostali instrumenti monetarne politike imaće pomoćnu ulogu – doprinosiće nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište i uravnoteženju razvoja finansijskih tržišta bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema.
Da bi referentna kamatna stopa mogla da se fokusira na ostvarenje niske inflacije, devizni kurs mora biti fleksibilan. Fleksibilnost je omogućena postepenim povlačenjem NBS-a sa deviznog tržišta (iz deviznih intervencija, ali i iz menjačkih poslova). Fleksibilniji kurs je zapravo uveden početkom ove godine, kao prvi korak programa, a takođe kao odgovor na probleme koji se javljaju u uslovima velikog priliva kapitala (rast tražnje i inflacija).
Odluke o promeni referentne kamatne stope donosiće se isključivo na sednicama Monetarnog odbora, koje će se održavati prema unapred poznatom kalendaru. Akcije NBS-a će se preduzimati samo ako projekcije odstupaju od objavljenih ciljeva.
Poslovno geslo: Prepoznatljivi po radu
Piše: Nina Bulatović, generalni direktor beogradske kancelarije KPMG–a
„Pretvoriti znanje u vrednost za opštu korist naših klijenata, naših ljudi i ukupnog tržišta.“
Ovo jasno definiše našu ulogu i odgovornost u poslovnoj zajednici. Preduzećima pomažemo da se razvijaju sa sigurnošću, ulažemo u ljude, pomažemo u izgradnji poverenja između investitora i institucija. Naš cilj je da budemo prepoznati po našem radu i poštovani kao profesionalci od integriteta. To postižemo pružanjem usluga najvišeg standarda – naš rad inspiriše ljude da nas smatraju za profesionalne, izazovne i uspešne pojedince koji grade jake poslovne odnose i razumeju izazove savremenog poslovanja.
NAJBOLJI: Na osnovu poslovnih rezultata preduzeća u 2005. Republički zavod za razvoj proglasio je Galeniku za najbolju kompaniju u Srbiji. Slede Tarkett, Tetra pak, Delta Maxi i Hemofarm.
TRAMVAJ: Na beogradskim ulicama voziće od 26. septembra i hrvatski tramvaji, najnoviji modeli fabrika „Končar“ i „Gredelj“, isti kao u zagrebačkom gradskom prevozu.
PRVENAC: Preduzeća Avtotehna iz Ljubljane i COD iz Kruševca otvorila su 1. septembra prvu slovenačko-srpsku fabriku za proizvodnju komunalne opreme Atrikod. Vrednost investicije je milion evra, a fabrika će prvo proizvoditi autosmećare.
KUPOVINA: Uplatom 401.000 evra, slovenački Gradir postao je vlasnik rudnika olova i cinka Šuplja stijena u Pljevljima.
Dr Radmila Grozdanić, saradnik predsednika PKS–a za lokalni razvoj: Mala preduzeća se nisu prilagodila
DOBITNICI: Korisnici makroekonomskih reformi, koje su brze i donose brze efekte.
GUBITNICI: Globalizacija je otvorila ogromnu konkurenciju koja loše deluje na najmanje (zanatstvo i mikropreduzeća), jer nisu mogli brzo da se prilagode i nisu imali podsticajna sredstva iz državnih fondova. Država poručuje da je mala privreda okosnica razvoja Srbije, a 86 odsto investicija u nju je samofinansiranje.
Nebojša Drakulić, direktor Asocijacije sajmova Jugoistočne Evrope: Stara rukovodstva su izgubila moć
DOBITNICI: Novosadski sajam – izgradnjom Master centra, koji konkuriše vodećim centrima takvog tipa u regionu i može da zadovolji potrebe kongresa, konferencija i drugih skupova kojima je potrebna izuzetna tehnička podrška. Zatim, dobro promišljeni akcionari Apatinske pivare, Hemofarma i „Knjaza Miloša“.
GUBITNICI: Rukovodstva velikih, nekada finansijski izuzetno moćnih kompanija u bivšoj Jugoslaviji, koja se nisu snašla u procesu privatizacije i tranzicije, kao i otpušteni radnici i svi na Tržištu rada.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
