Devizne rezerve Srbije dostigle su krajem avgusta 11,3 milijarde dolara i premašile rekord cele bivše SFRJ iz 1989. kada su iznosile 10,1 milijardu dolara
Ugovori: Telenor preuzeo od države Mobi 63
Norveška telekomunikaciona kompanija Telenor 31. avgusta zvanično je preuzela od Vlade Srbije Mobi 63, nakon samo mesec dana od pobede na tenderu i ispunjenja svih kupoprodajnih obaveza, uključujući i uplatu 1513 milijardi evra. Na svečanoj ceremoniji primopredaje kompanije u hotelu Hajat, predsednik Srbije Boris Tadić naglasio je da „danas nije samo Telenor dobio licencu, Srbija je dobila licencu za nove investicije“. Premijer Vojislav Koštunica je dolazak Telenora u Srbiju označio kao potvrdu da je naša zemlja pravno, politički i ekonomski stabilna. Potpisnik ugovora sa srpske strane, ministar finansija Mlađan Dinkić je za ovu najveću privatizaciju od početka tranzicije rekao da je ujedno dokaz da je „posle 12 godina navodnog suvlasništva države u Mobtelu pravda zadovoljena“. Ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo naglasio je da su akcije Stade i Telenora, nakon dolaska u Srbiju, porasle na svetskim berzama. Potpisnik ugovora sa norveške strane, izvršni potpredsednik Telenora Jan Edvard Tigesen najavio je da će ova kompanija u Srbiji kreirati model telekomunikacione kuće koji će biti primer za druge. Pod nazivom Telenor d.o.o. prvi strani mobilni operater u Srbiji počeo je s radom 1. septembra, sa generalnim direktorom Stajnom Erikom Vilanom na čelu.
Promocije: Peugeot 207 u Srbiji
Verano motors, eksluzivni uvoznik i distributer vozila peugeot za Srbiju, predstavio je 1. septembra nov model 207, koji će se u prodaji naći od 7. septembra. Peugeot 207 po izgledu podseća na svog prethodnika, model 206, ali je duži i ima iskošenije farove. Kako je rekao direktor marketinga kompanije Jova Srećo, novi Peugeot će morati da opravda istoriju prethodna dva modela, 205 i 206, koji su bili najprodavaniji automobili čuvenog francuskog proizvođača. On je najavio plan da se u Srbiji mesečno proda 40 do 50 ovih automobila. „Ideja kompanije Peugeot je da model 207 od sledeće godine učestvuje sa 30 odsto u njenoj ukupnoj prodaji vozila“, kaže za „Vreme“ Jova Srećo. Najjeftiniji peugeot 207 sa benzinskim motorom koštaće 12.900 evra, a najskuplji dizelaš 14.500 evra.
Konkursi: Nova Imlekova kravica
Dobitnik prve nagrade na Imlekovom konkursu „Kako da tvoja kravica postane Imlekova kravica“ jeste dvanaestogodišnji Aleksandar Kocić iz Beograda. Nagrađen je sa 5000 evra i mogućnošću da crtež njegove kravice bude na ambalaži Imleka. Druga nagrada i 3000 evra pripali su Dušanu Pavliću iz Beograda. Od ukupno 11.000 radova, žiri je izabrao 202, koji su od 30. avgusta do 4. septembra bili izloženi u galeriji OЗОNE. Posetioci izložbe imali su mogućnost da popunjavanjem listića odaberu omiljenu kravicu, a njihovi glasovi su, zajedno sa glasovima stručnog žirija, odlučili pobednika.
Mreža: Deseta ekspozitura
U Nišu je počeo sa radom Regionalni centar Volksbanke a.d. za jugoistočnu Srbiju i ekspozitura u pešačkoj zoni grada. Ovo je deseta ekspozitura Volksbanke u Srbiji: šest se nalaze u Beogradu, dve u Novom Sadu i po jedna u Čačku i Nišu. Povodom otvaranja centra u Nišu, izvršni direktor Volksbanke a.d. Klaus Šuster istakao je da je za pola godine, u odnosu na kraj 2005, ukupna aktiva banke porasla za oko 70 odsto a kapital za 174 odsto.
Usluge: Visa revolving i kod Hypo Alpe Adria banke
Revolving kartice Vise International, koje korisnicima omogućavaju kratkoročne zajmove, od sada će moći da koriste i klijenti Hypo Alpe Adria banke. „Posle sjajnih rezultata koje smo postigli sa debitnim karticama, interesovanje građana Srbije pomerilo se ka sofisticiranijim proizvodima, koji pružaju daleko više pogodnosti prilikom obavljanja svakodnevnih kupovina“, rekao je Žan-Mark Tonti, direktor Vise Internacional za Srbiju.
On je najavio da Hypo Alpe Adria planira da tržištu Srbije predstavi nove napredne bankarske proizvode, a Visa da i dalje razvija svoju mrežu bankomata na čitavoj teritoriji zemlje.
Banke: Plan o inflaciji
Piše: Diana Dragutinović, viceguvernerka NBS-a
Od septembra 2006. Narodna banka Srbije će svoj osnovni ustavni mandat – održavanje cenovne stabilnosti – ispunjavati u okvirima definisanog inflatornog koridora. Kako je okruženje sa niskom stabilnom inflacijom zajednička odgovornost NBS-a i Vlade Srbije, to je ciljni inflatorni koridor utvrđen nakon konsultacija sa Vladom. Međutim, uloga NBS-a je ograničena na ostvarenje koridora „bazne inflacije“ (koja predstavlja rast cena na malo pod uticajem instrumenata NBS-a). Za početak, NBS je objavio kratkoročne ciljeve za 2006. i 2007. godinu:
– decembar 2006: sedam do devet odsto, međugodišnji rast
– decembar 2007: četiri do osam odsto, međugodišnji rast
NBS će postizati ciljanu stopu inflacije korekcijama kamatne stope na dvonedeljne repo operacije (2W), odnosno ona je glavna referentna stopa i ključni monetarni instrument. Ostali instrumenti monetarne politike imaće pomoćnu ulogu – doprinosiće nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište i uravnoteženju razvoja finansijskih tržišta bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema.
Da bi referentna kamatna stopa mogla da se fokusira na ostvarenje niske inflacije, devizni kurs mora biti fleksibilan. Fleksibilnost je omogućena postepenim povlačenjem NBS-a sa deviznog tržišta (iz deviznih intervencija, ali i iz menjačkih poslova). Fleksibilniji kurs je zapravo uveden početkom ove godine, kao prvi korak programa, a takođe kao odgovor na probleme koji se javljaju u uslovima velikog priliva kapitala (rast tražnje i inflacija).
Odluke o promeni referentne kamatne stope donosiće se isključivo na sednicama Monetarnog odbora, koje će se održavati prema unapred poznatom kalendaru. Akcije NBS-a će se preduzimati samo ako projekcije odstupaju od objavljenih ciljeva.
Poslovno geslo: Prepoznatljivi po radu
Piše: Nina Bulatović, generalni direktor beogradske kancelarije KPMG–a
„Pretvoriti znanje u vrednost za opštu korist naših klijenata, naših ljudi i ukupnog tržišta.“
Ovo jasno definiše našu ulogu i odgovornost u poslovnoj zajednici. Preduzećima pomažemo da se razvijaju sa sigurnošću, ulažemo u ljude, pomažemo u izgradnji poverenja između investitora i institucija. Naš cilj je da budemo prepoznati po našem radu i poštovani kao profesionalci od integriteta. To postižemo pružanjem usluga najvišeg standarda – naš rad inspiriše ljude da nas smatraju za profesionalne, izazovne i uspešne pojedince koji grade jake poslovne odnose i razumeju izazove savremenog poslovanja.
NAJBOLJI: Na osnovu poslovnih rezultata preduzeća u 2005. Republički zavod za razvoj proglasio je Galeniku za najbolju kompaniju u Srbiji. Slede Tarkett, Tetra pak, Delta Maxi i Hemofarm.
TRAMVAJ: Na beogradskim ulicama voziće od 26. septembra i hrvatski tramvaji, najnoviji modeli fabrika „Končar“ i „Gredelj“, isti kao u zagrebačkom gradskom prevozu.
PRVENAC: Preduzeća Avtotehna iz Ljubljane i COD iz Kruševca otvorila su 1. septembra prvu slovenačko-srpsku fabriku za proizvodnju komunalne opreme Atrikod. Vrednost investicije je milion evra, a fabrika će prvo proizvoditi autosmećare.
KUPOVINA: Uplatom 401.000 evra, slovenački Gradir postao je vlasnik rudnika olova i cinka Šuplja stijena u Pljevljima.
Dr Radmila Grozdanić, saradnik predsednika PKS–a za lokalni razvoj: Mala preduzeća se nisu prilagodila
DOBITNICI: Korisnici makroekonomskih reformi, koje su brze i donose brze efekte.
GUBITNICI: Globalizacija je otvorila ogromnu konkurenciju koja loše deluje na najmanje (zanatstvo i mikropreduzeća), jer nisu mogli brzo da se prilagode i nisu imali podsticajna sredstva iz državnih fondova. Država poručuje da je mala privreda okosnica razvoja Srbije, a 86 odsto investicija u nju je samofinansiranje.
Nebojša Drakulić, direktor Asocijacije sajmova Jugoistočne Evrope: Stara rukovodstva su izgubila moć
DOBITNICI: Novosadski sajam – izgradnjom Master centra, koji konkuriše vodećim centrima takvog tipa u regionu i može da zadovolji potrebe kongresa, konferencija i drugih skupova kojima je potrebna izuzetna tehnička podrška. Zatim, dobro promišljeni akcionari Apatinske pivare, Hemofarma i „Knjaza Miloša“.
GUBITNICI: Rukovodstva velikih, nekada finansijski izuzetno moćnih kompanija u bivšoj Jugoslaviji, koja se nisu snašla u procesu privatizacije i tranzicije, kao i otpušteni radnici i svi na Tržištu rada.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
