Bezimeni virus

Ruke treba prati često, temeljno, sapunom i vodom, barem po dvadeset sekundi. Mada je savet banalan, čak spada u osnove lične higijene i vaspitanja, pranje ruku sapunom za sada je najjače oružje koje čovek ima na raspolaganju u borbi sa novim korona virusom 2019-nCov. Nova zaraza, koja se na jednoj ribljoj pijaci u Vuhanu sa životinja prenela na ljude, zarazila je tokom prvih mesec dana epidemije više od 20.000 ljudi. U ovom periodu od virusa je preminulo više od 400 ljudi i taj broj raste. Pošto protiv novog korona virusa nema vakcine, niti pouzdanog protokola lečenja, poslednjih nedelja su, pre svega u centralnoj Kini, preduzete razne mere da se epidemija obuzda.

Kako u savetima za stanovnike Evrope navodi Evropski centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (ECDPC), malo šta možete da učinite – osim što često treba prati ruke, ne treba dodirivati oči, usta ili nos, jer virus na taj način dospeva u organizam. Zaštitne maske će zdravu osobu koja se nađe u blizini zaraženih pacijenata veoma teško zaštititi od novog virusa, ali dosadašnje iskustvo, kako navodi ESDPC, pokazuje da su maske efikasne u zaustavljanju širenja virusa kada ih nose zaražene osobe.

Zaraza korona virusom toliko je nova da se i dalje naziva po celom rodu mahom bezazlenih korona virusa, ali kojima pripadaju i opaki SARS i MERS. Zahvaljujući globalnoj povezanosti, zaraza koja je otkrivena u centralnoj Kini gotovo odmah je stigla i na sve druge kontinente, što izaziva globalnu brigu. U međuvremenu, život u Kini se u dobroj meri izmenio pod opsadom virusa.

Kineska štampa, na primer, ne piše samo o novoj bolnici u Vuhanu, nego i kako je u nedelju 37 pacijenata izlečeno i pušteno kući. Druga vest se bavi pacijentom od 88 godina koji je najstariji preživeli pacijent zaražen virusom 2019-nCoV. Uticajni dnevnik Komunističke partije „Ženmin žibao“ piše i kako je registrovano 28 novih slučajeva u provinciji Guandong. Istovremeno, kineski internet su preplavile vesti o telefonskoj liniji za psihološku podršku koja radi 24 sata, saveti zašto je važno vetriti stan, šta su lažne vesti o zarazi, kako postupati sa medicinskim materijalom i šta raditi ako se neko u porodici razboli.

Korona virusi su veličine oko 100 nanometara, što je oko 500 puta manje od debljine ljudske vlasi. Uglavnom napadaju gornje respiratorne i organe za varenje kod ptica i sisara, dok se nekoliko sojeva prenosi i na čoveka. U medicini su poznati od šezdesetih godina 20. veka i poznato je da su kod većine infekcija korona virusom simptomi veoma blagi. Smatra se da su zapravo brojni oblici laganih prehlada izazvani upravo korona virusom, ali pošto se za razliku od drugih teško uzgajaju u laboratoriji, njihov domet nije u potpunosti istražen.

Otkako se koriste takozvani TEM mikroskopi, kojima se sa dramatičnim uvećanjem mogu snimiti i tako mali objekti, istraživačima je poznato da koronavirusi imaju omotač – to je takozvani superkapsid, koji mu, kao što ćelijski zid štiti bakteriju, daje izvesnu otpornost na uslove sredine i čini ga opasnijim od virusa koji svetom putuju samo u kapsidu. Unutar omotača se nalazi kapsid sa RNK genomom koji je kod korona virusa vrlo dug.

Korona viruse karakteriše svojevrsna korona, halo ili kruna, koja ih omotava nalik na koronu oko Sunca i zbog koje su i dobili ime, od latinske reči korona (što i doslovno znači kruna).

Mada korona virus nema veze sa gripom, simptomi nove zaraze su nalik njemu i uglavnom su blagi: groznica, kašalj, otežano disanje, bol u mišićima i zamor. Kod težih slučajeva, kako navodi WHO u svojim dnevnim izveštajima, razvija se zapaljenje pluća, sindrom akutnog plućnog edema, sepsa i septični šok koji dovodi do smrti pacijenta.

Period inkubacije je oko dvanaest dana i postoje indikacije da virus mogu preneti i zaraženi koji još nisu razvili simptome. Uprkos tome, WHO nije preporučio da se u ovom trenutku zatvaraju granice jer bi to, zapravo, dovelo do širenja virusa mimo kontrole.

Svet je danas, međutim, povezan ne samo avionskim linijama nego pre svega internetom i informacije su daleko brže od zaraze. Internet u uslovima epidemije može biti razoran koliko i sama bolest, podsticati najmorbidnije ideje i zapanjujuće zlonamerne lažne vesti. Već se pojavljuju spekulacije da je virus nastao u laboratoriji kako bi uništio ekonomiju Kine, da je mutirao sa HIV-om, da će neizbežno ubiti milione ljudi ili da se leči sredstvima za čišćenje.

Međutim, ako se informišete na različitim mestima, ako poredite podatke, bićete, ako ne i na 2019-nCoV, otporni makar na takve manipulacije.