Bezakonje, bahatost i laži

Sve je počelo 21. septembra ujutru. U ulicu Topličin venac, u deo između Pop Lukine i Parka vojvode Vuka, došli su radnici sa građevinskim mašinama i počeli da buše i skidaju asfalt. Nisu, doduše, došli noću u pratnji momaka sa fantomkama na glavama, ali stanovnici tog dela grada nisu bili zvanično obavešteni o bilo kakvim radovima. U ulici su bili parkirani automobili, u kafićima sedeli ljudi.

Nekolicina građana koji žive u okolnim zgradama istrčala je na ulicu da vidi šta se događa. Broj mašina i kamiona u ulici ukazivao je da počinju ozbiljni građevinski radovi. Od nekoga ko je ličio na nadzorni organ „Beograd-puta“ tražili su radni nalog. Nisu ga dobili. Tražili su građevinsku dozvolu. Nisu je dobili. Da su tog jutra gledali televiziju „Pink“, znali bi šta se događa.

GRANITNE PLOČE I LOMLJENA KOCKA: Gostujući na „Pinku“, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je rekonstrukciju Topličinog venca koja je „počela danas“ i koja će trajati 280 dana. „U prvoj fazi ćemo raditi okolne ulice, Vuka Karadžića, Carice Milice, Topličin venac sve do Pop Lukine, a u drugoj Park vojvode Vuka koji je trenutno jedan od najneuređenijih. Čitav taj kraj će biti potpuno uređen, što je oko 10.000 kvadratnih metara, od čega je oko 6.000 kvadrata ulica, a preostalo park“, rekao je Vesić. Objasnio je da će ulice Vuka Karadžića i deo Topličinog venca do Pop Lukine „biti pešačke“, da ulice oko parka ostaju ulice sa „usporenim saobraćajem“, da tako povezuju Knez Mihailovu sa savskom obalom, te da će biti urađene granitne ploče i postavljena lomljena kocka, kao u Njegoševoj između Svetozara Markovića i Kralja Milutina. To za Njegoševu doduše Vesić nije rekao, ali je očigledno da neko u gradskoj vlasti voli „lomljenu kocku“.

U medijima se pojavila maketa kako bi sve to trebalo da izgleda: sve belo, popločano, izbetonirano, popločan i park tek sa malenim travnatim površinama i jedno dva tuceta stabala. Postojećih drvoreda na maketi nema. Kao da je rekonstrukciju i prenamenu Topličinog venca projektovao najpoznatiji arhitekta nacističke Nemačke Albert Šper. On je voleo sve da betonira.

MAČKE I MIŠA: Sve to stanovnici Topličinog venca koji ne gledaju televiziju „Pink“ nisu znali kada su istrčali na ulicu da vide šta se događa. Ali su bili rešeni da saznaju. Radnici su ih uputili na građevinsku tablu koja stoji u parku i na kojoj piše da se Topličin venac rekonstruiše i pretvara u pešačku zonu. Samo što ni na tabli nije navedeno po kom planskom dokumentu se sve to radi.

Arhitekta Tanja Milovanović, koja već deset godina živi na Topličinom vencu, rešila je da proveri o čemu se radi. Ni na veb-stranici Grada Beograda „BEOKOM“, niti na sajtu Direkcije za građevinsko zemljište nije bilo naznake za radove u njenom komšiluku. BEOKOM joj odgovora da Sekretarijat za građevinske poslove grada nema planirane radove na Topličinom vencu u 2018. godini.

Insistirajući da dobije radni nalog kao dokaz da se ulica rekonstruiše po zakonu, posle tri dana, 24. septembra, dobila je objašnjenje da su u toku „hitne intervencije“, jer se zapušila kanalizacija, pa, eto, mora da se otpuši. Neki nadležni organ maše nekakvim papirom. Samo što u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija o tome nisu znali ništa. A i niko od stanovnika Topličinog venca nije prijavio bilo kakav problem sa kanalizacijom. Obaška što je Topličin venac temeljno rekonstruisan 2013. godine kada su zamenjene i sve vodovodne cevi.

Narednih dana radnici su kopali rupe u kojima niko nikakve cevi nije video, pa su ih pod budnim okom građana koji su sve fotografisali ponovo zatrpavali. Kao da se igraju mačke i miša.

VESIĆ UHVAĆEN U LAŽI: Ubrzo se ispostavilo da je investitor projekta na Topličinom vencu Gradski sekretarijat za saobraćaj koji je ignorišući zakon radove započeo bez građevinske dozvole, jer je Sekretarijat za urbanizam 20. septembra odbacio zahtev Sekretarijata za saobraćaj za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji i uređenju Topličinog venca na osnovu postojeće regulacije. Sporno je bilo devetnaest tačaka u projektu. Znajući to, ili ne, Vesić dan kasnije, 21. septembra, svečano daje na znanje da je de fakto divlja gradnja na Topličinom vencu počela.

I sve bi to prošlo, kao što sve živo prolazi, da se grupa građana nije pobunila protiv bezakonja. Tanja Milovanović uporno, ali bezuspešno, pokušava da dobije planski dokument i građevinsku dozvolu. Zamenik gradonačelnika Vesić joj odgovara da treba da ih traži u Urbanističkom zavodu Beograda. Samo što sada već ozbiljno ljuta arhitektica ni tamo nije pronašla validnu dokumentaciju. Ona kaže da „ne postoji i nikad nije postojao planski akt koji Topličin venac pretvara u pešačku ulicu“.

I onda Vesić, koji je svečano najavio ilegalne radove, počinje sa uobičajnom zamenom teza: te da „niko juče nije nacrtao te planove“, već da je „neko pametan u ovom Beogradu osamdesetih godina rekao – sad ćemo centar grada pretvoriti u pešačku zonu i napravio planove“, te, aludirajući na neke opozicione poslanike, da je „njemu žao“ i da su isti problem imali „sa ljudima koji nisu imali gde da parkiraju svoje džipove, ali ja ne želim džipove u centru grada“.

„Prvo, ja uopšte nemam auto, a drugo, pozivati se na plan koji je star 30-40 godina je isto kao da se premijerka Ana Brnabić poziva na ekonomski plan Ante Markovića iz 1989, a Vesić ne kaže ni da je po ondašnjem planu bio predviđen metro, pa se od širenja pešačke zone van Knez Mihailove odustalo dok se metro ne napravi“, kaže Milovanovićeva.

Ona kaže da je stvar u ovom slučaju jednostavna: ne radi se o estetskoj ili urbanističkoj raspravi, koje nije ni bilo, već o tome da je neko dao nalog da se bez građevinske dozvole i radnog naloga, bez obaveštenja građana, započne sa raskopavanjem jedne ulice, da su se neki ljudi stavili iznad zakona te da u gradu vlada bezakonje.

Kada se digla prašina, na pitanje televizije N1 Goranu Vesiću 26. septembra da li „sigurno postoji građevinska dozvola“ za radove na Topličinom vencu, zamenik gradonačelnika odgovara: „Postoji, videćete“. Hoće li se ona pojaviti na građevinskoj tabli? „Kada budu počeli da rade radove po toj dozvoli, videćete, pojaviće se broj i onda, kao što je po zakonu, pošto se sve građevinske dozvole izdaju u elektronskoj formi, svako može da uđe i da je vidi“.

„Sekretarijat za saobraćaj potom 25. septembra povlači zahtev za odobrenje gradnje i svoj projekat, a 27. septembra u 10 časova predaje novi zahtev Sekretarijatu za urbanizam i u 15 časova dobijaju odobrenje za gradnju“, priča Tanja Milovanović. U rekordnom roku onih devetnaest spornih tačaka više nije bilo sporno.

fotografije: marija janković

ILEGALNA GRADNJA GRADSKIH VLASTI: Samo što se tu priča ne završava. Grupa od šezdesetak stanovnika Topličinog venca „sa neposrednim pravnim interesom“ u subotu 6. oktobra „u zakonskom roku“ podnosi žalbu zbog ilegalnih radova. U toku žalbenog procesa, koji traje najmanje osam dana, radovi bi po zakonu morali da se obustave. Potom, najmanje osam dana pre početka radova stanovnici kojih se dotiču morali bi da budu obavešteni. „Gradski Sekretarijat za saobraćaj i to ignoriše, radnici svaki dan izlaze na gradilište i nešto kopaju“, kaže Tanja Milovanović.

Ona je pisala gradskoj i republičkoj građevinskoj inspekciji i tražila da se obustave „ilegalni radovi“. Pisala je Gradskom zelenilu i tražila rešenje na osnovu koga bi trebalo da se poseku stabla na Topličinom vencu, za šta je, navodno, izdat usmeni nalog. Obratila se Povereniku za informacije i Zaštitniku građana. Proverila je sve Službene glasnike tragajući za nekim zakonskim uporištem na osnovu koga se ruši Topličin venac. I, naravno, proverila Urbanistički plan Beograda. U Urbanističkom planu nije navedena rekonstrukcija, a kamoli prenamena Topličinog venca.

„Sve ovo rade ilegalno“, uporna je Tanja Milovanović i objašnjava da sistem omogućuje dovoljno upornom pojedincu da ovakve stvari istera do kraja i da dokaže nezakonite radnje, samo što ni to ne garantuje da gradske vlasti neće, kao do sada, zakon jednostavno ignorisati.

Ona navodi i primer rekonstrukcije i prenamene Obilićevog venca i jednog dela Topličinog venca koji se zasniva na projektu arhitekte Branislava Jovina iz osamdesetih godina prošlog veka – samo što taj projekat predviđa da pešačka zona bude samo od hotela Mažestik do garaže, a i inače ga se nisu pridržavali. Drugi deo je građen potpuno ilegalno, bez ikakvog zakonskog uporišta.

Taj isti Jovin, na koga se Vesić poziva, kritikujući tadašnju gradsku vlast zbog nekih radova u nedeljniku „Vreme“ br. 611 od 19. septembra 2002. piše: „Sinhron plan podzemnih instalacija, tačnije overeni sinhron plan (16 pečata komunalnih organizacija) – ne postoji!!! … A bez overenog plana – nema dozvole za početak gradnje.“ Poruka ovoj gradskoj vlasti glasi držite se Jovina kada se već pozivate na njega.

Milovanovićeva postavlja i sledeće pitanje: ako radovi nisu obuhvaćeni Urbanističkim planom, na osnovu čega se onda izdvajaju sredstva iz gradskog budžeta, da se li ona onda troše nenamenski?

LOV U MUTNOM: „Mislila sam da su makar uradili analizu saobraćaja kada su se rešili da prave pešačku zonu, ali ni to nisu uradili“, kaže arhitektica koja je očigledno rešena da ovu stvar istera do samog kraja. Za prenamenu saobraćajnice u pešačku zonu potrebno je šesnaest saglasnosti, šesnaest pečata, na primer od hitne pomoći, policije, vatrogasne službe. „Ako toga nema, ili ako je saglasnost dobijena po nečijem nalogu, a ne na osnovu strukovnih analiza, neko može zbog toga da strada. Struka je obesmišljena“, upozorava Tanja Milovanović.

Ona je htela samo da dođe do građevinske dozvole i projekta za Topličin venac, umesto toga je naletela na leglo „hipokrizije i korupcije koje su se pretvorile u bahatost“.

Milovanovićeva kaže da ni na naknadno postavljenoj građevinskoj tabli ne postoji projekat, već samo rešenje koje se poziva na član 145 Zakona o planiranju i izgradnji, a to samo potvrđuje nezakonitost radova, jer na osnovu zakona ne može na taj način da se uradi prenamena saobraćajnice, već samo njena rekonstrukcija u postojećoj regulaciji. Po zakonu o dostupnosti informacija, projekat bi morao da bude dostupan, građevinska inspekcija bi morala da zaustavi „ove ilegalne radove“.

„Sada pokušavaju da ispolitizuju sve ovo, a ja samo zahtevam da se gradske vlasti drže zakona i na tome ću istrajati“, kaže Tanja Milovanović. Jer, očigledno je da dok budemo ćutali, oni koji bi trebalo da sprovode zakone i propise neće ih se držati.

Za Milovanovićevu je sporna i najavljena rekonstrukcija Parka vojvode Vuka, heroja iz Prvog svetskog rata, koji je iz ko zna kojih razloga i po čijem nalogu preimenovan u Skver proleća. Ni do tog projekta ne može da se dođe i da se utvrdi da li se „reguliše po prethodnom projektu“, što propisuje zakon.

A bilo bi zanimljivo videti sve te projekte, jer su prethodni gradonačelnik Siniša Mali i gradski urbanista Milutin Folić angažovali čuvenog arhitektu Borisa Podreku za projekat širenja pešačke zone u centru grada, „odnosno prostor Studentskog trga sa Vasinom ulicom i Parka Vojvode Vuka sa okolnim ulicama“. Pa da se vidi da li se pridržavaju zakona i, na kraju krajeva, na šta sve to treba jednog dana da liči.

BEZ STRAHA: „Ova gradska vlast od Beograda pravi nekakav korzo i odbija da stavi na uvid važeći planski akt, na šta ih zakon obavezuje“, kaže revoltirano Tanja Milovanović. Kakav će biti ishod ove borbe grupe građana protiv gradskih vlasti? Ne zna, ali ako nastave da rovare i ilegalno zidaju, ona će ih kad-tad dočekati sa tužbom, za dve, šest ili šesnaest godina, svejedno. Neko će morati da odgovara. Sve potrebne dokaze ima, fotografije, video i audio zapise i skenove dokumenata. Sve je radila zvanično, pridržavajući se zakonske procedure pod svojim imenom i prezimenom. Pa neka onda „miševi koji sve to potpisuju“ objasne zašto su se, na primer, dva puta menjale cevi na Topličinom vencu.

Da li se plaši? Ne.

Dok ovaj tekst odlazi u štampu, deo Topličinog venca je razrovan, a dva do tri radnika uključuju mašine i rade nešto dva do tri sata dnevno. Kao da vuku vreme dok ne stigne novo naređenje.