“Građane ne treba da zanima u kakvom su postupku smenjeni direktori javnih preduzeća, već kako će novi raditi.” Ovako je glasio odgovor gradonačelnika Aleksandra Šapića 2022. godine na pitanje zašto je postavljeno deset novih direktora javnih preduzeća. Ipak je dodao da neki nisu dobro radili a da su se neki umorili, pa je promena bila neminovna. Četiri godine kasnije može se potvrditi da su se najviše umorile finansije Grada, koje su sve ovo vreme nagrizale loše odluke i zaduženja upravo nekih od direktora koji su tada postavljeni.
SAVA CENTAR – OSTADE SAMO IME
Iako je velelepno zdanje Sava centra prodato u avgustu 2020. firmi Delta holding u vlasništvu Miroslava Miškovića, istoimeno javno preduzeće do danas nije ukinuto. Tranzicija iz državnog u privatno vlasništvo, po ceni od 17,5 miliona evra, nije dovela do ukidanja preduzeća koje godinama dobija subvencije od Grada Beograda. Neposredno pred prodaju, u leto 2020, broj zaposlenih u JP “Sava centar” bio je oko 150. Šest godina nakon privatizacije “posao” je spao na svega dva “čuvara” administracije preduzeća koji su već ispunili uslove za penziju, i najstarijeg člana kolektiva, v. d. direktora Đorđa Mazinjanjina, koji sa punih 70 godina upravlja preduzećem. Prema informacijama koje su javno dostupne na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, vremešni direktor je na funkciji aktivno od 2017. godine i mesečno neto prihoduje 236.000 dinara. Osim plate, svakog meseca isplaćuje mu se i penzija u iznosu od 154.000 dinara. Pored direktora i dvoje mlađih saradnika, u preduzeću radi i dvojac iz Nadzornog odbora – Nemanja Đukić i Goran Petrović, čija primanja nisu poznata. Dakle, ukupno pet ljudi zaduženo je za ovo javno preduzeće.
TROŠKOVI OD 13,7 MILIONA EVRA
Iako je prirodno da sedište bude na adresi u Milentija Popovića gde se nalazi zgrada Sava centra, kancelarije se, apsurdno, nalaze na 6,2 kilometra dalje, u drugom kraju Beograda, u Ulici Mileve Marić Ajnštajn. Za građane je mnogo važniji podatak da je za ovo preduzeće u tekućoj godini predviđeno 100 miliona dinara iz gradskog budžeta ili gotovo 850.000 evra. Samo na plate zaposlenih izdvojiće se oko 127.000 evra. Uporedo, troškovi se godinama gomilaju pa je tako gubitak iz prethodnih godina dostigao vrtoglavih 13,7 miliona evra.
JP “Sava centar” je samo jedno u nizu javnih preduzeća koja posluju nedomaćinski i čiji troškovi stvaraju rupe u budžetima koje se “zapušavaju brojnim rebalansima”. Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu potvrđuje kako nije samo ovo preduzeće sporno kada je reč o poslovanju, već da su na tom spisku i preduzeća sa dužim stažom, poput “Čistoće” ili “Beograd puta” usled kojih se deficiti produbljuju.
“Prema mojoj proceni, ukoliko bismo eliminisali korupciju i necelishodno trošenje novca, godišnje bi se moglo uštedeti ili preusmeriti u gradskom budžetu oko 100 miliona evra. Zato je neophodno promeniti način upravljanja Beogradom i uneti antikorupcione mehanizme. Umesto 15 javnih komunalnih preduzeća, treba formirati jedan beogradski holding za komunalne usluge, po ugledu na Beč i Minhen”, objašnjava Jovanović za “Vreme”.
METROA NI NA MAPI, ALI TU JE PREDUZEĆE
Nije omaleno preduzeće smešteno u Mileve Marić Ajnštajn jedini izazov za “umorne” gradske finansije. Novac se kontinuirano osipa i kroz projekat koji je svima poznat, ali u stvarnosti malo primetan. Državni vrh je dugo najavljivao gradnju metroa, čak su prodavane i karte za prvu vožnju. Umesto olakšanog prevoza od posla do kuće, građani su za sada dobili prilično trome radove, ali i još jedno javno preduzeće. Za potrebe ovog prvorazrednog državnog projekta, na inicijativu Skupštine grada Beograda, u septembru 2018. godine osnovan je “Beogradski metro i voz”. U raspravi o tome odakle će krenuti prva linija i gde je idealno da se postave stanice, ispod radara javnosti prolaze izdvajanja za preduzeće čiji su rezultati nevidljivi. Prema javno dostupnim informacijama, u preduzeću radi 75 zaposlenih, na čije plate odlazi oko 208 miliona dinara, a stručna javnost ocenjuje da su troškovi zapravo i veći.
Nikola Jovanović podseća da će preduzeće ove godine zaposliti čak stotog zaposlenog iako poslednji javno ažurirani podaci govore da ih ima 25 manje. “I sve se to dešava u situaciji kada nijedan metar metroa nije izgrađen. Uz sve to, bitno je naglasiti da će za rashode ovog preduzeća biti potrošen 651 milion dinara u 2026. godini, od čega na troškove zaposlenih 362 miliona ili čak tri miliona evra”, navodi Jovanović za “Vreme”.
Ukoliko uzmemo u obzir poslednje javno raspoložive informacije iz 2024. godine, računica pokazuje da je prosečna bruto plata po zaposlenom oko 240.000 dinara. Ako ovaj iznos prevedemo na “čistu” zaradu, prosečno, svaki zaposleni dobija nešto manje od 200.000 dinara mesečno. Malo iznad proseka nalazi se direktor preduzeća, politički veteran iz brojnih partija Andreja Mladenović. On se od avgusta 2022. godine nalazi na čelu “Metroa i voza” i mesečno dobija neto zaradu od 239.977 dinara. Pomalo paradoksalno zvuči podatak da preduzeće posluje u plusu, ali je evidentno da se sav novac za poslovanje prebacuje iz gradske kase. Dok novac ide ka platama i namirivanju administracije, radovi na dugoočekivanom metru gotovo da ne postoje.
PLAĆENI BESPLATNI PREVOZ
Više od godinu dana javni prevoz u Beogradu je besplatan za korisnike, što Grad Beograd ne sprečava da finansira preduzeće u čijem je opisu posla briga o naplati javnog prevoza. Od dolaska Aleksandra Šapića na čelo Beograda pokrenuta je kampanja da se prekine ugovor sa “Kentkartom”, privatnom firmom kojoj je bila poverena usluga naplate karata za javni prevoz. Nakon jednostranog raskida ugovora od strane gradske vlasti, postupak je završio na međunarodnoj arbitraži, a gradonačelnik je 22. novembra 2022. godine osnovao novo javno preduzeće “Naplata prevozne usluge” čiji je zadatak da prati dinamiku naplate od korisnika. S obzirom na to da je javni prevoz besplatan već 400 dana, nije jasno čime se bavi ovo administrativno čedo i dostignuće prvog čoveka grada.
Na čelu preduzeća od osnivanja do nedavno bio je Slaven Andrić, prijatelj i bliski saradnik gradonačelnika Šapića. Sa epitetom čoveka od poverenja, na mestu direktora primao je mesečnu platu u iznosu od 259.648 dinara. U maju 2025. godine postavljen je novi direktor Nenad Ivanović, takođe bliski saradnik potpredsednika SNS. Poput Andrića, ostvaruje iste prihode na toj poziciji. Kada je reč o finansijskom bilansu, prema podacima iz 2024. godine, preduzeće je imalo 227 zaposlenih sa prosečnom neto platom od 138.000 dinara.
Ipak, zaposleni i direktor mogu biti zadovoljni dinamikom isplate subvencija. Firma za koju mnogi opravdano smatraju da ne ispunjava potrebne kriterijume iz gradske kase dobila je prošle godine na ime subvencija čak četiri miliona evra. Istovremeno, gradski budžet “tanji” je svake godine za 400 miliona evra zbog izdataka koji se daju za gradski prevoz – zvanično besplatan.
Interni revizor u javnom sektoru i izvršni direktor organizacije “Beograd u pokretu” Nikola Radin ocenjuje kako je ovo klasičan model oslanjanja na budžetske transfere, koji mora biti predmet analize.
“Ovde nema jasnih i merljivih efekata za građane. Zato smatram da bi misija MFF, koja nadzire finansije Beograda, morala detaljno da analizira ovakvu strukturu rashoda, jer ona direktno utiče na stabilnost gradskog budžeta, dok građani ne vide proporcionalan kvalitet usluga”, objašnjava Radin za “Vreme”.
Komentarišući poslovanje ovog javnog preduzeća, Radin naglašava da je tema od ogromnog javnog značaja jer su subvencije od 412 miliona dinara došle direktno iz budžeta, odnosno džepova poreznih obveznika. “Kada više od polovine budžeta čine zarade, a preduzeće nema sopstvene prihode, opravdano je pitanje efikasnosti i svrhe ovakvog finansijskog modela”, jasan je interni revizor.
DUPLIRANJE POSLA – “BEOGRADSKI PARK” I “ZELENILO”
Na inicijativu tada novoizabranog gradonačelnika Šapića, u novembru 2022. godine osnovano je još jedno preduzeće. Njegovim angažovanjem u gradskom parlamentu je izglasano formiranje JP “Beogradski park”, za koje mnogi Beograđani nisu čuli. Onaj ko je hteo da se informiše mogao je na zvaničnom sajtu da pročita kako se bavi “obezbeđivanjem uslova za uređenje, upotrebu i unapređivanje i zaštitu parkova na gradskim opštinama”.
Pored šturog obaveštenja da se bave “kontinuiranim i kvalitetnim upravljanjem parkova”, nema više podataka o opusu delovanja ovog preduzeća, a do sada niko iz gradske vlasti nije pojasnio zbog čega ono uopšte postoji. Naime, ono ima gotovo identične nadležnosti kao JP “Zelenilo”, koje se već decenijama brine o travnatim površinama u gradu. Iako se poslovi ova dva preduzeća očigledno preklapaju, novac se troši a vlast u tome ne vidi ništa sporno.
Revizor Nikola Radin podseća da je ovo preduzeće krajem 2024. godine imalo svega 20 zaposlenih, a da su ukupni prihodi iznosili 121 milion dinara. “Od toga je 116,3 miliona dinara ostvareno kroz usluge prema gradu, dok je dodatnih 4,8 miliona stiglo kroz subvencije. Drugim rečima, kompletno finansiranje dolazi iz budžeta, direktno ili posredno”, objašnjava Radin za “Vreme” i dodaje da čak 59,2 miliona dinara odlazi na zarade i lične troškove.
PUNE RUKE POSLA ZA MMF
Da je situacija u javnim preduzećima grada Beograda alarmantna potvrdila je novogodišnja najava misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koja će, u dogovoru sa vladom Srbije do avgusta sprovesti eksternu reviziju poslovanja. Upadljiv indikator je to što javna preduzeća postižu rekorde u rastu neisplaćenih obaveza, što je nešto što će Grad morati da reši ukoliko vlast ima ambiciju da finansije prodišu. Iako izveštaj još uvek nije u fokusu republičke vlasti, dok se beogradska uporno skriva od pitanja novinara, izvesno je da će podaci iz tog dokumenta trasirati dalji razvoj Beograda.
“Ukoliko mišljenje MMF-a bude negativno, Beograd će imati velikih problema prilikom zaduživanja, investiranja i da završava neke kapitalne projekte. Neće moći da izdaje gradske obveznice, što se doduše ni dosad nije radilo. Zato ne treba čekati to mišljenje, već odmah uraditi fiskalnu konsolidaciju i doneti novi budžet”, poručuje Nikola Jovanović za “Vreme”.
Izvesno je da će Beograd pre avgusta dobiti još jedan rebalans budžeta koji se, prema nezvaničnim informacijama, najavljuje za kraj februara. Ipak, ni još jedan rebalans neće rešiti ključne probleme. Mnogi od njih će sačekati dolazak misije MMF, od koje će najverovatnije zavisiti i budućnost prvog čoveka grada. Za sada, gradonačelnik razmišlja samo od vikenda do vikenda, kada ima obaveze na vaterpolo utakmicama na kojima je trener. Beograd mu je u drugom planu.
