Beograd pred izborom

Rezultati ovog „novogodišnjeg“ istraživanja gotovo su se u dlaku poklopili sa onim (neobjavljenim), rađenim po istoj metodologiji, na istom uzorku, tri-četiri nedelje ranije. Zato smo – bez obzira na ovde više puta pominjane teškoće da se „uhvati“ istinsko raspoloženje građana o osetljivim političkim pitanjima – u njih prilično sigurni, što znači da je manje-više ovo odnos snaga sa kojima politički akteri ulaze u kampanju za beogradske izbore. Ali to, razume se, nije nipošto gotova priča – inače se ne bi ni vodile kampanje, smišljale strategije i agitovalo do poslednjeg trenutka i daha. Hoću reći, izbori tek treba da se raspišu. Konačne koalicije tek da se sklope. Rivali tek da potegnu svoje najjače adute i najprljavija oruđa. I naravno da su mogući najrazličitiji obrti, iznenađenja i preokreti.

foto: vesna lalić / ras

I ovaj put smo, kao i prethodnih meseci, u ponudi spekulisali sa nekim najverovatnijim, i/ili najinteresantnijim kombinacijama. Do sada se pokazalo da smo imali relativno dobar istraživački osećaj, informacije i procene. Ali tek će se u narednim danima i nedeljama definitivno znati da li će, na primer, socijalisti biti pridodati SNS-u, ići sami (sa Palmom) ili u aktuelnom retro-aranžmanu sa Šešeljem i radikalima. Takođe, još nije sasvim jasno kom će se opozicionom „carstvu“ prikloniti Tadić. Šta će biti sa DJB-om i Dverima? (Mi smo ih ovde sastavili, ali to nipošto ne znači da će zaista i ići zajedno.) Da li će Šapić rasti ili padati? Da li će „Beli“ uopšte učestvovati na izborima itd.

Najviše nepoznanica je oko dva (odnosno tri) glavna aktera, iako se njihov rejting, zapravo, najlakše i najbolje hvata. Da li SNS, sam ili ipak sa socijalistima, može preko kote 40 s obzirom da je od 2014. iz izbora u izbore ovaj dvojac u Beogradu, zapravo, gubio pet do sedam procenata, a na ovogodišnjim predsedničkim izborima Vučić je kao zajednički kandidat u Beogradu osvojio jedva 44 odsto (a njegov lični rejting u Beogradu se za četiri godine praktično prepolovio i duplirao broj negativnih ocena)? Da li će i koliko besomučna negativna kampanja oštetiti Đilasa? Da li će Đilas i Šapić u zbiru imati više od SNS-a i SPS-a? To je, kako sada stoje stvari, moguće, ali ne i zagarantovano. A i tada se postavlja pitanje: kakve to ima veze ako, na primer, SNS ponudi Šapiću mesto gradonačelnika? No, još važnije pitanje jeste ko će od manjih opozicionih aktera uopšte preći cenzus, a ko će svojom pogibijom i glasovima možda doneti odlučujuću prevagu SNS-u, tako da mu ni Šapić ne bude potreban.

FORMACIJA 4–5–6

Više puta sam na ovim stranicama objašnjavao prednosti zajedničkog opozicionog nastupa (famozna „jedna kolona“) i zašto je sve drugo, u najmanju ruku, rizičan, ako ne i potpuno gubitnički pristup. I ma koliko se meni to činilo logičnim i očiglednim (pogotovo kada je o Beogradu reč), izgleda da nisam bio preterano ubedljiv. Ili su, pre će biti, neki drugi argumenti i faktori imali veću težinu. Uostalom, eventualna Vučićeva odluka da se ipak ide i na parlamentarne izbore učinila bi više za jedinstvo opozicije nego svi moji više ili manje jaki argumenti. Odnosno, suočeni sa realnom perspektivom ostanka ispod praga „celzijusa“, verujem da bi brojni opozicioni akteri poprilično spustili kreste i potražili utočište u nekom više ili manje principijelnom koalicionom okrilju.

Daleko od toga da mislim kako je svako ko ne bude u ovoj, dakle, ne jednoj jedinoj, ali ipak nesumnjivo glavnoj opozicionoj koloni automatski Vučićev „agent“, „plaćenik“ i izdajnik opozicione stvari. Neki to gotovo sigurno jesu, za neke nije jasno, a za neke bih skoro smeo staviti ruku u vatru da su opoziciono čvrsti ništa manje od pisca ovih redova ili partnera sa „Đilasove“ liste. Ali nevolja je što čak i oni koji nisu Vučićevi „potajnici“ vrlo lako mogu postati njegovi „korisni idioti“. A to da li su jedno ili drugo možda jeste bitno za ocenu njihovog moralnog lika, ali, u suštini i nažalost, ne menja mnogo u oceni njihove političke uloge.

Drugim rečima, već sam izlazak u 4-5-6 opozicionih kolona prilično će otupiti oštricu antivučićevskog fronta. I ta šteta nije mala. Ali možda ne bi bila nenadoknadiva ukoliko bi se sve te kolone zaista držale „pakta o nenapadanju“ – i ukoliko sve pređu cenzus. Ali to je (i jedno i drugo) praktično nemoguće, ili makar vrlo teško zamislivo. Pa DJB po društvenim mrežama – a one su „rodno mesto i tajna“ ovog neobičnog pokreta – gotovo da ne radi ništa drugo nego hejtuje potencijalne opozicione rivale (pre svega Đilasa, a donekle i DS), objašnjava kako „nije dovoljno samo to da ste protiv Vučića“ i da u svom krstaškom ratu protiv „partokratije“ oni ne žele i nemaju nameru da „Murtom“ (čitaj, Đilasom) menjaju „Kurtu“ (i obrnuto). I ne radi se tu samo o DJB-u, oni su uzeti samo kao najeklatantniji primer. Ode li zaista samostalno na izbore, ni DS neće odoleti iskušenju da politički i medijski prostor pod beogradskim suncem potraži napadima na „prođilasovsku“ koaliciju. A ni ovi neće moći dugo da se uzdrže a da kolegama ne odgovore da su svi oni, zapravo, „Vučićevi igrači“, jer je jasno da SNS u Beogradu „zazire samo od Đilasa“. (Što je, uzgred rečeno, u osnovi i tačno.) I tako ukrug – ma koliko se, eventualno, svi zaklinjali kako se neće baviti opozicijom, već samo nesposobnom vlašću.

I u tom više ili manje (ne)principijelnom zanosu gotovo da se previđa jedna užasno važna i skoro očigledna politička činjenica. Čak i kada se to ne vidi u medijima, Srbija je duboko podeljena zemlja, kojom se iz dana u dan ne samo nesmetano širi, nego i sa najviših mesta u državi još podstiču ta endemska podeljenost, mržnja i paranoja. I u toj podeljenosti – ne treba imati iluzije – „njihova“ polovina je još uvek ubedljivo veća i jača. I kod nje skoro da nema sumnji, preispitivanja i kolebanja. Beograd je tu samo delimičan i uslovan izuzetak. Odnosno, zahvaljujući nešto povoljnijoj demografskoj strukturi (u prevodu, ljudi su u Beogradu ipak malo više obrazovani i bolje informisani) ovde to zaostajanje nije tako dramatično, što bi, uz maksimalnu i iskrenu mobilizaciju svih sa ove strane, teoretski moglo doneti jednu konačno i istinski neizvesnu izbornu utakmicu – bez koje, čak i da nema onog malignog političko-kriminalnog vrha, dugoročno nema ni demokratije ni slobodnih izbora (i obrnuto).

I zato je zaista tačno da se na predstojećim beogradskim izborima radi o nečem daleko većem i važnijem od toga ko će upravljati gradskom kasom i odnositi smeće sa beogradskih ulica. Uz rizik da zvučim previše dramatično, rekao bih da se radi o pitanju da li se u dogledno vreme može preokrenuti trend kolektivnog ludila i društvene propasti, koji se sve jasnije pomalja ispod našminkanih statistika i lakiranih TV izveštaja.

A tu srpsku – ali ne mnogo manje i beogradsku – političku „realnost“ hvataju naši anketari, i o njoj govore ne samo konačne brojke u istraživanju, nego i živi i živopisni komentari „sa terena“, koje vam ovde povremeno prezentujemo, ne tek radi dokumentarnosti i zabave, već mnogo više kao svojevrsni memento, upozorenje, apel i opomenu kako opozicionim biračima tako i političkim i javnim akterima koji se često ponašaju kao da – čak i mimo svih Pinkova i Informera – ta opora realnost ne postoji, ili da je oni naprosto ne poznaju i ne priznaju.

foto: marija janković

O BEOGRADU, STANDARDU I ŽIVOTU – „DA ZAVRŠE ŠTA SU ZAPOČELI“

„Beogradom se dobro upravlja, a bilo bi još bolje da ovi pre njih nisu sve uništili, zadužili se i prokockali i da sadašnja vlast nije morala da krpi njihove rupe.“

„Gradom se očajno upravlja, a nije ni čudo kada ga vode neznalice, ulizice, skupljači lažnih doktorskih titula.“

„Beogradom se odlično upravlja. Ne može sve odjednom, ovi prethodni su ispraznili sve kase. Da ova vlast nije morala da vraća njihove dugove, Beograd bi bio najlepši grad u Evropi.“

„Beograd na vodi je propala investicija, to svi znaju. One prazne kule će nekoliko godina da zjape prazne – dok ih voda ne sruši.“

„Fino bi bilo da se nešto stvarno radi i gradi planski. Ovo je čisto pranje para i šminka pred izbore.“

„Moralo je sve odjednom da se popravlja i rekonstruiše u Beogradu, jer ovi prethodni nisu uradili ništa, a sve je počelo da propada.“

„Treba SNS-u dati još jedan mandat, da završe ljudi šta su započeli. Ako Srbija ide na jednu stranu, a Beograd na drugu, teško nama.“

„Beograd izgleda jeftino. Postao je prestonica jeftine zabave i kiča. Siniša Mali verovatno kao mali nije imao jelku, pa je sad odlučio da kupi najskuplju na svetu.“

„Jedva preživljavam. Nemam kad da razmišljam da li živim bolje ili gore.“

„Nije uopšte trebalo da povećaju penzije. Meni je i ono smanjenje bilo u redu, jer sam direktno pomagala Srbiji da bude bolja.“

O VUČIĆU – „HVALA GOSPODU BOGU“

„Vučić je mnogo dobar, pošten i vredan čovek. Plašim se samo da ga dušmani ne ubiju kao Đinđića.“

„Hvala Gospodu Bogu što nam je poslao ovog divnog čoveka. Da mu Bog da zdravlja i poživeo dugo, da vlada Srbijom 100 godina, jer nam samo on može pomoći.“

„U crkvi stalno palim sveću za njegovo zdravlje, da poživi dugo, jer on jedino može da nas spase, zajedno sa Malim. Sam Bog nam ih je poslao.“

„Najgori predsednik ikada.“

O ĐILASU – GOVOR LJUBAVI I MRŽNJE

„Gde je Đilasu dedovina? Odakle njemu kapital za silne firme – to da ga pitate“.

„Đilas – lopov i hohštapler, sve nas je pokrao.“

„Đilasa treba na giljotinu poslati.“

„Most na Adi, koliko on košta? Lopov jedan, pokupio naše pare i postao milioner.“

„Njega treba da kamenuju za sve što nam je uradio.“

„Za vreme Đilasa mi sve četvoro dece radilo, a sad je dvoje njih bez posla, tako da smatram da je on mnogo bolji od Vučića i da se sad do posla dolazi samo preko stranke.“

„Odličan čovek na čelu opozicije, verujem da će pobediti na izborima. Trudnice, deca i stari su imali bolji tretman u njegovo vreme. Dopada mi se i dan-danas kako je rekonstruisao Bulevar. Iza njega je ostao most kojim svi Beograđani mogu da se ponose.“

„Samo je gledao svoje lične interese i sopstvenu korist.“

„Dragan Đilas bi mogao biti odličan kandidat kad bi ga opozicija zaista iskreno podržala. Ali sve mi se čini da to rade kao pod moranje, jer znaju da oni sami nemaju šanse, a ne od srca.“

ŠAPIĆ: DEČKO KOJI OBEĆAVA

„Mlad, sposoban, sportista, i ja sam to isto, pa ću glasati za njega. Radi svoj posao i ne bavi se ogovaranjem drugih političara. Zahvaljujući njemu sva deca sa Novog Beograda dobila su paketiće. Neistrošen političar, sa svetskom karijerom, posvetiće se mladima, a to nam je preko potrebno, jer svi pobegoše iz zemlje.“

„Gangula!“

PONOSNI STANOVNIK KANADE

U moru zanimljivih, veselih, poučnih, smešnih, morbidnih i/ili gorkih komentara, za kraj, kao svojevrstan zaključak izdvajamo karakterističan odgovor na dva pitanja:

Da li biste ohrabrili svoje dete da napusti Srbiji, ako mu se za to ukaže prilika?

„Moje dete je već u inostranstvu. A ja ohrabrujem sebe da učinim isto, ako mi se ukaže prilika.“

„Da li ćete izaći na naredne izbore?“

„Iskreno se nadam da na proleće neću izaći na izbore, zato jer ću tada biti ponosni stanovnik Kanade – daće Bog. Ostalima, puno sreće. Trebaće im.“

foto: rade prelić / tanjug

izvor podataka: nspm