Dok muftija Muamer Zukorlić najavljuje pobedu i pomirenje kome niko neće stati na put, onaj sa kime treba da se miri, Islamska zajednica Srbije, nije ni pozvan na razgovore o pomirenju; dok zvaničnici Srbije izjavljuju da to nema veze s njima, po principu sekularizma, savetnik u Ministarstvu vera kaže da je podela islamskih zajednica zapravo političkog, a ne verskog karaktera
„Na liniji Beograd–Sarajevo–Ankara pronađeno je rešenje o jedinstvenoj islamskoj zajednici. Predstavnici Beograda, uključujući i najviše zvaničnike Srbije, dali su saglasnost na sporazum“, rekao je pre oko dve nedelje Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja u Vladi Srbije, povodom pokušaja Turske da pomiri dve islamske zajednice u Srbiji. „Proces objedinjavanja islamske zajednice je nezaustavljiv“, pridružio se optimističnim (pr)ocenama i ministar Rasim Ljaljić. A onda se, vrlo brzo, ispostavilo da u razgovore nisu uključene strane koje bi trebalo da se mire. Naime, iz Islamske zajednice (IZ) Srbije na čijem je čelu Adam Zilkić stigla je vest da njih niko ništa nije pitao, a da su jedine informacije kojima raspolažu one iz medija.
Dan za danom postajalo je sve nejasnije da li pregovori idu kako treba ili su upravo propali. Iz Islamske zajednice u Srbiji iz Novog Pazara stižu izjave da se sve kreće po planu (samo je pitanje, valjda, čijem), kao i da su oni zadovoljni tokom razgovora. O sadržaju istog ćute, osim što povremeno najave pobedu.
Sveopštoj zbunjenosti pridružila se i Islamska zajednica Preševa, Bujanovca i Medveđe kojoj se, takođe, niko nije obratio i koja neće prihvatiti sporazum u kojem nije učestvovala. Konačno, na portalu sandzaknews.com pojavio se tekst sporazuma u 15 tačaka, a prva je da bi sedište jedinstvene Islamske zajednice bilo u Novom Pazaru.
POTPISNIK NIJE PRISUTAN: Po tom sporazumu, jedinstvena Islamska zajednica bi imala šest muftijstava i delovala bi „u skladu sa Ustavom Srbije poštujući njen teritorijalni integritet i suverenitet“. Čelni ljudi postojeće dve ne bi se kandidovali za najviše funkcije u budućoj jedinstvenoj zajednici, a te mogućnosti ne bi imali ni „jastrebovi koji su doprineli (dosadašnjim) podelama“. Takođe, zabranjena je svaka politička aktivnost muftija i verskih službenika, iz čega logično sledi da oni ne mogu osnivati političke stranke niti podržavati bilo koju političku opciju, kao i da džamije ne smeju biti mesta za političku propagandu. Realizaciju sporazuma nadgledaće nezavisna komisija od šest članova, po dva iz Srbije, BiH i Turske. U tačkama 5 i 6 stoji da predstavnici obe strane treba da imaju jednak tretman, a da će završni usaglašeni tekst potpisati predsednik turskog Dijaneta Mehmet Gormez, Cerić, Zilkić i Zukorlić. Tim potpisima stalo bi se na kraj podelama koje su počele 2007.
Glavni u trenutnim pregovorima o pomirenju su predstavnik turskog Dijaneta, odnosno Direkcije za verske poslove u vladi Turske Mehmed Gormez i reis Islamske zajednice BiH Mustafa Cerić za koga IZ Srbije smatra da je ideolog i kreator sporazuma. Inače, reis Mustafa Cerić je poznat po političkom delovanju i pozivima na „panbošnjačko buđenje“.
Na prvi pogled je problematično da jedan od potpisnika, Adam Zilkić, niti je uključen u razgovore, niti je iko s njim kontaktirao, a pritom, iz IZ Srbije više puta je ponavljano da neće pristati na izmeštanje zajednice u Novi Pazar (vidi okvir).
Zanimljivo je da je, nekoliko dana pošto je turski predlog došao u Srbiju, Sead Šaćirović, predsednik Medžlia Islamske zajednice u Novom Pazaru dao ostavku na tu poziciju a kao razlog naveo je „stanje obespravljenog bošnjačkog naroda u Srbiji“ za koji će se ubuduće boriti kao deo političke partije, Bošnjačke demokratske zajednice, na čijem se čelu nalazi šurak Muamera Zukorlića. To je vrlo brzo protumačeno kao nastavak Zukorlićevog uticaja na politiku, preko njegovih ljudi, kada sam bude prestao da izlaže svoje političke stavove i da se bori za njih na način na koji to danas radi.
Deo javnosti je ovaj potez Turske video kao srpski pokušaj utišavanja Muamera Zukorlića. Njemu bi se donekle ugodilo kada je reč o verskim pitanjima, ali za uzvrat ne bi više politički talasao. Ovakva nadanja deluju pomalo naivno s obzirom na to da je uticaj muftije Zukorlića dovoljno velik, a mreža njegovih ljudi dovoljno razgranata da bi se delovanje utišalo time što on više neće držati „zapaljive govore“.
RADIO, NE RADIO…: Prve kadrovske procene bile su da će reis-ul-ulema Islamske zajednice u Srbiji Adam Zilkić otići u penziju, a da će na svojim pozicijama ostati muftije Muhamed Jusufspahić i Muamer Zukorlić.
Muftija Muamer Zukorlić izneo je mogući scenarij, dodavši da razgovori teku planiranom dinamikom ali da rezultate ne treba brzo očekivati. Beograd, po njegovim prognozama, može dati podršku turskoj inicijativi i time bi dokument bio primenjen u kratkom roku. Mogućnost je i da poglavari Turske i BiH potpišu sporazum bez saglasnosti Beograda, što bi „takođe urodilo plodom, ali bi bilo neophodno vreme“. Drugim rečima, rezultat bi bio isti, samo je u zavisnosti od podrške Beograda vreme za njegovo ostvarivanje drugačije. Rečima Muamera Zukorlića, do „pobede će doći ili dogovorom ili potpunim porazom protivnika“.
U IZ u Srbiji nam je rečeno da će u sledećih nekoliko dana javnost biti upoznata sa rezultatima razgovora, a do tada niko od uključenih ne može da iznosi nikakve informacije. „Danas je u ‘Blicu’ izašla vest da su pregovori propali. To je još jedna od izmišljotina koja govori o nečijoj nervozi, kao i stalna potreba za senzacionalizmom. Mi smo zadovoljni kako razgovor odmiče“, kazao je jedan od bliskih ljudi muftije Zukorlića. Na pitanje kako očekuju da će strana koja nije ni bila uključena u pregovore pristati na potpisivanje sporazuma, lakonski je odgovoreno „o tom potom“.
U međuvremenu je Dragoljub Mićunović izjavio da Srbija nema nameru da se meša u odnose verskih zajednica, ali da isto tako smatra da to ne bi trebalo da radi ni zvanična Turska. Međutim, ipak je dodao da sedište islamske zajednice mora da ostane u Beogradu.
Srpska vlast tvrdi da su Tursku, čiji je ministar spoljnih poslova doneo sporazum o pomirenju, pozvale verske zajednice, a da Srbija, kao i svaka dobra sekularna država, stoji po strani. Muftija beogradski Muhamed Jusufspahić, međutim, veruje da se Turska umešala zbog molbe Srbije, ne bi li se rešio „problem Zukorlić“. U ostrašćenom izveštavanju, sarajevski dnevni list „Avaz“ piše da predsednik Srbije Boris Tadić, iako glumi nezainteresovanost, „za sporazum je zainteresiran do ušiju“.
Nedavno se javio i savetnik u Ministarstvu vera Aleksandar Radović, poručivši da pomirenje nije nimalo blizu jer je podela autentična i duboka. „Ali nije ovde reč o verskoj, već o političkoj podeli. Reč je o Islamskoj zajednici Srbije koja je lojalna Republici Srbiji i o Islamskoj zajednici u Srbiji–Sandžaku, kako se sada zove, odnosno islamska zajednica koju predvodi Muamer Zukorlić i koja pokazuje jedan politički opozicioni element prema našoj zemlji, prema državnim institucijama i državnoj politici.“
Ako je to tako, onda bi bilo prirodno da se država umeša, ali ne u verska pitanja, već u onom polju gde se radi protiv nje, čime ne bi bio povređen princip sekularizma.
Konačno, muftija Muamer Zukorlić najavljuje pomirenje kome niko neće stati na put. Onaj sa kim treba da se miri, IZ Srbije, još ne zna o čemu se radi. Do trenutka zaključenja ovog teksta deluje da je pravo pomirenje daleko a da je tenzija bilo manje pre nego što je počelo da se govori o nedavnom sporazumu.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
