Bato, Bato, ti si moje zlato

Bratislav Bata Gašić ne mora da brine za svoju budućnost, ali – paradoksalno – ne zato što je premijer Aleksandar Vučić obećao da će ministar odbrane i bivši gradonačelnik Kruševca biti smenjen pa, u tom smislu, neće biti neizvesnosti. Nego zato što je od svih visokorangiranih funkcionera SNS-a samo on, i to usred ovog bahatog i seksističkog skandala dobio javne šefove hvalospeve u gradaciji: „Bata Gašić je dobro vodio to ministarstvo. Bata Gašić je lojalan našoj stranci. Bata Gašić je moj prijatelj.“ Ukratko, šef s belim manžetnama poručio je svekolikoj srpskoj javnosti: Bata Santos mi je lojalan i zato – besprekoran, čak i ako ga smenim, uskoro ga mogu i nagraditi. Pride, Vučić vodi računa i o glasačkoj bazi Gašićevoj (nadimak je stekao devedesetih kada se obogatio uvozom kafe, u SNS-u slovi za uticajnog lokalnog šerifa, na način na koji je to bio Dušan Petrović u DS-u na vrhuncu Tadićeve moći). I, porukama: igramo u istom timu, Vučić ne želi da Gašićeve ljude okreće protiv sebe. Tako, kad se podvuče crta, proizlazi da je Gašića, u stranačkoj hijerarhiji, u stvari podigla afera s prostačkim ispadom kada je, pripremajući se za izjavu ispred uključenih kamera, novinarki B92 Zlatiji Labović rekao da „voli novinarke koje lako kleknu“.

Pojednostavljeno, izgleda da to što je posle ove poslednje afere postao značajniji no što je bio pre nje uopšte nije paradoks, u stvari je taman tako naprednjački prirodno. Bez obzira na to što će ga Vučić gotovo sigurno smeniti s državne funkcije, od potencijalnog gubitnika Gašić je dospeo u red – povlašćenih funkcionera SNS-a. Naročito posle premijerove izjave da se nada da će se (još uvek) aktuelni ministar odbrane (bar do zaključenja ovog broja „Vremena“, prim. n.) vratiti na javnu scenu posle godinu ili dve dana. Gašić je tako od svog šefa (šta god da ovaj stvarno misli) dobio vetar u jedra za stranačke izbore u februaru koje je Vučić takođe zakazao ovih dana i iznenadio najavom da će se o svakoj stranačkoj funkciji i funkcioneru članstvo izjašnjavati tajnim glasanjem, što se tumači kao elegantan način da počisti kadrove koji mu nisu po volji, jer ovako ili onako to će biti glasanje za Vučićeve ljude. Zato je Bata Gašić u intervjuu za „Alo“ i rekao da mu ne treba podrška Tomislava Nikolića i da veruje samo Vučiću. Time je i sam potvrdio da igraju u istom timu. Vera Vučiću i vera u Vučića danas su najkurentnija roba ne samo u SNS-u nego i u Srbiji.

NADRIDEMOKRATIJA: I to sve s ministrom odbrane pravo je lice srpske političke parastvarnosti i mera nadridemokratskog dostignuća vučićevske Srbije. Šef SNS-a članovima svoje stranke, ali i drugim nestranačkim ministrima i državnim funkcionerima, praktično poručuje da je svaka greška oprostiva, i da se svaki propust dâ ispraviti i prepeglati ukoliko su mu ljudi lojalni ili, još bolje, imaju tu privilegiju da se zovu „njegovim prijateljima“. Oko svega se, izgleda, sa Vučićem može pregovarati, i o propustima Ministarstva odbrane u poplavama 2014, i o razlozima i odgovornosti u padu helikoptera marta 2015. kada je sedmoro ljudi izgubilo život, o odbijanju da se zaštitniku građana dostave informacije u vezi sa nezakonitim prisluškivanjem ljudi iz pravosuđa, o sukobu interesa kada je kao gradonačelnik Kruševca potpisivao ugovore sa svojom suprugom i sinom, o prostačenju, praktično o svemu – sem o lojalnosti. Ukoliko si lojalan, onda će ti sve biti oprošteno, smena će biti samo folklor u dokazivanju šefove principijelnosti, valja samo da se strpiš, i bićeš nagrađen. Vučić na taj način postiže dve stvari: prvo, održava jedinstvo stranke svojim pokroviteljskim odnosom prema članstvu, i drugo, svaku aferu u koju su upleteni članovi njegove stranke spretno marginalizuje sobom samim. U slučaju Gašića, tema više nisu ni on ni njegov prostakluk u Trsteniku, tema je zašto Vučić odugovlači sa smenom Gašića. Tema je, dakle, ponovo Vučić.

I Vučiću se, pritom, uopšte ne žuri da smeni Gašića. Iz te je Vučićeve fioke iskočio narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović, javno se usprotivivši šefovoj neopozivoj odluci o smeni ministra Gašića. Za neupućene u lik i delo ovog perspektivnog naprednjaka, Đukanović je doskorašnji predsednik Skupštine Lutrije Srbije, onaj što se obraća naciji preko kariranih stolnjaka na TV Kopernikusu i politički nas i nacionalno prosvećuje kad to ne čini u Skupštini. Taj se Đukanović prvi pobunio protiv šefovog predloga: „Neću da glasam za Gašićevu smenu dok traje bestidna kampanja, pa makar me izbacili iz stranke, jer ne želim da šutiram čoveka na zemlji.“ Izrekao je tu i ono o udaru, da je napad na Gašića u stvari napad na Vladu i Vučića, da je sve to samo deo šireg, međunarodnog plana da se Vučiću pomrse konci. I Gašić je, kako je preneo „Blic“, po kruševačkim selima optuživao za svoju smenu američku i britansku ambasadu, ali i šefa delegacije EU Majkla Davenporta. Gašić je, prema pisanju „Blica“, obavljajući svoje ministarske dužnosti, samo bez kamera i bliceva, otišao da pregleda 652 metra urađenog puta – zaobilaznice oko Kruševca. I tada je, navodno, pobrojao razloge zbog kojih su ga smenile zapadne diplomate: zato što je za Rusiju i protiv ulaska u NATO, zato što je „podigao vojsku na noge“, zato što je išao u Hag i dočekao Vladimira Lazarevića… Gašić je sutradan demantovao pisanje „Blica“, objašnjavajući da je u poseti kruševačkom lokalnom odboru SNS-a rekao da „Vučiću ne može da naređuje nijedan ambasador iz bilo koje zemlje, ali nam mnoge stvari neće oprostiti jer više ne mogu da komanduju Srbijom kao što su to radili do 2012. i za vreme Borisa Tadića“. U stvari, ništa i nije demantovao.

KRUŠEVAČKA KAMASUTRA: Vučić je, opet, s očinskim strpljenjem saslušao povike u stranci „pravda za Gašića“, ali im je nepokolebljivo poručio da ukoliko parlament ne usvoji njegov predlog o smeni Gašića, on neće biti premijer. I tako je nastavljen stranački vašarski igrokaz koji je, po običaju, presoljen oglašavanjima kruševačkih naprednjaka i trojice direktora namenskih preduzeća „Trajal“ iz Kruševca, „Namenska“ iz Trstenika i „Milan Blagojević“ iz Lučana. Kruševački odbor SNS-a je, tako, optužio novinarku da je ona instruisana da isprovocira ministra te da je „tajkunsko-mafijaški lobi platio nekoliko miliona evra da se Gašić skloni s mesta ministra odbrane“. Ukratko, po kruševačkoj verziji događaja tajkuni su platili novinarki da klekne, znajući za Gašićevu sklonost ispadima seksističke prirode, u tvrdoj veri čekajući da Gašić kaže to što je kazao, te bi Vučić bio primoran da smeni svog najboljeg čoveka?! Centrala SNS-a se vrlo brzo ogradila od izjava kruševačkih naprednjaka, a ubrzo potom je sa sajta kruševačkog SNS-a obrisan snimak konferencije za novinare na kojoj je krucijalna odbrana ministra sadržana u svinjariji istog ranga sa onom Gašićevom: „Kako biste se vi osećali da neko bude u tom položaju dok gledate pravo u kamere?“, pitali su Gašićevi kruševački branitelji okupljene novinare.

A direktori namenskih preduzeća iz Kruševca, Lučana i Trstenika potrudili su se da razrade poze naprednjačke kamasutre apelom na premijera Vučića da preispita odluku o smeni ministra odbrane Bratislava Gašića jer su, kako tvrde, zabrinuti za budućnost namenske proizvodnje. Direktori tri preduzeća pišu da će se „Gašićev odlazak odraziti na život zaposlenih i njihovih porodica, a samim tim i na Vojsku Srbije“.

Tako smo od direktora kruševačkog „Trajala“ saznali da je zahvaljujući ličnom angažmanu ministra Gašića „Trajalu“ vraćen status „redovnog snabdevača Vojske Srbije“ koja im je omogućila „tekuće izvozne aranžmane sa SAD, Egiptom i Grčkom“. Od direktora lučanskog preduzeća „Milan Blagojević“ čusmo da se Gašić lično angažovao na „rešavanju problema konverzije dugovanja privrednih društava, na novim investicijama i uvođenju novih tehnologija“, te da će sve to propasti bez njega. U trsteničkoj „Namenskoj“ tvrde da je ta poseta ministra posle koje je on izgovorio nesrećnu rečenicu o klečanju bila „direktna podrška naporima poslovodstva i zaposlenih da se istraje na sprovođenju mera revitalizacije i finansijske konsolidacije, kao i jasan signal da se može računati na podršku Vlade Srbije“, stoji u pismu direktorke „Namenske“. Ukratko, direktori sva tri preduzeća su crno na belo napisali ono što svi znamo o tome kako se otprilike završavaju „državni poslovi“, samo što je sad došlo priznanje s pravog mesta.

ŠTA ZNAJU RADNICI: Po osnovnim principima burazerske politike, ministar je taj koji određuje koje će preduzeće biti snabdevač Vojske Srbije, kojoj će firmi biti ispeglani dugovi i omogućene investicije i nova tehnologija i koje će preduzeće Vlada Srbije podržati u „finansijskoj konsolidaciji“. Direktori su, tako, javno priznali da u ovoj zemlji nema ni države, ni institucija, ni zakona, ni pravila o kvalitetu proizvodnje, ne postoje tenderi i nadmetanja u obezbeđivanju nekog posla, postoji samo lična odluka ministra. Pošto im je ovaj ministar naklonjen, ne bi valjalo da im sad dođe drugi i pokarabasi sve planove za budućnost. A onda je još, povrh svega, procurila vest iz sindikata „Sloga“ da direktori vrše pritisak na radnike da potpišu peticiju protiv smene Gašića. Radnici ko radnici, ne znaju što direktori znaju „da će se odlazak Gašića odraziti na život zaposlenih i njihovih porodica, a samim tim i na Vojsku Srbije“. Ukratko, biće podrivene ne samo porodice zaposlenih nego i cela država jer će se „izgubiti mnogo vremena na upoznavanju sa novim ministrom“, od reči do reči stoji u pismu lučanskog direktora, koji ne objašnjava detaljnije šta tačno podrazumeva pod „upoznavanjem“.

Elem, u svoj toj gužvi u kojoj je Gašić u epizodi „volim novinarke koje lako kleknu“ postao, po starom naprednjačkom receptu, centralno em stranačko em državno pitanje, kao da se previđa rešenje Agencije za borbu protiv korupcije koja je krajem septembra utvrdila da je Bata Gašić bio u sukobu interesa kada je, kao gradonačelnik Kruševca, zaključio ugovore s firmama u vlasništvu svoje supruge i sina. Posle ove odluke, Gašić je podneo žalbu jer, kako je naveo, neće nikome da dozvoli da baca ljagu na njegovo ime. Na odluku Agencije Gašić se žalio Odboru, kao drugostepenom organu, a žalba je dostavljena Odboru još 12. oktobra. Posle jednog ili dva neuspela pokušaja, Odbor je odluku o žalbi najavio za 23. decembar, kada je ovaj broj „Vremena“ već bio u štampi, pa čitalac ovih redova sigurno već zna „šta je dalje bilo“.

U javnosti se inače i ne spekuliše mnogo o imenu eventualne Gašićeve zamene. Nekome se odmah posle bljuvotine sa klečanjem učinilo da bi Vučić postavljanjem Jadranke Joksimović na mesto ministra odbrane poslao višeznačnu poruku javnosti, naročito ženskom biračkom telu, međutim to ne izgleda baš izvesno. Joksimović već ima važnu ulogu u radu na evrointegracijama i za Vučića bi takvo premeštanje u ovom trenutku verovatno bio luksuz. Drugo, ako se uzme u obzir činjenica da odugovlačenje smene Gašića može imati veze i sa mogućim izborima, već afirmisana Jadranka Joksimović verovatno ne bi baš bila oduševljena idejom da bude „trošena“ na pet meseci u nekakvom tehničkom mandatu i glumi ministra, a zatim ustupa mesto nekom novom čoveku od super Vučićevog poverenja. Zato se poslednjih dana češće pominje ime naprednjaka Branislava Prostrana iz SDPR-a koji navodno ima iskustvo međunarodne trgovine naoružanjem i vojnom opremom, što se smatra najvažnijom referencom kad je u pitanju položaj ministra odbrane. Deluje da naprednjacima izgleda kao solidno prelazno rešenje, a posle ko zna.

U svakom slučaju, Vučić potvrđuje da će Gašić biti smenjen, ali odugovlači i obrazlaže da ne žuri jer traži dobrog kandidata. Ipak deluje da je u prvom planu izborna računica, odnosno hoće li na proleće biti i republičkih izbora ili će se obavljati tek rekonstrukcija vlade. Od toga zavisi kog ćemo Vučićevog prijatelja videti na mestu ministra odbrane.

Slavlje bez domaćina

Svake godine u decembru Ministarstvo odbrane Srbije organizuje prijem na koji budu pozvani vojni, državni i diplomatski kor, novinari i javne ličnosti. Uz koktel i prijatnu muziku vojnog orkestra, zvanice mingluju u Domu Garde na Topčideru očekujući obraćanje domaćina. Atmosfera u kristalnoj sali 22. decembra 2015. godine bila je u znaku samo jednog pitanja – gde je jedan od domaćina. A to su, po pravilu i natpisu na pozivnicama, ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković.

Na vratima sale, goste je pozdravljao general Diković u društvu svog zamenika i još dvojice državnih sekretara. Viđeniji gosti prijema su bili predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin, bivši predsednik Srbije Milan Milutinović i mnogi drugi uniformisani i u civilno obučeni.

Ministar Gašić se nije pojavio u sali. Šta to sve može da znači, šaputalo se gužvi. „Možda se razboleo“, cinično je neko primetio.

Skoro kao da raportira, okupljenima se na koncu obratio general Diković. Pobrojao je uspehe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije iz minule godine, pred svima je odao priznanje pripadnicima Ministarstva i Vojske i govor završio optimistično u aktuelnom trendu: „Dame i gospodo, u 2016. godinu ulazimo sa iskrenim ubeđenjem da su bolji dani pred nama. (…) Želim vam srećnu Novu godinu i božićne praznike.“

M. Rudić

»MOŽDA SE RAZBOLEO«: Prijem bez ministra foto: m. milenković