Balkanski CNN i njegov aršin

Kada bi novinski izdavač imao svoj kiosk, mogao bi svoja izdanja da stavlja napred, a konkurentne naslove skriva pozadi.

Isto bi važilo i za javni medijski servis u Srbiji. Kada bi se bavio i distribucijom, mogao bi da zloupotrebi taj svoj distributerski položaj favorizovanjem vlastitog programa.

Iz ovoga proizlazi da kablovskom distributeru/operateru ne bi trebalo dozvoliti da proizvodi sadržaj.

Međutim, Narodna skupština Srbije je 2. avgusta 2014. godine usvojila Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima koji omogućavaju distributerima/operaterima da proizvode sadržaj i favorizuju vlastite kanale u odnosu na druge.

Kao rezultat toga, kablovska televizijska stanica N1, partner CNN-a na Balkanu, od 30. oktobra 2014. godine je počela s emitovanjem programa putem najvećeg operatera u regiji, SBB/Telemach grupe, koja je njegov vlasnik, a koji pokriva sve zemlje bivše Jugoslavije.

Ovde se postavlja pitanje zašto su srpski zakonodavci napravili izuzetak samo za kablovske distributere/operatere.

U potrazi za odgovorom, Media Observatory je otkrio drugu, još više uznemirujuću dimenziju zakonodavnih izmena koje su omogućile da N1 počne s emitovanjem programa. Naime, ta dimenzija ukazuje na to da su ljudi koji rade u Briselu, u Jedinici za odnose sa Srbijom pri Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje, uskladili nacrte zakona ove zemlje sa komentarima koji su na tu temu dobili od velikih sila, a koji prete da naruše medijski pluralizam u zemlji.

S druge strane, srpske vlasti su se bez pogovora povinovale mišljenju Brisela o ovom pitanju, umesto da zaštite javni interes svojih građana.

TOČAK PROMENA: Potraga za onima koji su omogućili ove izmene počinje sa srpskom radnom grupom koja je imala zadatak da izradi nacrte seta medijskih zakona.

Pisanje nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima traje već godinama. Bilo je tu raznih verzija nacrta koje su pratile izmene među članovima radnih grupa, kao i kadrovske promene u samom Ministarstvu kulture i medija.

Verzija nacrta Zakona o elektronskim medijima koja je predstavljena na javnoj raspravi u oktobru 2013. godine nije omogućavala kablovskim distributerima/operaterima da imaju informativne programe, ali je to omogućavala svima drugima, pa je prema tome dozvoljeno Telekomu Srbije da ima vlastiti sportski program. Telekom je u to vreme uveliko bio vlasnik četiri kanala Arena sport.

Prema članu 109 tog nacrta zakona, „da bi se sprečilo narušavanje medijskog pluralizma ili vršenje prevelikog uticaja na javno mnjenje, ne dozvoljava se da: 1) Operater pruža opšte medijske usluge i medijske usluge specijalizovane za informativni programski sadržaj“. Dakle, iz ovoga proizlazi da se, na primer, sportske vesti mogu emitovati.

Dragiša Kovačević, vlasnik SOS kanala, prvog sportskog kanala u Srbiji i rivala Arena sporta, rekao je da je ovaj nacrt bio skrojen tako da odgovara Telekomu.

„Oni (Vlada) će ga (Telekom) bolje prodati ako, zajedno sa mobilnom, fiksnom i kablovskom mrežom, poseduje i TV kanale“, rekao je Kovačević, koji je u javnoj raspravi bio među najglasnijim protiv ove odredbe.

Rade Veljanovski, profesor Univerziteta u Beogradu i član jedne od radnih grupa koja je imala zadatak da izradi nacrt zakona, rekao je da se Dragan Kolarević, u to vreme pomoćnik ministra kulture zadužen za medije, odlučio za ovu odredbu smatrajući da je to u nacionalnom interesu Srbije. Međutim, radna grupa je na kraju odbila da uvrsti odredbu u nacrt zakona.

Media Observatory je saznala da je ova odredba iznenada dodata u Ministarstvu, pre javne rasprave u jesen. Prema rečima sedam ljudi sa kojima smo razgovarali i koji su u različitim fazama bili uključeni u izradu nacrta zakona, niko nije znao ko je zapravo napisao ovaj član.

S druge strane, vodeći kablovski operater u zemlji, SBB, smatrao je da je ova odredba isuviše restriktivna i insistirao u javnoj raspravi na njenom povlačenju kako bi se operaterima omogućilo da proizvode informativni program.

U toku javne rasprave o zakonu, u jesen 2013. godine, u Srbiji je došlo do rekonstrukcije Vlade, pri čemu je Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) 14. oktobra 2013. godine došao na mesto pomoćnika ministra kulture i medija zaduženog za medije.

„Dobro se sećam da smo imali apsolutno neverovatnu i haotičnu situaciju sa ovim tekstovima nacrta zakona zbog različitih uticaja. Morali smo da poštujemo te tekstove, koji su činili osnovu za javnu raspravu, ali smo morali i da razdvojimo šta pripada kom zakonu“, rekao je Mirković.

Zbog toga je formirana nova radna grupa da bi, prema Mirkovićevim rečima, pronašla model da na transparentan način završi nedovršeni posao. Pored Mirkovića, u grupi su bili Siniša Isakov iz pokrajinskog javnog servisa RTV-a, Đorđe Vlajić iz javnog servisa RTS-a, vladika Porfirije iz Radiofuzne agencije RRA, kao i Saša Gajin, stručnjak za medijsko pravo. Konačne verzije nacrta medijskih zakona, koje su poslate u Brisel, nisu dozvoljavale distributerima/operaterima da budu pružaoci sadržaja, prema članu 46. Zakona o javnom informisanju i medijima, dok je kontroverzni član 109. izbrisan.

Nakon javne rasprave, a pre usvajanja bilo kog zakona, Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, obavezna da nacrte zakona pošalje briselskoj Jedinici za proširenje pri Generalnoj direkciji Evropske komisije, putem Kancelarije za EU integracije ove zemlje. Nakon dobijanja komentara na nacrte zakona iz Brisela, revidirani nacrt može ići na usvajanje u Vladu i Skupštinu.

AMERIČKA INVESTICIJA: Negde u to vreme, 16. septembra 2013. godine, u Srbiji je registrovana firma Adria News d.o.o., sa sedištem u Bulevaru Zorana Đinđića na broju 8a. Njena glavna delatnost je proizvodnja i emitovanje televizijskog programa. Osnivač i jedini deoničar je firma Adria News S.a.r.l., sa sedištem u Luksemburgu. Ova firma je zapravo N1 TV, partner CNN-a na Balkanu, iza koje stoji United grupa (SBB/Telemach).

Privatni deonički fond KKR, sa sedištem u Njujorku, 15. oktobra 2013. godine je kupio United grupu od drugog privatnog fonda, Mid Europa, koji je ovom prodajom utrostručio svoj novac. EBRD je ostao manjinski deoničar. To je bila prva direktna investicija KKR-a u jugoistočnoj Evropi.

Nekoliko meseci ranije, u januaru 2013. godine, bivši američki ambasador u Srbiji, Kameron Manter, počeo je da radi kao viši savetnik Upravnog odbora SBB–Telemach grupe.

Kao što je uvek slučaj sa stranim investicijama, i ova investicija je morala da ide preko ambasade. David Krzywda, ekonomski savetnik u Američkoj ambasadi u Beogradu, rekao je da vlade Sjedinjenih Američkih Država i Srbije imaju zajednički interes da podstaknu stvaranje privlačnog poslovnog ambijenta i dolazak stranih investicija u Srbiju, uključujući povećano investiranje američkih firmi u ovu zemlju.

„U slučaju KKR-a, ambasada se pobrinula da njen stav bude u skladu sa američkim interesom da podrži napredak Srbije ka Evropskoj uniji, a posebno da klima za investiranje u Srbiji bude privlačna i u skladu sa standardima Evropske unije u oblasti slobode medija i pluraliteta“, rekao je Krzywda.

Nema sumnje da je iz poslovne perspektive to izgledalo kao dobra investicija. Delujući pod imenom SBB-a i Telemacha, United grupa ima oko 1,89 miliona korisnika kablovskih, satelitskih, širokopojasnih, fiksnih i mobilnih usluga na šest tržišta bivše Jugoslavije (Srbija, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Makedonija), koji ukupno imaju više od 20 miliona stanovnika. Statistički podaci pokazuju da oko 60 posto ljudi u Srbiji televiziju gleda isključivo kablovskim putem. Ukupan broj korisnika kablovske TV u Srbiji iznosi 1,44 miliona, a tržište i dalje raste. Prema podacima RATEL-a (Agencije za elektronske komunikacije) iz 2013. godine, više od polovine korisnika, gotovo 800.000, klijenti su SBB-a.

Henrik Kraft, šef KKR-ovog tima za telekome i tehnološke investicije u Evropi, u oktobru 2013. godine je opisao ovu investiciju za Financial Times, rekavši da su „njihove operacije podjednako moderne i napredne kao na zapadnim tržištima, ali firma deluje na tržištu koje ima nisku raširenost širokopojasnih i pay-TV usluga“.

„Videli smo kako se ta priča razvijala na zapadnim tržištima. Potencijal za rast je veliki“, dodao je Kraft.

INTENZIVNO LOBIRANJE: Da bi ispunila svoje ciljeve i pokrenula N1, firma se morala pobrinuti da se medijski zakoni promene kako bi se distributerima/operaterima omogućilo da budu pružaoci sadržaja.

Čini se da se borba za ove izmene vodila na tri glavna fronta. Jedan je uključivao Dejvida Petreusa, predsedavajućeg KKR Global Institute, drugi se odnosio na javnu raspravu u Srbiji, a treći na lobiranje u Briselu.

Penzionisani američki general i bivši direktor CIA Petreus je dva puta posetio Beograd gde se sastao sa svim bitnim ljudima iz medija na većem skupu u rezidenciji američkog ambasadora u Srbiji, ali i sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem. Za vreme njegove druge posete, 15. aprila 2014. godine, Vučić je, prema saopštenju iz njegovog kabineta, rekao Petreusu da je prva direktna balkanska investicija KKR-a, nova prekogranična TV stanica N1, dobrodošla u Srbiju.

U izjavi se dodaje da je Petreus rekao Vučiću da KKR želi da uveća svoje investicije u Srbiji i da od Beograda napravi centar za digitalizaciju u regionu. Pokušaji stupanja u kontakt sa Petreusom nisu urodili plodom.

Drugi oblik pritiska se mogao čuti za vreme javne rasprave. SBB je snažno zagovarao izmene nacrta Zakona o elektronskim medijima, insistirajući da je član 109. Nacrta Zakona o elektronskim medijima isuviše restriktivan i citirajući prakse u drugim zemljama EU koje omogućavaju distributerima/operaterima da budu i pružaoci sadržaja informativnih programa.

Brent Sadler, direktor N1 i bivši nagrađivani novinar CNN-a, otišao je u jesen 2013. godine još dalje od SBB-a kada je zapretio da će ovaj slučaj podići na evropski nivo ako Beograd odbije da popusti.

Upravo se to i desilo. Kako je Media Observatory saznao iz više izvora, United grupa je angažovala briselsku advokatsku kancelariju Gide Loyrette Nouel da lobira kod Evropske komisije za izmene zakona koje će omogućiti distributerima sadržaja/operaterima da budu i pružaoci sadržaja.

Media Observatory je nabavio kopiju pisma koju je Evropskoj komisiji u januaru 2014. godine poslao Benoit Le Bret, jedan od partnera u firmi Gide, u kome kaže: „Podsećamo vas da u zakonima EU u oblasti emitovanja ne postoji nijedna odredba koja bi nametnula obavezno razdvajanje proizvođača i distributera sadržaja. Kada bi takvo ograničenje bilo usvojeno na državnom nivou, ono bi se po svoj prilici smatralo restriktivnim i nesrazmernim.“

Upitan od strane Media Observatory da komentariše savete koje je dao Evropskoj komisiji u ime United grupe, Le Bret je rekao: „Prema propisima advokatske komore, ne mogu da otkrijem ni komentarišem odnose ni sa jednim klijentom.“

Brojni pokušaji da dobijemo odgovarajući komentar od United grupe o ovom pitanju su bili bezuspešni.

Media Observatory je saznao iz više izvora da je EBRD, manjinski vlasnik United grupe, takođe lobirao u Briselu za izmene zakona, pozivajući se na iste argumente kao i Gide.

Kada je Media Observatory kontaktirao Viktoriju Melohinovu, savetnicu za komunikacije Press službe EBRD-a, ona je rekla: „Nažalost, nismo u mogućnosti da damo komentar na ovu priču.“

ŠTO SE DESI U BRISELU, OSTAJE U BRISELU: Kao rezultat lobiranja, Jedinica za proširenje pri Generalnoj direkciji je Zakon o javnom informisanju i medijima vratila Srbiji, uz komentar da revidira član 46. kako bi se distributerima/operaterima omogućilo da proizvode sadržaj preko povezanog pravnog lica. S obzirom da je na putu evropskih integracija, Vlada Srbije je bez pogovora prihvatila predlog Brisela da promeni kontroverznu odredbu.

Ovakav komentar Brisela o revidiranju navedenog člana je bio iznenađenje, s obzirom na to da je Komisija primenila drugačije standarde za javni servis Srbije, RTS, kao i u slučaju zakona o medijima u Hrvatskoj i Sloveniji.

RTS je 2009. godine bio prisiljen da razdvoji delatnosti proizvodnje programa i distribucije (koju sada vodi ETV).

Ni Hrvatska ni Slovenija, kao članice EU, nemaju ovu odredbu za kablovske operatere u svojim zakonima.

Na pitanje da li su advokatska firma i EBRD kontaktirali Komisiju u vezi sa ovim pitanjem, Myriam Ferran, šefica Jedinice za Srbiju pri Generalnoj direkciji za proširenje Evropske komisije, odgovorila je potvrdno.

„Komisija je otvorena da sasluša sve stavove zainteresovanih strana o nacrtima zakona koje zemlje kandidati treba da usvoje, jer njihovi stavovi mogu skrenuti pažnju Komisije na moguća neslaganja sa EU aquis“, dodala je Ferran.

Stanovište Komisije jeste da nijedna pravna odredba EU u polju emitovanja ne nameće obavezno razdvajanje proizvođača sadržaja i distributera.

„U tom kontekstu, što se tiče EU aquis-a, Srbija dakle ima pravo da dozvoli vertikalnu integraciju svog pružaoca sadržaja i distributera“, zaključila je Ferran.

Bez obzira na različitu politiku o ovom pitanju među zemljama članicama EU, dosadašnja medijska praksa u Srbiji ne ostavlja prostor za optimizam.

Ako ste korisnik kablovskih usluga SBB-a, u ponudi nemate nijedan od četiri Arena Sport kanala čiji je vlasnik Telekom Srbija. Ako imate Open IPTV Telekoma Srbije, u svojoj ponudi nemate kanal SBB-a Sport klub. Nadalje, B92 Info, kanal koji je konkurentan N1, uklonjen je iz osnovnog kablovskog paketa SBB-a.

MOGUĆE POSLEDICE: Ovaj problem izaziva zabrinutost kako će u budućnosti izgledati srpska medijska scena ako United grupa zloupotrebi svoj položaj. Telekomunikacijske firme u Srbiji su finansijski jače od medija, naročito SBB, koji ima podršku KKR-a, jedne od najvećih privatnih deoničkih firmi u svetu koja upravlja sredstvima u vrednosti više od 50 milijardi američkih dolara.

Stručnjak za medijsko pravo Slobodan Kremenjak kaže da je pozitivno to što će biti teško vršiti pritisak na nekoga ko je finansijski moćan. „S druge strane, ko može garantovati da će se ta moć uvek koristiti u interesu javnosti, a ne u interesu KKR-a?“, zapitao se Kremenjak.

Đorđe Krivokapić, šef pravnog departmana u Share foundation, ukazao je na sukob između dva osnovna principa – interesa javnosti u oblasti informisanja i slobodnog preduzetništva. „Kao operater sa značajnim tržišnim udelom, SBB ima veoma dobru pregovaračku poziciju u odnosu na svakog distributera medijskog sadržaja i u takvim razgovorima nema jednakosti“, rekao je Krivokapić.

Stručnjaci se slažu da je sada ključno pitanje koliko su snažna i sposobna regulatorna tela u Srbiji da se suoče s ovim rizicima.

Po svoj prilici će javnost na kraju platiti cenu ovakvih zakona. Univerzitetski profesor Stanko Crnobrnja je podsetio da je SBB, kao najveći kablovski operater u zemlji, prvo u februaru 2014. godine kupio najveću firmu za proizvodnju zabave u Srbiji, Grand produkciju, a da je zatim uveo informativni program koji deluje u partnerstvu sa CNN-om.

„Čini se da proizvodnja najgledanijeg zabavnog programa i veoma uticajnih vesti, te istovremena kontrola distribucije svih drugih sadržaja, donosi sigurnu pobedu“, kaže Crnobrnja.

Prema njegovim rečima, nema puno aktera na srpskoj sceni koji će se moći suprotstaviti ovoj novouspostavljenoj moćnoj medijskoj kući.