Osnovni podaci: Rođen je 12. decembra 1967. u Baru, u kom je boravio do završetka gimnazije „Niko Rolović“. Potom se doselio u Beograd, gde je diplomirao i magistrirao na Filozofskom fakultetu, u oblasti istorije analitičke filozofije. Oženjen je, ima petoro dece, tri ćerke i dva sina.
Versko opredeljenje: Prema izjavama sveštenih lica, zajedno sa portparolom DSS-a Andrejom Mladenovićem pohađao je školu veronauke pri crkvi Aleksandar Nevski u Beogradu. Isti kažu da je Nikitović povremeno čtec u ruskoj crkvi u Beogradu.
Po čemu je poznat: Bio je u centru pažnje medija kada je pre dve godine zaustavljen na Pančevačkom putu zbog prekoračenja dozvoljene brzine za više od 20 kilometara na sat. Dok su mu policajci pisali prekršajnu prijavu, Nikitović je razgovarao mobilnim telefonom, a kada je završio razgovor, saobraćajni policajac ga je upitao šta je po zanimanju. Nikitović je odgovorio: „Vladin službenik.“ Već sutradan, komandira stanice Sever Slobodana Jocića, čija je patrola zaustavila Nikitovića, na radnom stolu sačekalo je rešenje o smeni. Priča se ipak srećno završila: rešenje o smeni je povučeno, Nikitović je platio kaznu, a potvrdu o uplati poslao je redakciji „Vremena“, a mi smo je objavili kao dokument.
Po čemu je još poznat: Ne komunicira sa medijima. S novinarima, ponekad. U novinama se najčešće pominje u izveštajima sa najvažnijih zvaničnih i nezvaničnih sastanaka i pregovora, stalno u istoj rečenici: „Sastanku je prisustvovao i šef kabineta premijera Aleksandar Nikitović.“ Retko koja informacija objavljena o njemu je pouzdana, jer o Nikitoviću najčešće govore anonimni funkcioneri Vlade i stranaka.
Šta kažu: Mnogi tvrde da je po uticaju drugi čovek u DSS-u. Ovih dana pričalo se da je u ime koalicije DSS-NS-SRS vršio pritisak na lidera SPS-a Ivicu Dačića da s njima formira vladu. Navodno je imao značajnu ulogu pri dobrovoljnim predajama haških optuženika, pa da je čak bio zadužen i za pregovore o predaji Ratka Mladića Haškom tribunalu. Pominjan je kao član specijalnog tima (uz Vojina Lazarevića i Mlađana Dinkića) za razbijanje Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića. Bio je glavni Koštuničin čovek u lobiranju u Crnoj Gori pred referendum o nezavisnosti i član srpske delegacije na bečkim pregovorima o statusu Kosova. Zadužen je i za odnose s poslovnim krugovima. Navodno, glavna preporuka za funkciju šefa premijerovog kabineta je njegovo kumstvo sa biznismenom Vojinom Lazarevićem, mada neki tvrde i da nisu kumovi. Nikitović je okrivljen i za razlaz Lazarevića sa dugogodišnjim poslovnim saradnikom Vukom Hamovićem, jer je prvi navodno bio previše blizu Koštunice, i to upravo preko Nikitovića. Prethodno se govorilo da je pokušavao da spreči ulazak Gasproma koji bi ugrozio poslovanje tandema Hamović–Lazarević.
Prvi posao: Prema nekim tvrdnjama, u studentskim danima radio je, odnosno „volontirao“ kod Bogoljuba Karića. U vreme raspada imperije Karić 2006. godine, Bogoljub je tvrdio da mu Nikitović radi o glavi: „Ako u narednih nekoliko dana dobijete vest da sam mrtav, iza toga stoji Koštunica i njegov tim u kojem su Rade Bulatović, Aleksandar Nikitović i Dragan Jočić“. Ili: „Nikitović je Koštunici zabranio da čita novine i gleda TV, kako bi sa Jočićem i Bulatovićem mogao da gazduje Srbijom“, govorio je Karić.
Početak činovničke karijere: Sredinom devedesetih, na Institutu za društvenu teoriju gde je bio zaposlen, upoznao je Vojislava Koštunicu. Nakon 5. oktobra postao je zamenik tadašnjeg šefa kabineta predsednika SRJ Ljiljane Nedeljković, a u martu 2004. postavljen je za šefa kabineta premijera.
Ambicije: Pojedini mediji označavaju ga kao pretendenta na mesto šefa BIA. Navodno, u pregovorima o formiranju Vlade, Nikitović insistira da ministar policije ostane teško bolesni Dragan Jočić, što znači da bi cela policija bila pod ingerencijom Nikitovića, „koji već, kršeći zakon i Ustav, direktno njome rukovodi. Sve igre iza kulisa oko sastavljanja republičke Vlade vodi upravo Koštuničin šef kabineta“. Isto tako, navodno, Nikitović je preuzeo kontrolu nad policijom odmah nakon Jočićevog udesa i on je bio nadležan za upravljanje policijom tokom februarskih nereda u Beogradu za vreme mitinga „Kosovo je Srbija“. Najnovija vest glasi da mu to Amerikanci neće oprostiti.
