»Ajatolah« sa dve žene

Od „Blica“ – sto miliona evra, od Srbije – autonomiju za Sandžak, od Ketrin Ešton – međunarodne posmatrače, a od Bošnjaka u matici i dijaspori – po jedan procenat ličnih prihoda za „finansiranje projekata od nacionalnog značaja“. To je samo deo zahteva koje je u poslednje vreme na razne adrese razaslao Muamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji.

Duhovniku koji voli luksuz i oružje nije bilo teško da spisak sačini i dâ mu ozbiljnu težinu: što činjenjem, što nečinjenjem, beogradske vlasti već godinama uspešno neguju rast njegovog uticaja u Sandžaku i njegovu sve očigledniju radikalizaciju. Primera je mnogo – od registracije Islamske zajednice sa Ademom Zilkićem na čelu i centrom u Beogradu i čuvenog organizovanja bajramskog prijema u Domu Narodne skupštine u vreme vlade Vojislava Koštunice (na kome nije bilo mesta za Zukorlića i njegove pristalice) do ovogodišnjih brljotina vezanih za formiranje Bošnjačkog nacionalnog veća (zbog kojih niko nije odgovarao). Ne bi trebalo zaboraviti ni „veštačko“ pomirenje dvojice dugogodišnjih sandžačkih rivala – Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina, omogućeno ulaskom u vladajuću koaliciju na republičkom nivou, što je dovelo do stvaranja praznog opozicionog prostora, koji je Zukorlić spremno zauzeo. I progovorio glasom primamljivim za znatan broj sve siromašnijih i sve očajnijih sugrađana, kojima država u kojoj žive godinama nije uputila nijedan baš ubedljiv dokaz da pokušava da učini nešto u cilju rešavanja teške socijalne i ekonomske situacije. Recept je godinama proveravan na prostoru nekadašnje Jugoslavije: za sve naše nevolje krivi su oni drugi, oni koji nas ugnjetavaju samo zato što smo pripadnici te i te nacije i te i te vere.

Ne bez razloga, danas se govori o „ajatolahizaciji“ Zukorlićevog delovanja (originalni termin za najvišu versku titulu kod muslimana, zahvaljujući ajatolahu Homeiniju, dobio je novo značenje koje podrazumeva da verski lider ima i ulogu političkog vođe). Ima i pretpostavki o njegovoj želji da bude „Nelson Mandela bošnjačkog naroda“. Prema nekim tumačenjima, dolasku do faze koja je inspirisala takva tumačenja pripomogli su i međunarodni zvaničnici koji godinama nisu propuštali priliku da se sretnu sa sandžačkim muftijom i dodatno pothrane njegove (neumerene) ambicije.

IGRANJE S VATROM: Na još jedan značajan doprinos brzom prelasku puta od mladog, perspektivnog, obrazovanog duhovnika do političkog vođe sklonog ekstremnim zahtevima i odgovarajućim modelima delovanja ukazao je i sam Zukorlić: u javnim nastupima svoj prelazak na teren politike već je pravdao podsećajući na primere pojedinih vladika Srpske pravoslavne crkve, poput Amfilohija Radovića i Artemija Radisavljevića.

Bez obzira na stepen u kome su pomenuti faktori uticali na „razmahivanje“ Zukorlića, nesumnjivo je da je za aktuelne uzlete, ipak, najzaslužniji specifičan sklop njegove ličnosti. Jer, ne bi baš svako na njegovom mestu, bez obzira na „spoljne faktore“, uspeo da izgradnju vrtića na spornom zemljištu iskoristi za podsticanje demonstracija na kojima su četiri policajca povređena i nakon kojih su četiri učesnika uhapšena. I da nakon toga zatraži internacionalizaciju problema zbog „sve učestalije pojave diskriminacije i kršenja prava na verskoj i etničkoj osnovi“.

Ne bi baš svako na njegovom mestu uspeo ni da, samouvereno, izgovori sledeću preteću tvrdnju: „Igranje Sandžakom znači poigravanje sa ovim delom Srbije. Država je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati vatrom. Ili će nam svima biti lepo, ili će vatre biti do vrha. Samo naša kuća goreti neće.“ Niti bi svakom na njegovom mestu palo na pamet da povodom fotomontaže, na kojoj je prikazan u pravoslavnoj svešteničkoj odori, od vlasnika i uredništva lista koji je objavio „humoristički prilog“, zatraži izvinjenje i – „simboličnu nadoknadu od 100 miliona evra“! I verovatno da ne bi baš svaki drugi potencijalni duhovnik na Zukorlićevom mestu „potpisao“ izjavu prema kojoj se „Vlasti u Srbiji odnose prema Sandžaku isto kao Milošević prema Kosovu“ te da „samo ima manje pendreka i batinanja“ dok su „prava Bošnjaka ugrožena kao što su bila prava Albanaca“.

PLAN I PROGRAM: Nije, pri tom, reč o „šamaranju“ u skladu sa trenutnom inspiracijom i zatečenim povodom. U celoj priči postoji i plan: nakon brojnih ocena o muftijinim političkim ambicijama, prošle sedmice je i zvanično najavljeno formiranje nove političke partije na čijem čelu će biti brat Zukorlićeve mlađe supruge Emir Elfić. Iza nove stranke, prema svim najavama, stajaće glavni muftija lično (sam muftija, ne tako davno, bio je nosilac liste Bošnjačke kulturne zajednice na izborima za Nacionalni savet Bošnjaka, ali za otvoreno preuzimanje funkcije predsednika stranke, izgleda, ipak nije spreman).

Zukorlić zvanično tvrdi da će formalno držati neutralan odnos prema partiji koju će predvoditi Elfić, ali da će neformalno podržati svakoga ko će da „skloni ovo zlo“. U nastavku njegovog objašnjenja dodaje se i da je „borba za opstanak Bošnjaka“ imala prvo poluvreme na izborima za Bošnjački nacionalni savet, te da će do zaokreta doći „nakon drugog poluvremena“, to jest sledećih lokalnih izbora.

Postoji i program – autonomija Sandžaka, pri čemu se, prema objašnjenju Džemaila Suljevića, „misli na celovitu teritoriju u njenim istorijskim granicama, što podrazumeva deo teritorije koji se nalazi u Crnoj Gori“. Suljević je, inače, predsednik Odbora za obnovu Narodnog vijeća Sandžaka, čiji će osnovni cilj biti vraćanje autonomije tom delu Srbije „po ugledu na tzv. partizansku autonomiju od 1943. do 1945. godine“. Prema objašnjenju Suljevića, Odbor je privremeno telo koje bi trebalo da pripremi potrebna dokumenta po kojima će raditi buduće Narodno vijeće. Obnavljanje Narodnog vijeća Sandžaka predviđeno je Deklaracijom usvojenom 14. jula ove godine, na Bošnjačkom saboru koji je sazvalo (nepriznato) Bošnjačko nacionalno vijeće, konstituisano pod okriljem Bošnjačke kulturne zajednice i – muftije Zukorlića.

INTERNACIONALIZACIJA: Šta još stoji u (Zukorlićevoj) Deklaraciji: da su „Bošnjaci konstitutivni narod u Srbiji“. Od predsednika i Vlade Republike Srbije, potom, zahteva se „hitno organizovanje razgovora sa legitimnim predstavnicima bošnjačkog naroda, u cilju rješavanja ustavnog statusa Bošnjaka“. Sabor, dalje, „najoštrije osuđuje pravni i politički barbarizam Ministarstva za ljudska i manjinska prava, sa jasnom diskriminacijom i elementima rasizma nad Bošnjacima“ i „zahtijeva hitnu smjenu ministra Čiplića i utvrđivanje krivične odgovornosti učesnika falsifikovanja izborne volje Bošnjaka“. A „u cilju internacionalizacije pitanja diskriminacije nad Bošnjacima u Srbiji, Sabor formira poseban odbor“…

Posle demonstracija zbog vrtića, ovog vikenda vanredno se sastao Sveopšti sabor Islamske zajednice u Srbiji i pozvao Bošnjački nacionalni sabor da ubrza pripreme za obnovu autonomije Sandžaka, a građane da se „solidarišu u građanskoj neposlušnosti prema vlastima i prorežimskim političkim strankama“. U zaključcima je ocenjeno i da „otimanje zemljišta u naselju Hadžet (na kome bi trebalo da bude izgrađen vrtić) predstavlja kulminaciju nasilja, diskriminacije i elementarnih prava muslimana“ (Islamska zajednica tvrdi da je sporno zemljište vakufsko, odnosno zadužbinsko, dok država tvrdi da ima dokaze da ga je otkupila). Sveopšti sabor dodao je i da je „udar na islamsku veronauku završnica priprema za asimilaciju i pokrštavanje muslimana, što predstavlja nastavak genocidne politike prema Bošnjacima“ (za neupućene – „nastavak genocidne politike“ uočen je u sporu oko izbora veroučitelja – nastalog posle izbora reisa Adema Zilkića za člana vladine Komisije za veronauku, nakon koga su sa spiska veroučitelja, prema tvrdnji Zukorlića, izbačeni pripadnici njegove IzuS, dok ministar prosvete Žarko Obradović tvrdi da su priliku da đake podučavaju veri dobili pripadnici obe islamske zajednice).

I bez novijih povoda – izgradnje vrtića i izbora veroučitelja – muftija Zukorlić već duže vreme uspeva da pronalazi razloge za držanje tenzije i lansiranje optužbi na račun „beogradskog režima“ za „nasilje, torturu, licemerstvo i tiraniju nad Bošnjacima“. Ta rabota mu ide odlično, pa nema nikakvog razloga za uverenje da bi od započetog mogao odustati.

NAJMLAĐE DETE: Muftija Zukorlić Sarajevo smatra duhovnim centrom muslimana na Balkanu, a reis-ul-ulemu Mustafu Cerića vrhovnim poglavarom. „Mi Tursku doživljavamo kao svoju majku koja je pre sto godina, zato što je morala, ostavila svoju decu. Sada dolazi da ih vidi, Bosnu kao najstarije dete, ovo albansko što je ojačalo i nas u Sandžaku, kao najmanje i najmlađe dete, koje se najviše voli. Kad imate takvu braću i ojačale roditelje, to je predivan osećaj“, rekao je pre dve godine na svečanosti u Novom Pazaru povodom ponovnog izbora za predsednika Mešihata.

Zbog svojih duhovnih i političkih aktivnosti, muftija ne zapostavlja druga svoja interesovanja – i dalje je rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru (čiji je i osnivač). U slobodno vreme, uspešno privlači pažnju svojom pojavom koja obuhvata kvalitetno savremeno odelo, tamne naočari, skupi džip i nekoliko telohranitelja. Mediji su ovog leta objavili fotografiju sa obeležavanja 15 godina od zločina u Srebrenici, gde su Zukorlić i prijatelji stigli u koloni od četiri ogromna BMW-a X5, na kojima je preko šoferšajbni krupnim slovima pisalo „muftija“. Za razliku od sličnih kolega iz Srpske pravoslavne crkve, koji još nisu javno saopštili da tu vrstu luksuza smatraju prihvatljivom/poželjnom, portparol Islamske zajednice u Srbiji Samir Tanadir objasnio je da ta vozila pripadaju „simpatizerima koji su u pratnji“ muftije Zukorlića te da „njegova ekselencija ne može da se vozi u bilo čemu“.

Njegova ekselencija je pažnju javnosti na neobičan način skrenula i pre četiri godine. Zukorlić se tada oženio mladom Novopazarkom, iako je već bio u braku sa Jordankom koju je upoznao u studentskim danima. Primedbe javnosti nisu ga uzbudile – višeženstvo je objasnio sa stanovišta islama, dodajući da je njegov privatni život „isuviše skup da bi ga delio sa znatiželjnom publikom“ (publika se nije postidela zbog muftijinog blagog ukora, pa je precizno prebrojala svih pet meseci, koliko je proteklo od njegove druge ženidbe do porođaja dotične supruge).

U zvaničnoj biografiji muftije Zukorlića navodi se da je rođen 15. 2. 1970. god. u selu Orlje, opština Tutin. Osnovnu školu je završio u selu Ribariće, opština Tutin, a Medresu „Gazi Husrev-beg“ u Sarajevu. Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, završio je 1993. godine u Konstantini (Alžir), nakon čega je postao profesor Medrese u Novom Pazaru. Za postdiplomske studije odabrao je Liban. Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka, 1993. godine, izabran je za njenog predsednika (zahvaljujući Sulejmanu Ugljaninu, tvrde upućeni, ali to se ne navodi u zvaničnoj biografiji). Reizabran je 1998. i 2003. godine. Za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji izabran je 27. marta 2007. godine.

„Vrsni je poznavalac arapskog jezika i odlikuje se visokim organizacionim sposobnostima, opštom pismenošću i misionarskim afinitetima. U proteklih devet godina postojanja i rada Mešihata je osim oživljavanja vjerskih aktivnosti u Sandžaku uspio uspostaviti značajne veze sa islamskim faktorima u svijetu. Učestvovao je u radu mnogih značajnih islamskih skupova širom svijeta, promovišući Islamsku zajednicu Sandžaka i njene ustanove. Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Oženjen je i otac je šestoro djece“, navodi se, između ostalog, u njegovoj biografiji na sajtu Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.