Prelom svesti

Doživotno šipka u nozi, otežano kretanje, naporne terapije, duševni i telesni bol čine svakodnevicu Roberta Mišića, borca za očuvanje prirode na teritoriji Bora, čuvenog speleologa, ekologa i planinara, jednog od najzaslužnijih za pronalaženje novih kanala u Zlotskoj pećini, zbog čega je ovaj spomenik prirode dospeo na prvo mestu u Srbiji.

foto: ist medija

Mišiću je Boranin B.T. sredinom decembra prošle godine na divljački način polomio nogu, kada je došao da se nagodi oko nadoknade štete koju je Mišić, navodno, pričinio tri dana ranije na njegovom automobilu. To se desilo u naizgled beznačajnom incidentu, tokom blokade saobraćaja u znak protesta protiv zagađivača u Srbiji. “Vozač koji je nameravao da preseče kolonu pešaka bio je nervozan i hteo je pošto-poto da probije blokadu. Tom prilikom zakačio me je branikom. Revoltiran, udario sam otvorenim dlanom u haubu, ali nije bilo ni traga oštećenja”, objašnjava Robert.

Primetio je Robert, inače predsednik Mesnog odbora Stranke slobode i pravde (SSP), da ga prate automobilom, a tri dana kasnije, kao u filmu, B.T. mu je zagradio automobil vozilom i primorao ga da posete majstora koji bi procenio štetu. “Iako je bilo očigledno da štete nema, bio sam spreman da platim ukoliko majstor utvrdi oštećenje. Odvezli smo se u neke sporedne uličice, a kada je B.T. izašao iz automobila, potpuno je promenio koncept dogovora. Počeo je da psuje govoreći: ‘Jel sada treba da te polomim od batina da bi mi platio?’”, priča Mišić.

Shvatio je Mišić da od majstora nema ni traga, već da je reč o klasičnoj sačekuši. Druga osoba prišla mu je s leđa, oboren je na zemlju, šutiran, a onda je B.T. u dva navrata skočio na njegovu nogu. “Čuo sam samo da je nešto puklo i osetio stravičan bol”, priseća se tokom šetnje ka borskom strelištu, mestu odakle puca pogled na rudarski grad. Vidno hramlje, kreće se katkad pomoću štaka, a ponekad bez njih, stisnutih zuba i uz bolnu grimasu.

Mišiću su konstatovane teške telesne povrede. Zbog preloma potkolenice izvršena je komplikovana operacija i samo zahvaljući jednoj od metoda koje se primenjuju isključivo u Beogradu i Boru, sanirana mu je povreda od koje se sada s mukom oporavlja.

Buka koja se digla u medijima doprinela je da B. T. bude zadržan u pritvoru gde je, navodno, priznao odgovornost, a Robert pokušava da napadače poveže sa određenim ljudima u SNS-u.

Tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u Boru Slavica Lukić kaže za “Vreme” da zbog bolničkog lečenja Mišić još uvek nije saslušan i da zbog toga nije napisan optužni predlog.

Mišić je od tada na bolovanju. Ne ide na posao, zbog čega su mu znatno umanjeni prihodi, a tek će morati na banjski oporavak. Interesantno je, inače, da su svi politički angažovani učesnici protesta dobili prekršajnu prijavu zbog učešća u blokadi puta, ali ne i on. Sažaljenje ili previd?

HEROJ PEĆINA

Mišić je od 2001. godine član borskog kluba ekstremnih sportova “Rock and Ice” i za sada ne može da proceni da li će uopšte moći da nastavi speleološka istraživanja, dok se bavljenje alpinizmom i paraglajdingom još više dovodi u pitanje.

U Francuskoj, gde je bio i klupski instruktor i vođa spasilačkih ekipa, završio je obuku za spasioca, a time je nastavio da se bavi i u Boru. Ipak su ga pećine Lazarevog kanjona i sam kanjon okupirale, pa im je posvetio više od dve decenije. “Svi znaju da sam ceo život posvetio kompeksu zlotskih pećina, jer sam u tome video svoj životni cilj. Sve je to oduzimalo i mnogo vremena i mnogo ličnog novca, budući da smo bili u nemilosti lokalnih vlasti koje još pokušavaju da nas spreče u daljem radu,” kaže Mišić.

Zbog saradnje sa čuvenim speleologom Radenkom Lazarevićem u krugovima speleologa i sam je priznat kao jedan od prvaka istraživanja. “Nije u pitanju samo Lazareva pećina, već i obližnja Vernjikica. Jer, Srbija nije poznata po dugim pećinama, a najdublje otkrivena bila je dugačka šest kilometara. Sa dve poznate pećine, Lazarević je na ovom prostoru napravio prvi speleokompleks i do sada smo otkrili više od 17 kilometara Lazareve pećine (pretpostavljaju da se proteže i do 30 kilometara), a veći deo je još uvek nedostupan za turiste zbog zahtevnog terena”, objašnjava ovaj istraživač.

O značaju pomenute pećine nedvosmisleno govori podatak da će radijus njenog prostiranja biti veći čak i od radijusa Mamutske pećine u Kentakiju, trenutno najveće pećine u svetu. Zato ovaj entuzijasta objašnjava da je koncept istraživanja podrazumevao beleženje biološkog i geološkog stanje pećine, a da se tek kasnije uradi studija održivog turizma. Nisu ga poslušali.

“Nestručnim upravljanjem Lazarevom pećinom, zbog neadekvatnog osvetljenja, sada je ovo prirodno blago devastirano. Pećinski ukrasi su pozeleneli, što predstavlja sramotu za speleologiju Srbije. Zbog antropogenih uticaja, stalno kritikujemo JP Srbija šume, koje upravljaju spomenikom kulture Lazarev kanjon, potencijalnim nacionalnim parkom. Tu smo evidentirali oko 380 pećina i ovo je Eldorado srpske speleologije”, uveren je naš sagovornik.

Do sada je objavio desetak naučnih radova, a od 1996. godine sarađuje sa Prirodnjačkim muzejom, čijim stručnjacima pomaže u istraživanjima. Svake godine se radi monitoring slepih miševa sa ovog prostora jer u Vernjikici tokom hibernacije obitava ubedljivo najveća kolonija slepih miševa u Evropi, po stručnim procenama oko 35.000 jedinki.

O koristi ovih letača, kojih je zbog nestručnog upravljanja u pećini sve manje, govori podatak da bi u radijusu od 15 kilometara, zbog mnogo reka, rečica i Borskog jezera, Borani bez njih imali ogromnih problema sa komarcima.

Vernjikicu su Radenko Lazarević i Robert konzervirali, ali je pećina u međuvremenu obijana više puta. Lokalni turistički radnici planiraju da i nju komercijalizuju.

PRITISCI UMESTO POMOĆI

Robertovi kritički stavovi i javno izneta mišljenja protiv svih vlasti, a ne samo aktuelne, naprednjačke, doveli su do toga da su sve aktivnosti obavljali gotovo volonterski. Svake godine je tim kluba “Rock and Ice” tražio od Grada Bora sredstva iz budžeta za nastavak istraživanja, ali su, umesto pozitivnog odgovora, pre dve godine počeli pritisci na JP “Srbija šume” da im se oduzme pravo na dalji rad. Jedinu pomoć dobili su od RTB-a Bor pre privatizacije, a dva miliona dinara iz gradskog budžeta koje su im prvobitno obećali za istraživanje, nikada nisu stigli. Jasno mi je da je pritisak Grada usledio zbog kritikovanja upravljanja pećinama i turističke valorizacije, koja podrazumeva prolaz turista kroz Lazarev kanjon”, uveren je on.

Kakva je šteta pričinjena ovom jedinstvenom prirodnom kompleksu, jasno govore podaci. “Od intenziviranja turističke kampanje do danas, kanjonom je prošlo oko 10.000 turista, čime je priređena ogromna šteta. Zbog velikog broja preleta dronova, danas u kanjonu više nemamo laste, kojih je bilo 15.000. Tužno je da danas u Zlotskom kanjonu nemamo više ni reliktne vrste biodiverziteta kao što su ptica vetruška ili suri orao, kojih je bilo u sedam evidentiranih gnezda. Pa čak ni ris ne želi da prolazi trasama kojima prolaze ljudi, pa se povukao na druge lokacije,” objašnjava Mišić.

Onemogućavanje daljih istraživanja Robert vidi kao klasičnu političku nameštaljku. Preko “Srbija šuma”, čiji je Mišić koordinator, jasno mu je poručeno da se “primiri”.

Pokušaj gradske vlasti dao je i rezultat. Iako je novootkrivene delove pećine posetio čak i gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić (SNS), kako bi se uverio u lepotu stalaktita i stalagmita, Mišiću je naknadno oduzet ključ istraživačkog centra smeštenog iza kapija Lazareve pećine, u čijem se predvorju nalazi kontejner sa opremom, koja je na tom mestu već 15 godina. Nije pomoglo ni pozitivno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije, koji je njegov rad ocenio dobrim u interesu nauke i unapređenja spomenika prirode.

Kao alpinista, Mišić je u tri navrata obišao gotovo sve vrhove Monblana iznad 3.000 metara nadmorske visine, Musalu u Bugarskoj, sve crnogorske vrhove, Olimp… Ipak, jedna od najvećih ekoloških akcija koje je sproveo i na koju je ponosan bilo je alarmiranje institucija nakon postavljanja buradi sa toksičnim otpadom (krezol) iz obližnje fabrike, kako bi se u njima skladištila voda za betoniranje staza u Lazarevoj pećini.

“Procene su da smo na taj način sprečili zagađenje pijaće vode, jer su toksične materije lako mogle da dospeju do izvorišta. Samo jedan litar krezola kancerogeno može da zagadi 1.700 kubika vode”, dobio je Mišić podatke od stručnjaka. Pozvane su tada i policija i ekološka inspekcija, koje su zaustavile korišćenje buradi.

Kao član Upravnog odbora borskog zoo-vrta, sprečio je dovođenje žirafe u Bor, jer su uslovi za smeštaj te životinje bili neadekvatni i neprimereni, praktično zatvor. Kao zatvor u kome se i sam Robert sada kreće, nemoćan da pruži svoju energiju i znanje za dobrobit grada.