slika: florika puja / florica puiaŠKOLA NAIVNOG SLIKARSTVA IZ UZDINA: Slikarka Florika Puja se ističe kroz lajtmotiv petla čije perje dobija tradicionalnu ornamentiku ćilima i hromatičnost narodne nošnje. Ovaj petao je postao njen prepoznatljiv potpis na svim njenim slikama.
ȘCOALA PICTURII NAIVE DIN UZDIN: pictorița Florica Puia se detaşează prin laitmotivul cocoşului al cărui penaj primeşte ornamentica tradiţională a chilimurilor şi cromatica portului tradiţional. Acest cocoș a devenit semnătura ei pe fi ecare pictură.
“Osećaj autohtone etničke pripadnosti je intiman za svaku osobu i zavisi od načina na koji osoba internalizuje svoje najvažnije identitetske orijentire: jezik, kulturu i veru” – Đorđe Kalinesku
Tekstom o Rumunima u Srbiji završavamo drugu godinu dodatka posvećenog manjinskim zajednicama u Srbiji. Kako vreme odmiče, sve je jasnije da je ovakav sadržaj neophodan jer smo i sami prošlog meseca bili svedoci da etiketiranje po nacionalnoj osnovi može vrlo lako da provali u javni diskurs i da ozbiljno uzdrma sve što je do sada bilo građeno između dva naroda.
Istinskom željom za poznavanjem i razumevanjem manjinskih zajednica, Srbija kao društvo postaje zrelija. Tu svakako ubrajam i međusobno poznavanje samih manjinskih zajednica. Zato ovo i radimo.
Urednica dodatka: Nataša Heror
fotografija je iz privatne arhive sagovornice / fotografie din arhivă privatăJONELA MENGER
Jedini narod sa kojim Srbi nisu ratovali su Rumuni. Kada govorimo o Rumunima u Srbiji, kojih ima nešto manje od 30.000 (podaci popisa iz 2011. godine) oni su nastanjeni pretežno u Vojvodini i Istočnoj Srbiji. Postoji u određenoj meri poistovećivanje sa nacionalnim obeležjima i poštovanje prema matičnoj državi, neki bi rekli u većoj meri nego što je to slučaj kod Rumuna u Rumuniji. “Rumuni i Srbi su dva naroda koji su kroz istoriju imali sličnu sudbinu. Borili su se protiv istih neprijatelja, imali slične uspehe i dostignuća, imaju slične običaje, mentalitet i tradiciju, slično razmišljaju” izjavljuje istoričar prof. dr Mirča Maran, rodom iz Vladimirovca, dodajući: “Rumune pre svega definiše to što su strpljiv narod. Narod koji je kroz istoriju mnogo propatio, čija se država našla na putu velikih migracija stanovništva i velikih osvajača.” Novinarka Jonela Menger, rodom iz Alibunara, koja radi u Bukureštu kao urednik programa na srpskom jeziku na Radio Romania International, pričala je o tome kako Rumuni vide sebe danas, iz ugla profesora Danijela Davida iz Kluža: “Imamo dobro mišljenje o sebi, s obzirom da smo ‘topli’ i ‘inteligentni’ ljudi. Drugi nas vide kao patriote i dobro orijentisane ljude. U novije vreme, Rumuni su povezani sa Drakulom, posebno u SAD, i sa manje savesnim socijalnim ponašanjem, posebno u Zapadnoj Evropi. Zanimljivo, deo nedostatka savesnosti u heterostereotipima prema Rumunima prepoznat je i u autostereotipima Rumuna.” Ona dodaje da ono što je veoma interesantno, jeste želja Rumuna da budu deo zapadnog sveta i kulture. “Dok Konstantin Radulesku-Motru pominje da “tip kulture koji je rumunski narod želeo da postigne, jeste tip zapadnoevropske kulture”, Danijel David u svom radu o dubokom psihološkom profilu Rumuna kaže: “potencijal koji imamo je na nivou drugih modernih i demokratskih zemalja i kultura, tako da su u tom pogledu Rumuni savršeno integrisani u savremeni svet”, zaključuje Jonela Menger. Direktor Vojvođanskog Simfonijskog Orkestra, Roman Bugar koji je rodom iz Ečke, kao najveće vrednosti karakteristične za Rumune izdvaja: porodicu, religiju, poštovanje hijerarhije, ponekad i više nego što je potrebno, zatim prilagodljivost, učtivost, poniznost, odmerenost i pravednost.
RUMUNI KOJI SU OSTAVILI TRAG
“Uprkos svim nedaćama, Rumuni su iznedrili izuzetne ličnosti u istoriji svetske kulture. Podsetimo se, u dvadesetom veku to su: Mirča Elijade, Ežen Jonesko, Emil Ćoran, Đorđe Enesku, Konstantin Brankuši, sve ličnosti sa dostignućima koja su ušla u nasleđe univerzalne kulture “ navodi Mirča Maran. “Trebalo bi da poštujemo sve koji su uspeli i uspevaju da se svojim profesionalnim umećem integrišu u društvo većine”, kaže Jonela Menger. “Ostajući u sferi mojih profesionalnih preokupacija, sasvim je jasno da ne možemo izostaviti ni one koji su postavili temelje medija na rumunskom jeziku, bilo da je reč o audiovizuelnoj ili pisanoj štampi. Ne mogu da zanemarim ime Vaska Pope, osnivača ‘Lumine’, časopisa za književnost, umetnost i kulturu, koji je decenijama zaredom bio u rangu sa najznačajnijim časopisima ove vrste u bivšoj Jugoslaviji, kasnije u Srbiji i naravno Rumuniji. Vasko Popa ne samo da je ostavio kulturni časopis kao kulturno nasleđe Rumuna u Srbiji, već je odabrao podjednako ambicioznog i svesnog šegrta, Petra Krdua, koordinatora Književne opštine Vršac i autora brojnih prevoda. Želim da ovde pomenem još neka imena prevodilaca koji su uradili titanski posao za bolje poznavanje rumunske književnosti na jugoslovensko/srpskom prostoru: Adam Puslojić, Ileana Ursu-Nenadić, Milan Nenadić, Joan Flora iz starije generacije, i veoma dobri prevodioci iz mlađe generacije: Đura Miočinović, Daniela Popov, Oana Ursulesku, Marija Nenadić…”, kaže Jonela Menger. Za Romana Bugara, pored Vaska Pope, oni koji su svojim radom ostavili trag su i dr Radu Flora, Konstantin Daniel, Škola naivnog slikarstva iz Uzdina i Vikentije Petrović Bokaluc.
UČIMO JEDNI OD DRUGIH
foto: čila david / dávid csillaMIRČA MARAN
“Obrazovni proces u Srbiji je tokom vremena pretrpeo mnoge promene, ali radikalniji zahvat u modernizaciji i prilagođavanju novim uslovima koje nameće savremeno društvo još uvek nije mnogo primetan. Ovo posebno važi za pitanja značajna za formiranje i očuvanje etničkog i kulturnog identiteta, kao i ona koja imaju za cilj razvijanje građanske kulture, svesti o zaštiti životne sredine, poznavanja zakonodavstva i pitanja istorije susednih naroda”, navodi Mirča Maran, i naglašava: “Ne možete da zauzmete stav samo na osnovu površnog znanja o onima sa kojima živite.”
Jonela Menger se drugačije osvrće na sadržaj obrazovnog programa: “Povremeno imam priliku da listam udžbenike za decu u Srbiji, a posebno za učenike koji pohađaju nastavu na rumunskom jeziku. Imam utisak da autori ne vode računa o uzrastu onih kojima su nastavni sadržaji upućeni. Autori, verovatno od silne želje za afirmacijom, koriste teške i komplikovane fraze, samim tim i predmeti postaju teški za svariti. Bilo bi mi drago kada bi budući autori udžbenika imali na umu da ‘samo ako poznaješ sebe možeš poznavati i druge.”
Roman Bugar navodi da je problem složeniji i ne možemo ga posmatrati jednostrano: “Ne učimo o jednom narodu ako znamo samo njegovu prošlost – sistem društveno-političkog poretka, ratove itd. Narod ostaje u sećanju sveta kroz svoje ličnosti, kroz svoje specifičnosti, kroz kulturu, književnost, umetnost, stvaralaštvo, bez ovih aspekata ne postoji kao civilizovana zajednica.”
Šta rumunska zajednica u Srbiji onda treba da nauči od većinskog srpskog naroda i obrnuto? “Rumuni u našoj zemlji treba da uzmu za uzor jedinstvo i čvrstinu srpskog naroda kada je reč o rešavanju pojedinih pitanja od nacionalnog interesa, pri čemu, bez obzira na političke opcije, većina podržava nacionalni interes kao primarni interes”, kaže Maran, i zaključuje: “Naši Rumuni treba da se jače bore za očuvanje svog nacionalnog identiteta, uzimajući u obzir i model građana Srbije sa drugih geografskih područja.” Navodeći isti stav kao i profesor Maran, Roman Bugar dodatno tvrdi da bi srpski narod imao šta da nauči od Rumuna, a to je “tolerancija prema drugima”, zatim “da i najgora vlast ima kraj i da shvate da nisu centar sveta”. Jonela Menger trvdi da ova dva naroda treba da se uzajamno upoznaju kroz književnost. “Pored književnih prevoda, usuđujem se da čitaocima ‘Vremena’ ponudim i radove koje lično smatram referencom za bavljenje ovom temom: Ivana Stefanović Privatna priča prema sadržaju jednog kofera, Službeni glasnik, 2013, Nikola Gavrilović Srbi i Rumuni kroz vekove, Srpsko–rumunske veze kroz vekove, Prometej, 1997, i naravno eseji Nikolaja Jorge. Malo njih zna da njemu pripada ona zastarela fraza sa kojom se i dan-danas započinje svaki bilateralni sastanak Rumunije i Srbije: ‘Rumunija ima dva velika prijatelja, Crno More i Srbiju’”, zaključuje ona.
Prevod na rumunski: Karmen Sabina Oalđe Adamović
Projekat “Manjinske zajednice u Srbiji” podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
