Krsna slava

Sredinom jeseni započne sezona krsnih slava u zemlji Srbiji. U mnogim domovima događaju se prave Trimalhionove gozbe. U slavu sveca zaštitnika, sve do kraja novembra, nastane pomor prasadi i jagnjadi. Od 28. novembra, kad započne šestonedeljni božićni post, biće pojedene tone ribe, uglavnom šarana, popiće se mnogo vina, piva i rakije, a o posnim kolačima i orasima koji su im osnovni sastojak da i ne govorimo. Ali, da se Vlasi ne dosete i prasad ne obraduju, mnogi među braćom Srbima izmislili su pravilo posnog prvog dana, a za drugi – spremaj ražanj i kolji dalje. Kad prođe Božić i post, regularno će se nastaviti pomor prasadi za ono malo slava što je preostalo. Mnogi će se domaćin dekintirati na krsnu slavu, pa će u njihovim domovima post započeti znatno pre nego što na red dođe Vaskršnji veliki post. I to tako traje već nekoliko decenija. Za krsne slave, ukope, daće i ostale parastose. Sećam se da su neke banke jedno vreme davale specijalne gotovinske kredite za slave, sahrane i parastose, ispraćaje u vojsku i svadbe.

Crkva, tj. njeni predstavnici, mudro prećutkuju ovo rasipništvo, koje sa verom u Boga i njegove nema veze. Naplate što im sleduje za činodejstvovanje – cenovnik se pripusti u narod diskretnim šaptanjem klisara u uvo dotičnog domaćina, a narod lakomislen i željan klope i pića tera dalje. Niko da ga opomene. Čuo sam da u jednom šumadijskom selu crkvenjak zaključa crkvena vrata za domaćinima kad dođu da seku slavski kolač. Ko pokuša da izvrda plaćanje ne može iz crkve. To što se uz kolač sve češće ne donosi žito, nikoga ne brine. Parohijani izmislili da su neki sveci živi, a parosi prevrću očima i ćute. Sve dok se uredno plaća. Kad ih neko u javnosti opomene, kažu: “Naš narod još nije sasvim napustio veru starih otaca”, što znači paganstvo. A ako se neko baš naoštri na predstavnike crkve zato što traljavo obavljaju posao u narodu, onda mu se izruguju čuvenom poštapalicom da je “crkva stara dva milenijuma” i da “pas laje, a vetar nosi”. Inače, ono prvo uopšte nije tačno – hrišćanstvo jeste staro dve hiljade godina, ali sve hrišćanske crkve su znatno mlađe.

Ne bih se ja uopšte jedio na ove običaje i sveštenstvo koje ih toleriše da nisam bio svedok nekih drugojačijih slava, koje su slavili neki drugojačiji ljudi u jedno drugojačije vreme. Sećam se kako su Kragujevčani slavili krsnu slavu pre jedno pola veka – baš isto kao Beograđani, Kruševljani, Kraljevčani i preostala srpska građanska klasa. Ona kod koje se nije postavljalo pitanje da li živi u Evropi.

Domaćin je rano zorom oblačio svečano ruho i nosio slavski kolač i slavsko žito u crkvu. Po obavljenom poslu (sečenju kolača), koji se svešteniku plaćao po cenovniku “kol’ko ko može”, vraćao se u dom, palio slavsku sveću, fruštukovao na brzinu sa ukućanima i onda dočekivao goste. Gosti su dolazili već negde od pola deset, deset uglavnom u parovima (muž i žena) ili sa odraslijom decom. Dolazilo se na čestitanje i brzo posluženje u vidu kafe i sitnih kolača, a za muške i čašica, dve oštrog pića. Sve se obavljalo u roku od pola sata, sat i onda odlazilo dalje kod drugih domaćina na čestitanje. Nije se dolazilo u vreme ručka, koji su domaćin i porodica upražnjavali bez gostiju. A od ranog popodneva, Jovo nanovo, s tim što bi se predveče posluženje pojačavalo slanim pitama i čašom, dve vina. Otuda pravilo da se na slavu ne zove. Na slavu se ne zove na krkanluk i pijančenje, već na čestitanje i kratko druženje kojim se domaćinu i ukućanima odaje poštovanje.

Ko mi ne veruje, neka uzme u ruke Selenićeve Prijatelje s Kosančićevog venca. Ima jedno celo poglavlje u kome je opisano kako su se nekad, posle rata, slavile krsne slave u građanskoj sredini.

A slavu čine ikona sveca zaštitnika, upaljena sveća, slavski kolač i žito. Ostalo posluženje (ako ga ima) samo treba da ulepša konverzaciju i izraz je tradicionalnog gostoprimstva.

A kad vam neko kaže da nas Srbe mrze što smo pravoslavci, te da hoće da nam rasparčaju majčicu Srbiju iz istog razloga, upitajte ga da li na zidu (i to ne bilo kojem) ima ikonu sveca i da li pali slavsku sveću.

U svakom slučaju, srećna vam slava i čuvajte se gripa! On se najlakše prenosi ljubljenjem, a ima sveta koji ni sa visokom temperaturom ne odustaje od dolaska u tuđu kuću. Naročito ako se slavi!