Foto: Jadranka Ilić/Tanjug
Protiv su ulaska Srbije u EU, ne vole NATO, gaje ljubav prema Rusiji, neosuđuju rusku agresiju na Ukrajinu. Sa ostatkom opozicije bi možda i mogli da sarađuju na nivou Beograda, ali im više ili manje smeta Dragan Đilas
Posle beogradskih izbora održanih 3. aprila odnos snaga je takav da opozcija ni u teoriji ne može da dođe do većine u Skupštini Beograda ako se ne ujedini sa ciljem promene vasti. Naravno da zeleno-leva koalicija “Moramo” ideološki nema ničeg zajedničkog sa, na primer, Zavetnicima, ali na lokalu ne moraju da se slože oko Rusije ili Srebrenice, već o komunalnim temama, oko programa kako da se vodi i razvija Beograd.
Delovi desničarskih koalicija su među sobom više posvađani nego sa liberalnom grašanskom opozicijom.
Zavetnici
Kažu da je osnovni problem Srbije “izostanak srpske paradigme” koja je po njima strategija kojom se određuju “državni i nacionalni prioriteti”. Zato su za „nacionalno odgovornu politiku“. Protiv su ulaska u Evropsku Uniju, ali navijaju za „Evropu nacija“. NATO im je najveći neprijatelj, zalažu se za još tešnju saradnju sa Rusijom i Kinom.
“Kosovski zavet” ih obavezuje da ponište Briselski sporazum, vrate pregovore u Ujedinjene Nacije i obezbede povratak srpske vojske i policije na teritoriju pokrajine.
Prioritet bi dali srpskom seljaku, kao i jačanju malih i srednjih preduzeća.
Kako je predsednica pokreta Milica Đurđević Stamenkovski svojevremeno rekla na televiziji, ona će “braniti slobodu govora”, ali neće dozvoliti održavanje festivala “Mirdita, dobar dan”. Što je mnogo, mnogo je.
Dveri
Od studentskog časopisa Dveri srpske davne 1999. godine dogurali su do ozbiljne političke snage na desnom ideološkom spektru. Malo su prilagodili onome što je u Srbiji politički prihvatljivo, pa su izbrisali ono “esktremno” iz svoje ideologije. Danas su za “promenu sistema”.
Zalažu se za “porodičnu politiku”, a organizovali su i porodičnu šetnju u “inat” gej paradi. Negativni stavovi prema LGBT zajednici Dveri se nisu promenili.
NATO vide kao “kriminalnu zločinačku organizaciju”, a EU bi im bila prihvatljiva kada bi u njoj odlučivali evropski desničari. Smatraju da bi Rusija trebala da bude najvažniji spoljnopolitički partner Srbije. Zalažu se za povratak kralja, na kraju krajeva u koaliciji su sa Pokretom za obnovu Kraljevine Srbije.
Lider Dveri Boško Obradović što se ekonomije tiče u prvi plan stavlja male domaće preduzetnike i srpske seljake.
NADA
Demokratska stranka Srbije je pokretačka snaga ove koalicije, pa su uverenja DSS-a uglavnom identična uverenjima cele NADA-e.
Predstavljaju se kao građanska desnica, spoj patriotizma i demokratije. Žele Srbiju koja nije ni “Vučićeva ni Đilasova”. Sprečavanje odricanja od Kosova im je takođe prioritet.
Iako je i lider NADA-e Miloš Jovanović francuski đak, Evropska Unija im nije baš prihvatjiva opcija. Bliži su Ruskoj Federaciji svakako, ali žele da Srbija bude vojno neutralna i monarhija. U MADA-i je drugo krilo posvađanog POKS-a.
Sličnosti i razlike
Sve tri nacionalno-desne partije koje su prešle cenzus imaju u svojim ideologijama i programima reintegraciju Kosova i Metohije u ustavni poredak Srbije – mada sem opštih mesta ne objašnjavaju kako bi to moglo da se ostvari u praksi. Neki više sui li manje protiv Evropske Unije, alisu im ljubav prema Rusiji i mržnja prema NATO-u jednako snažni.
Sličnog su stava i po pitanju rata u Ukrajini i neuvođenja sankcija Rusiji. Sve tri opcije smatraju da se Srbija nije smela usaglasiti sa Rezolucijom Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija kojom je osuđena ruska agresija u Ukrajini.
Dveri su postale malo umerenije od Zavetnika, a Miloš Jovanović je opet malo umereniji od njih. Doduše, Boško Obradović je prošao svoju fazu upadanja na festivale regionalnog nacionalnog pomirenja, dok se Milica Zavetnica i dalje ne libi toga.
Razlikuju se i po stavovima koje su zauzeli prema Đilasovoj najavi da će tražiti da razgovara sa Vučićem o ponavljanju izbora. Miloš Jovanović je to podržao, dok je lider Dveri stava da niko u opoziciji nema monopol da razgovara sa aktuelnom vlašču. Zavetnica se slaže sa Obradovićem.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
