Foto: FoNet
Iako je Srbija članstvo u EU odredila kao strateški cilj, većina stanovništva je proruski raspoloženja. Njihovi razlozi o pitanju odnosa Kosova i sankcija, istorijskog prijateljstva, i ekonomske razmene, su neutemeljeni
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropsku Uniju koja nije uvela sankcije Rusiji. Iako se u jednom trenutku činilo da se stvara medijska priprema za konačno distanciranje od istoka, ispostavilo se da to ipak neće tako skoro biti – ako ikada i bude. Prema istraživanju Demostata, oko 80 odsto građana protiv je uvođenja sankcija. Izjave državnog vrha i opozicije o tome su suprotne i konfuzne.
Nedavna rasprava lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i predsednika Pokrajinske Vlade i funkcionera SNS-a Dragana Mirovića, u kome je prvi pozvao na uvođenje sankcija, a drugi izneo tvrdnje zašto to ne bi trebalo da se desi, je ujedno i slika razloga koji se u našoj javnosti najčešće navode protiv uvođenja sankcija. RSE ih je analizirao, na osnovu njihove rasprave.
Osnovni stav je da bi Srbija uvođenjem sankcija sebi na duži vremenski rok nanela veliku političku i još veću ekonomsku štetu.
Politička šteta uvođenja sankcija Rusiji odnosi se na rusko protivljenje nezavisnosti Kosova. Međutim treba imati u vidu da postoji šansa da će nakon agresije na Ukrajinu, Rusija zagovarati pravo na samoopredeljenje teritorija koje je zauzela, te da se može desiti da u nekoj doglednoj budućnosti Kremlj promeni politički kurs i po pitanju Prištine.
Zatim, takođe na temu Kosova, smatra se da bi uvođenje sankcija Rusiji značilo indirektno priznanje nezavisnosti Kosova kojoj naginje EU. Činjenica je međutim da ta dva događaja nisu uzročno posledično vezana. Od strane zvaničnika EU jasno je određeno da je međusobno priznanje Beograda i Prištine peduslov za ulazak u Uniju, ali to nema nikakve veze sa usklađivanjem Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, gde spada uvođenje sankcija.
Treba reći i da iz Rusije do sada niko zvanično nije izašao u javnosti sa porukom da bi uvođenje sankcija, značilo gubitak te podrške.
Tačno je da većina građana Srbije Rusiju percipira kao prijateljsku zemlju, i da je prema trenutnim istraživanjima 80 odsto stanovnika protiv sankcija, ali je tačno i da je ovaj procenat posledica uticaja višegodišnjeg proruskog sadržaja na režimskim medijima.
Percipiranje istorijskog prijateljstva Srbije i Rusije tradicionalno preovladava u srpskom društvu. Međutim to prijateljstvo je, istorijski posmatrano, velika zabluda.
Rusija jeste blokirala 2015. usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Srebrenici kojom se osuđuje genocid u julu 1995. godine, a koju je predložila Velika Britanija i podržale Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije, ali je to uradila sledeći neki svoj interes. Postoji više primera kada je ruski interes bio u direktnoj suprotnosti sa srpskim, čak štaviše na štetu srpskog. San Stefanski ugovor 1878. godine je jedan od takvih.
Takođe, prilikom usvajanja sankcija SR Jugoslaviji 1990-ih godina, Rusija je u sklopu Saveta bezbednosti glasala – za.
Ekonomska šteta uvođenju sankcija tiče se spoljnotrgovinske razmene.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 60.3 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene odlazi na EU, dok Rusiji pripada samo nešto manje od 4 odsto srpskog izvoza I 5,3 odsto uvoza iz Rusije.
Najviše stranih direktnih investicija (SDI) dolazi iz zemalja Evropske unije – 1.848,2 miliona evra samo tokom 2021. godine, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Za isti taj period iz Rusije je u Srbiju uloženo 162,2 miliona evra.
Srbija jeste zavisna od ruskog gasa, ali započinje korake ka pronalaženju drugih puteva, kao i diverzifikaciji izvora snandbevanja.
Mišljenje da Srbija neće ništa “konkretno i opipljivo osetiti od EU” je neutemeljeno. Kako piše na sajtu Ministarstva za evropske integracije, “od 2001. godine, EU je kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila Srbiji više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava”.
F.M./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Učesnici treće tribine nedeljnika „Vremena“ iz serijala razgovora posvećenih ključnim pitanjima koja utiču na život u Beogradu, saglasni su u tome da haos u saobraćaju nije slučajan, već posledica loših odluka, korupcije i potpunog odsustva strateškog planiranja aktuelne vlaste
Brent Sadler je zaposlenima na N1 rekao da za urednika programa neće biti doveden niko spolja. Inače, među novinarima u Junajted grupi traje napetost i ređaju se nagađanja
Ministar kulture Nikola Selaković izneo je odbranu u slučaju „Generalštab“ tvrdeći da je postupak protiv njega politički motivisan i zasnovan na pristrasnom delovanju tužilaštva
U Narodnoj skupštini odložena sednica na čijem je dnevnom redu jedino predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, koji su podnela 62 opoziciona poslanika
Srbija bi mogla da ostane bez 1,5 milijardi evra iz pristupnih fondova EU i to zbog takozvanih Mrdićevih zakona. Izvori „Vremena“ koji se zalažu za tvrđi odnos prema vlastima Aleksandra Vučića kažu da je prekardašilo
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
