Vučićeva šarenica: Koliko će Srbiju koštati „šizofrena“ spoljna politika?

Burno diplomatsko proleće u Srbiji. Poseta kineskog predsednika, borba protiv rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, poseta Olene Zelenske i ministra spoljnih poslova Ukrajine, kampanja protiv Kosova u Savetu Evrope, Vučićev govor u Ruskom domu…

Kao na traci ređaju se važni spoljnopolitički događaji. Neki bi rekli, puni nedoslednosti i lutanja srpske spoljne politike, koju pojedini analitičari opisuju kao šizofrenu, piše Dojče Vele.

Deklarativno i dalje na evropskom putu, Srbija ili, tačnije, njen predsednik Aleksandar Vučić pokušavaju da nađu saveznike na svim stranama, što posmatračima sa strane izgleda kao spoljnopolitička šarenica u kojoj je teško pronaći sistem.

Neuspešna spoljna politika

Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, ističe za DW da srpska spoljna politika „ima mnogo sličnosti“ sa unutrašnjom politikom.

Jer, kao što je Srpska napredna stranka takozvana catch all partija – nema svoju ciljnu grupu niti jasan profil, nego bi da svi glasaju za nju – tako je i diplomatski zahvat širok, smatra Lopandić.

„Ta široka diplomatija koristi se pre svega u svrhu promocije režima i za unutrašnju propaganda. Imamo veoma neuspešnu spoljnu politiku kada je reč o evropskim integracijama i regionalnoj saradnji. Umesto toga režim sprovodi jednu vrstu propagandne spoljne politike“, ocenjuje naš sagovornik.

Ipak, drugi sagovornik Dojče Velea misli da u takvoj politici ima nekog sistema. „Fokus je sada na dve ose, a to su Amerika i Kina“, kaže Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

„Evropska unija je na trećem mestu, a na četvrtom Rusija. Sada su sve karte stavljene na neku realpolitiku, koja počiva na određenoj vrsti transakcionog odnosa, i čiji je cilj održavanje postojeće elite na vlasti. Pošto kontrolišu sve procese u zemlji, oni mogu da vode takvu quid pro quo spoljnu politiku“, smatra Novaković.

Duško Lopandić pak govori o improvizaciji – o važnoj poseti kineskog predsednika Sija koja pak nije na ravnopravnim osnovama, o poseti ukrajinske delegacije koja je „pre svega vezana za odnose sa Amerikom“.

„Onda imamo da se EU jednog dana kritikuje, dok se drugog dana kaže da smo na evropskom putu. To je žongliranje pri kojem se postavlja pitanje cene takve politike, a ona nije mala“, skreće pažnju Lopandić.

Odnosi u ilegali

Poseta supruge ukrajinskog predsednika Olene Zelenske i ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe zanimljiva je utoliko što su režimski mediji o toj poseti jedva i izvestili.

Igor Novaković primećuje da „vlast kontroliše podjednako proruski i prozapadni narativ u medijima. Time se umanjuje značaj Zapada i EU sa jedne strane, a sa druge strane se sprečava neka dublja manipulacija sa ruske strane.“

Režim sprovodi već dugo antizapadnu kampanju, i u nešto manjoj meri prorusku kampanju, navodi Duško Lopandić.

„Zaista je zanimljivo da je ta poseta tako skromno zabeležena, jer tu nije bila samo supruga ukrajinskog predsednika nego i njihov ministar spoljnih poslova. Ta kampanja se na kraju odrazila i na stavove javnog mnjenja, koje je pretežno prorusko. U tom smislu okretanje Ukrajini sigurno nije popularno u ovom trenutku“, kaže Lopandić.

Radikalski koreni

Naredni dani svakako će biti obeleženi najavljenim usvajanjem rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

Borbu vlasti u Beogradu protiv te rezolucije Igor Novaković ocenjuje kao podršku Miloradu Dodiku.

„Paradoksalno, ta priča stigla je u pravo vreme za Vučića i Dodika koji imaju gomilu problema na unutrašnjem planu. Ova tema može da se iskoristi za mobilizaciju ljudi“, ocenjuje Novaković.

U tom kontekstu politički vrhovi Srbije i Republike Srpske najavljuju veliki srpski Sabor 8. juna u Beogradu. Sabor će uslediti nakon sednice Generalne skupštine UN u četvrtak (23. maj) na kojoj će se raspravljati o rezoluciji o Srebrenici, kao i posle lokalnih izbora u Srbiji (2. jun).

Duško Lopandić taj sabor vidi kao deo „populističko-nacionalističke kampanje“.

„Ona je deo ideologije vladajućeg režima, koja proizilazi iz njegovih radikalskih korena. Buka oko rezolucije je povezana sa tim korenima, jer setimo se da je Vučić lepio plakate sa imenom Ratka Mladića preko naziva Bulevara Zorana Đinđića“, podseća Lopandić.

Kosovski autogol

Srpska diplomatija je uložila i veliki napor da spreči ulazak Kosova u Savet Evrope što je, za sada, uspelo. U petak (17. maj) Kosova nije bilo na dnevnom redu jer su zemlje Kvinte insistirale na početku formiranja Zajednice srpskih opština, što Priština odbija.

Naši sagovornici nisu sigurni da je to diplomatska pobeda Srbije već pre govore o pogrešnim koracima Prištine.

„Do ovakvog rezultata je dovela nekooperativnost koju Kurti pokazuje godinama i negiranje dela Briselskog sporazuma“, zaključuje Duško Lopandić.

Slično smatra Igor Novaković: „Kosovo će verovatno ići na vanredne parlamentarne izbore, i za Kurtija može biti štetan bilo koji potez koji sugeriše da ZSO može biti nešto više od obične nevladine organizacije. Kosovske vlasti se na taj način ponašaju veoma slično srpskim vlastima, prilično transakciono i nepopustljivo.“