Humanoidni robot pozdravio je okupljene u Palati Srbija, otvarajući predstavljanje strategije razvoja zemlje. Posle njega govorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz grafikone o napretku od 2012, najave robota, dronova i komentar da se u Srbiji danas živi najbolje u njenoj istoriji
Humanoidni robot prvi je pozdravio ministre, funkcionere i novinare u Palati Srbija. Tek nakon toga za govornicu je izašao predsednik Srbije Aleksandar Vučić da predstavi plan razvoja zemlje do 2030. i viziju Srbije do 2035. godine.
Predstavljanje strategije trajalo je više od dva i po sata i istovremeno je prenošeno na više od deset televizija.
Na velikom platnu smenjivali su se grafikoni i statistike koji prikazuju napredak Srbije od 2012. godine do danas, te kako će se živeti u narednim godinama.
Izašao je predsednik pred kolege i kamere, da objasni ljudima kako stoje stavri i kako će tek da se živi dobro u ovoj zemlji, međutim, pošto se obraćanje odužilo, nije bilo mesta novinarskim pitanjima.
Poruka je, kao i mnogo puta ranije, bila jasna: Srbija napreduje, živi se bolje nego ikad, ali mora još jače, a zemlja mora da sačuva mir i stabilnost.
Vučić je predstavio deset tačaka razvoja u narednoj deceniji i najavio rast plata i penzija, ulaganja u infrastrukturu, zdravstvo, vojsku i policiju.
„Veliki deo naroda misli da predstavljamo program 2030-2035 jer želimo da vladamo do tada. Ne razumeju da bez strategije nema uspeha“, rekao je Vučić.
Istovremeno je ocenio da se u Srbiji danas živi bolje nego ikada ranije – ali i da se ne živi dobro.
„Da li se živi dobro? Ne živi se dobro. Da li se živi bolje nego ikad? Živi se“, rekao je predsednik, dodajući da građani Srbije danas mnogo više putuju nego 2012. godine.
Prema planovima koje je predstavio, kapitalne investicije do 2030. godine iznosiće oko 17 milijardi evra, a do 2035. još 31 milijardu.
„Za vojsku će biti izdvojeno ne manje od 15 milijardi evra“, rekao je Vučić.
Dodao je da bi Srbija po stopi rasta do kraja decenije mogla da bude među vodećim zemljama u Evropi.
Iskoristio je priliku da predstavi i to koliko je toga urađeno od 2012, te da niko pre ove vlasti ništa toliko dobro nije radio.
Gradiće se putevi, aerodromi, železnica, kanalizacija, bolnice, najavio je Vučić.
Vučić je rekao da Srbiju 2035. vidi kao članicu Evropske unije, iako nije siguran kakav bi tada bio njen status u Uniji.
„Da li ćemo imati pravo glasa, komesara? Ne znam. Ali za to moramo da ubrzamo reforme“, rekao je Vučić.
Govoreći o budućnosti zemlje, istakao je da Srbija mora brže da prihvati tehnološke promene.
„Vidim zemlju koja prihvata veštačku inteligenciju, spajanje softvera i hardvera, inteligencije i rada“, rekao je predsednik.
Poseban deo prezentacije bio je posvećen robotici i veštačkoj inteligenciji.
Vučić je najavio da će u junu, a najkasnije u septembru 2026. godine, u Srbiji biti otvorena prva fabrika „čovekolikih robota“, kako ih je nazvao.
Fabrika će, prema njegovim rečima, biti otvorena u Loznici, u okviru fabrike Mint.
„Krenućemo u Šapcu, a u Inđiji pravimo kompletan ekosistem za treninge i robotiku na nivou Srbije“, rekao je Vučić.
Plan je da se proizvede 1.000 humanoidnih robota i 10.000 robotskih pasa za različite namene.
Predsednik je najavio i otvaranje fabrike „ozbiljnih“ dronova u saradnji sa inostranim partnerom.
„Od kraja aprila imaćemo punu proizvodnju na teritoriji Srbije“, rekao je Vučić, ne navodeći detalje o investitoru.
Osim predsednika Vučića, u dvo i po časovnom obraćanju za govornicom su se smenjivali i pojedini ministri i drugi funkcioneri, a pošto je obraćanje potrajalo, na kraju nije bilo novinarskih pitanja.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
