Veliki srpski sabor se održava u trenutku pojačane retorike vlasti o „ugroženosti srpskog naroda“ zbog usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, čemu su se protivili Beograd i Banjaluka, piše RSE.
Srbija je lobirala protiv usvajanja rezolucije, jer zvanični Beograd uprkos presudama međunarodnih sudova ne priznaje genocid u Srebrenici i koristi kvalifikaciju „strašan zločin“.
Prvobitno je sabor trebalo da se održi 5. i 6. maja na dva verska praznika Uskrs i Đurđevdan.
Međutim, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je zahtevao da se pomeri nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici.
Rezolucija kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, usvojena je 23. maja.
Program sabora
Sabor započinje molebanom u Hramu Svetog Save, kako je najavljeno, za Srbiju i Republiku Srpsku.
Onda će uslediti sastanak najviših zvaničnika Srbije i Republike Srpske i patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija.
A potom i zajednička sednica dve vlade na kojoj je najavljeno prisustvo i crkvenih velikodostojnika.
Na toj sednici trebalo bi, kako je najavljeno, da bude usvojena deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.
Centralno obeležavanje manifestacije biće na centralnom Trgu republike uz 48 folklorna ansambla i 2.500 igrača.
Događaj se završava u večernjim satima vatrometom iz, kako je najavljeno, „Parka Republike Srpske“.
Da li je sabor bio potreban?
Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenio je za RSE da se na taj način zaokružuje koncept „srpskog sveta“.
„Građanima srpske nacionalnosti i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini je predstavljen njihov etnicitet kao najvažniji identitet, a ne njihova građanska prava i slobode, koje se tu stavljaju sa strane“, ocenio je.
Ideju „srpskog sveta“ proklamovao je proruski potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, kada je bio na čelu Ministarstva odbrane, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao da je to zvanična politika.
Komentarišući održavanje sabora, Milosavljević kaže da se kroz aktivnosti tog događaja vidi velika uloga Srpske pravoslavne crkve, ali ne na način koji Ustav Srbije dopušta.
„Nego vidimo eklatantno gaženje principa sekularnosti“, rekao je Milosavljević.
Napominjući da su kulturna i privredna saradnja legitimne, on kaže da najava deklaracije izaziva „sumnju i čak i neku vrstu straha“, posebno prema narodima u regionu Zapadnog Balkana.
Više saborovanja, manje Srba
Bojan Pajtić, univerziteteski profesor, kaže za Danas da od svesrpskog sabora „Jedan narod-jedan sabor-Srbija i Srpska“ očekuje zloupotrebu verskih osećanja u partijsko – političke svrhe, zloupotrebu sećanja na žrtve ratova u partijsko – političke svrhe i zloupotrebu dece koja će nastupati u folklornim ansamblima – opet u partijsko – političke svrhe.
„Aleksandar Vučić i ne zna za reč upotreba, već samo zloupotreba, nezavisno od toga da li se radi o javnim resursima, medijima ili ljudima“, ističe Pajtić.
Ništa dobro od okupljanja desetak hiljada ljudi iz Republike Srspske i Srbije ne očekuje ni Janko Veselinović, predsednik Pokreta za preokret.
On kaže da što je sabora Srba više, to je na ovim prostorima Srba manje. Podseća i da je prvi veliki srpski sabor bio na Gazimestanu.
„Tada je Milošević započeo saborovanje. Ovaj sabor svakako neće imati milion ljudi, koliko kažu da je imao onaj na Gazimestanu. Uglavnom, potrošiće se novac sa ciljem da se pokaže da smo još tu i da valjda drugi treba da nas se plaše, ili možda blaže rečeno da nas uvažavaju. Besmislica. To ne radi ni jedna demokratska zemlja. Pretpostavljam da će se peći volovi, a da će jaram i dalje vući građani Srbije“, navodi Veselinović.
Komentarišući najavljenu celodnevnu manifestaciju sverpskog okupljanja Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodih građana, kaže da će svesrpski sabor još jednom poslužiti kao festival nacionalizma, čija je jedina funkcija da sakrije sve očiglednije i učestalije poraze politike „Srpskog sveta”.
„Naravno da bi svaka odgovorna vlast održavala dobre veze sa Srbima koji žive u susednim državama i njihovim političkim predstavnicima, ali im ne bi nametala zadatak da budu poluga za destabilizaciju regiona, već most za uspostavljanje boljih odnosa. To je suštinska razlika između politike Srpske napredne stranke i ideje regionalne stabilnosti i povezivanja na kojoj počiva Pokret slobodnih građana“, navodi Grbović.
Bez strahovanja
Dojče Vele piše da analitičari s obe strane Drine smatraju da ne treba strahovati od saborovanja. Za jedne je on pokazatelj „učvršćivanja veza jednog naroda“, a za druge „odgovor na diplomatski poraz Dodika i Vučića u Ujedinjenim nacijama“ kroz usvajanje Rezolucije o Srebrenici.
Sagovornici Dojče Velea komentarisali su i rusku vezu sa ovim dešavanjima.
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević kaže da je Dodik je očigledno shvatio da kod Vučića postoji doza fatalizma, aludirajući na položaj Srba na Kosovu koji su podrškom Vučiću, njemu izručili svoju sudbinu.
„Tako da bi se isti scenario ponovio i sa Republikom Srpskom ako bi čitavu njenu budućnost Dodik izručio u ruke samo Aleksandru Vučiću”, kaže Milivojević.
Komentarišući najavljen sastanak Dodika i Putina, objašnjava da on neće biti od velikog značaja, pre će biti, kaže, poruka Vučiću da ne može da se igra sa RS.
Za Envera Kazaza je igranje na kartu Putina „poslednja opcija“ za Milorada Dodika, kao i poruka koja bi trebalo da bude upućena, ne samo Srbiji, nego i svima u regionu.
„On tom posetom i sastankom sa Putinom, šalje poruku čitavoj Evropi, a i Vučiću, da je moćniji nego sam Vučić – iako je pitanje kako će se taj put završiti. S tim u vezi i sabor neće doneti ništa novo, osim razbuktavanja emocija koje će trajati nekoliko dana, nakon čega ćemo se svi vratiti u realnost“, zaključuje Kazaz.
