Posle višemesečnih blokada, brojnih protesta i akcija, studenti u blokadi saopštili su u ponedeljak (5. maj) uveče da traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
„Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije“, objavili su Studenti u blokadi na društvenim mrežama.
Veruju da je demokratija jedini ispravan način izlaska iz krize.
„Pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje, kako bi na terazijama pravde prevagnula istina“, navedeno je u objavi.
Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji prvi su na plenumu održanom 25. aprila izglasali studenti koji su učestvovali na plenumu novosadskog Fakulteta tehničkih nauka.
Prve reakcije
Polemisalo se u poslednje vreme o mogućnosti da studenti podrže jednu izbornu listu, ali kakve su reakcije sada kada su to javno i saopštili?
Ekološki ustanak podržao je zahtev studenata za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora.
U saopštenju je Ekološki ustanak pozvao sve ekološke organizacije i građane da ih u tome podrže.
Predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije Boris Tadić podržao je zahtev studenata za održavanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji.
On je na društvenoj mreži X napisao da podržava studente u pozivu na jedinstvo i mobilizaciju svih demokratskih snaga Srbije „u borbi za izborne uslove, sprečavanje krađe izbora i istorijsku izbornu pobedu“.
„Vučićev naprednjački režim je najpre uništio normalan politički život u Srbiji, a na kraju i razglavio temelje našeg društva. Apsolutno jedini način da se pronađe izlaz iz teške i ekstremno opasne situacije u kojoj se čitavo društvo nalazi jesu vanredni parlamentarni izbori“, naveo je Tadić i završio objavu sa „PUMPAJ!!!“.
Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović podržao je najavljeni izlazak studenata na izbore.
On je u saopštenju istakao da su studenti postali ključni pokretači društvenih promena, uspostavljajući jedinstvenu organizacionu masovnost, koju dosadašnje opozicione stranačke strukture nisu uspele da ostvare.
Manojlović odbacuje ideju da se studentima ospori pravo na političko delovanje, poručujući da je pravo na kandidaturu zagarantovano i neotuđivo.
„Bezuslovno verujemo u slobodu političkog organizovanja i slobodu izbora. Osporavati studentima pravo da se kandiduju suprotno je ustavnim slobodama“, naglasio je Manojlović u saopštenju.
Demokratska stranaka (DS) podržala je zahtev studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i istakla da uvažava činjenicu da studente pobunjenih univerziteta trenutno podržava dve trećine građana Srbije, iako je više puta naglasila da u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore.
„Životvorna energija, nadahnuta hrabrom, istrajnom i pametnom borbom za slobodu i pravdu, koju su mladi ljudi probudili u građanima Srbije, daje pun legitimitet ovom njihovom zahtevu“, navedeno je u saopštenju Demokratske stranke.
DS ističe da ostaje pri već više puta ranije ponovljenom stavu da je spremna da na tim izborima pruži svu neophodnu pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste.
Da je zahtev za raspisivanje izbora i odluka studenata u blokadi da izađu na njih „sjajna vest za celokupnu slobodarsku Srbiju koja sanja oslobođenje od Vučićeve tiranije“, izjavio je predsednik Novog lica Srbije, narodni poslanik Miloš Parandilović.
On je ocenio da je ovo jedan veliki korak napred ka padu „pokvarenog režima Srpske napredne stranke“.
Kako je istakao u saopštenju, studenti su probudili ljude širom zemlje i „nema dileme da će njihov izlazak na izbore dati impuls koji je neophodan za pobedu nad tiraninom Vučićem i njegovom mašinerijom“.
„U Srbiji se oseća miris slobode koja je svakog dana sve bliža i taj proces je nezaustavljiv“, smatra Parandilović.
Kako je dodao, već 8. juna Srbija bi mogla da se oslobodi naprednjačke vlasti u dva grada, Zaječaru i Kosjeriću.
„Došlo je vreme za konačni obračun sa režimom, vreme je da ga pošaljemo na smetlište istorije, gde i pripada“, zaključio je Parandilović, prenosi FoNet.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić smatra da je prirodan zahtev studenata da se raspusti skupština i raspištu vanredni parlamentarni izbori i objašnjava da je to pametan izbor da se očuvaju mir, dostojanstvo građana i da se što pre dovedemo u neko stanje normalnosti, javlja N1.
Potrebno je da dođu oni izvršni organi vlasti koji žele da ispune zahteve studenata, objasnio je Šoškić i istakao da su zahtevi studenata apsolutno nesporni.
Naprednjaci nisu za izbore
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je pre nego što su studenti saopštili da traže vanredne izbore, da su izbori uvek tema u politici, ali da su se, kako je naveo, naslušali prevara i neće da učestvuju u nečem što bi „vodilo u katastrofu za državu”, prenosi Beta.
„Mi da učestvujemo u nečemu što bi nas vodilo u katastrofu za državu, da oni pričaju o vanrednim izborima, pa da onda naprave haos na biračkim mestima i da ne dozvole da se održe, oni bi odmah pričali o krađi. Da dođemo u stanje da nemamo Skupštinu i Vladu, tu priču neće gledati. Naslušao sam se njihovih prevara i trikova“, rekao je Vučević za TV Hepi.
On je rekao da su „blokaderi sad na terenu čiste politike“, kao i da se vanredni parlamentarni izbori traže kad je „propala revolucija i zahtev za prelaznom ‘Đilasovom’ vladom“.
„Ključno pitanje, što nisu tražili vanredne izbore u novembru, decembru, dobili bi. Bilo je prirodno da ih u tom trenutku traže, ako su smatrali da je neko kriv iz sistema, nego su im svi planovi propali“, rekao je Vučević.
Dačić: Nema razloga za održavanje izbora
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da smatra da nema razloga za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, navodeći da je Srbiji potrebna politička stabilnost i nastavak ekonomskog razvoja.
„Vlada ima stabilnu parlamentarnu većinu. Ja nisam pristalica bilo kakvih vanrednih događaja, već redovnih izbora i to nisam nikad krio“, rekao je Dačić za TV Pink.
On je naveo da se ne plaši rezultata izbora i dodao da „oni (koji traže izbore) ne razumeju da to može da bude kraj njihovog sna da mogu nešto da urade na tim izborima“.
Rokovi?
Kada bi vanredni izbori mogli da budu održani, još nije poznato, alo ono što se po Ustavu i zakonima zna, moraju da se održe 60 dana po raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju izbora.
Tačni datumi potencijalnih izbora još se ne pominju, ali predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, nedavno je na društvenoj mreži Iks (X) napisala će 15. maja studenti od „nenadležne institucije predsednika države“ tražiti da raspiše izbore za 29. jun, a da će od opozicije, kako piše predsednica parlamenta, studenti tražiti da na tim izborima ne učestvuje.
„Pokazali da je sve od početka bila politika, pokazali da ni o politici ni o ljudskim odnosima ne znaju ništa jer su odbili dijalog sa onim ko im je najpotrebniji za njihov ultimativni zahtev, a to su izbori (Aleksandrom Vučićem), zgazili ProGlas i opoziciju kao da su list na vetru, pokazali da ni osnovne postulate prosvete (da nema mešanja politike) ne poštuju. Stvarno – bravo“, napisala je Brnabić na mreži Iks.
Prema Ustavu, ukoliko bi Narodna skupština bila raspuštena sutra (7. maj) i raspisani izbori, krenuo bi da teče i 60-odnevni rok za njihovo održavanje. To znači da bi početak jula bio krajnji rok za njihovo održavanje.
Šta piše u članu 109 Ustava?
Član 109 Ustava Republike Srbije na koji se studenti pozivaju, odnosi se na raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih izbora.
Prema ovom članu, predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu. Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.
Narodna skupština se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu, stoji u ovom članu.
Narodna skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima određenim Ustavom.
Istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Narodna skupština koja je raspuštena vrši samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom. U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Prema zakonima Republike Srbije, parlamentarne izbore raspisuje predsednik Republike.
