Uživaj dok traje, jedna je od poruka sa InterAkcije

“InterAkcija 2023” je izložba radova studenata završnih godina osnovnih i master studija Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i banjalučke Akademije umetnosti, koji od ulja na platnu do instalacija od šećerne vune izražavaju sopstvenu ideju i viziju savremenosti. Ovo je ujedno i izložba mladih istoričara umetnosti, prvi put u ulozi kustosa.

Izložba je otvorena u Salonu Muzeja grada Beograda, a na njoj su radovi Anje Petrović, Ive Dimitrijević, Ksenije Vučićević, Anje Arambašić, Saške Kovačević, Aleksandra Smederevca, Zorane Stevanović, Lene Jovanović, Jane Jovašević, Bojane Branković, Galine Mitrović, Ivana Jankovića, Aleksandra Žmirića, Dušana Kovačevića, Miloša Vučena i Nikole Tomića.

Posebnost izraza ovih mladih ljudi najbolje je predstaviti primerom.

Lena Jovanović je doktorand FLU. Za ovu selekciju je izabrana, kaže, zbog rada kojim se predstavila na prvom delu izložbe InterAkcija, u Banja Luci,  terakotom većeg formata „Form with a twist, a koji je sada izložen i u Beogradu.

Za ovu izložbu, pripremila je efemernu prostornu instalaciju od šećerne vune „Enjoy it while it lasts“. To je prozirna tabla poput stranice iz beležnice jednostavne šećerne strukture, koja se nakon montiranja ubrzano otapa i transformiše pred publikom, da bi na kraju dobila drugi oblik i smisaoni tok.

Objašnjava da „sam naziv upućuje na efemernu prirodu instalacije, pozivajući se na krilatice carpe diem i memento mori i to istovremeno, a nudeći novu, gotovo veselu perspektivu na problem neumitne prolaznosti. Početna predstava je skicirana kao morski pejzaž, u plavo belim tonovima, ne bi li nas iskustveno vezala za one trenutke na obali mora kada smo suočeni sa beskrajnom lepotom, a bolno svesni da je to samo trenutni predah od naše svakodnevnice.“

Jer, izborom šećerne vune, „radonosnog, karnevalskog materijala, upućuje posmatrača ne da lamentira nad prolaznošću, već da uživa u lepotama i čudesima koje nam život povremeno nudi. Ipak, baš poput sećanja, nakon nekog vremena ova slika polako bledi i nestaje, ostavljajući za sobom samo utisak o proživljenim osećanjima“, kaže Lena Jovanović.

InterAkciju vidi kao „izuzetno dobro zamišljen projekat, ne samo zbog prezentacije u profesionalnim uslovima i kvalitetnim izlagačkim prostorima za savremenu umetnost, već i nudi priliku za višemesečnu saradnju sa kolegama i kustosima, što je izvrsna prilika da proces svog rada sagledamo i iz njihovog ugla“.

S obzirom da je za izložbu u Beogradu pripremala efemernu prostornu instalaciju čiju finalnu formu je mogla samo da pretpostavi, nije bila u mogućnosti da sa kustoskinjom Sarom Maričić kataloški obradi svoj rad pre izvođenja. „Plus, desilo se da smo sticajem okolnosti zajedno učestvovale i u kreiranju rada, uz spoljnog saradnika – majstora za šećernu vunu Radisava Raše Minića.“

Na kraju se desilo, priča Lena Jovanović, da se instalacija koju su napravili dan pre otvaranja, otopila tokom noći „pa je Raša sutradan došao  da za džabe, bez honorara, ponovimo instalaciju. Bilo je to oko 14h. Međutim, zbog povećane vlage u prostoru i porasta temperature, šećer je počeo gotovo odmah da se topi. Raša se nije dao, poslao me da smirim živce na puš pauzu, i ponovili smo rad po trecć put, pred samo otvaranje izložbe“.

Trajao je dok se nije otopio pozivajući na uživanje u trenutku. Kako je Lena Jovanović već rekla, kao kad na obali mora, suočeni sa beskrajnom lepotom, bolno zaboli svest da je to samo trenutni predah od svakodnevnice. Ceo proces otapanja snimljen je stop-motion tehnikom, pa će se nakon obrade verovatno i taj snimak ubaciti na izložbu, do njenog zatvaranja 24. decembra.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com