Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koju je usvojena 22. oktobra ocenjena je kao najoštrija od svih dosadašnjih i njome se pre svega izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako Vlada Srbije može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremenim izborima
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koja je usvojena u sredu ocenjena je kao „daleko oštrija od svih prethodnih rezolucija“.
U Rezoluciji se pre svega izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako Vlada Srbije može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremenim izborima.
Rezolucijom je iskazana jasna osuda nasilja koje inspiriše država, i njome se osuđuje državno nasilje, zastrašivanja građana i proizvoljna hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji.
Evropski parlament je Rezolucijom iskazao i „duboku zabrinutost zbog situacije u Srbiji koja je i dalje puna tenzija i polarizacije koji lako mogu da dovedu do nasilja“ i pozvao vlasti da „promovišu inkluzivno političko učešće“.
Rezolucijom se osuđuju i medijske kampanje blaćenja, zastrašivanje nezavisnih medija i zloupotreba ličnih podataka za diskreditaciju demonstranata.
Evropski parlament je Rezolucijom osudio upotrebu „zvučnog topa“ protiv mirnih demonstranata na velikom građanskom skupu 15. marta 2025. godine, pri čemu se EP poziva na relevantne izvore i traži punu istragu svih detalja.
Posebna zabrinutost se izražava zbog „raspoređivanja akustičnih uređaja dugog dometa“ i velike upotrebe suzavca protiv civila, a Rezolucija poziva na usvajanje i primenu „jasnih protokola o zakonitim tehnologijama za kontrolu mase i na uspostavljanje nezavisnih mehanizama nadzora“.
Evropski parlament smatra da je „srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija“ i izražava žaljenje „zbog činjenice da najviši državni zvaničnici aktivno šire teorije zavere o tome da je urušavanje nadstrešnice bilo sabotaža ili teroristički napad“.
Evropski parlament je Rezolucijom osudio torturu nad studentima i naveo da je neophodno ispitati ulogu visokih oficira Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), pri čemu je Marka Krička posebno istaknuto.
Rezolucija poziva i na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih navoda „o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima, pritvorima, mučenju, seksualnom nasilju nad pritvorenima, politički motivisanim krivičnim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava“.
Evropski parlament je Rezolucijom osudio delovanje vladajuće stranke „u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku i njegovo kasnije proširenje na trg ispred Narodne skupštine“.
Rezolucijom je izražena ozbiljna zabrinutost „zbog brojnih izveštaja da su osobe sa kriminalnim dosijeima mobilisane od strane vladajuće stranke za aktivnosti kontramitinga“.
Dodaje se da su oni napadali demonstrante pirotehničkim sredstvima, dodatno podižući tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji.
Osuđuju se i incidenti protiv pripadnika nacionalnih manjina i upotreba etničkih uvreda u provladinim medijima kako bi ih targetirali.
Vlasti Srbije pozivaju se da omoguće siguran povratak svih građana koji su napustili zemlju usled političke represije, zastrašivanja ili straha od progona, i da garantuju njihovu potpunu zaštitu.
Rezolucija pominje i nekadašnje ministre Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, pri čemu EP ukazuje na njih kao odgovorne za štetu u budžetu u vezi sa železničkom stanicom u Novom Sadu.
Rezolucijom se traži i da bude zaustavlejna isplata novca Srbiji iz plana rasta, sve dok ne budu urađene ključne stvari, a zahteva se i sankcionisanje pojedinaca.
Osuđuje se i upotreba nezakonitih nadzornih softvera, kao što su Pegasus, Cellebrite i Novi Spy.
U uvodu Rezolicije detaljno su navedeni svi prekršaji vlasti Aleksandra Vučića po pitanju demokratskih standarda od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Prema navodima N1, Evropska narodna partija, u kojoj vladajuća Srpska napredna stranka od 2016. godine ima status pridruženog člana, pokušala je da ublaži deo teksta Rezolucije, ali im to nije pošlo za rukom.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
I vlast i deo opozicije osećaju nelagodu jer se pojavio novi snažni akter na političkoj sceni, kaže rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić za „Vreme“. Kaže da ljudi sa studentske liste moraju biti produžena ruka studenata i da poverenje ne smeju da iznevere
Dok vlast poziva na dijalog i osuđuje "blokaderski terorizam", opozicija za incident u Ćacilendu krivi režim koji je u centru Beograda instalirao šatorsko naselje u kome se okupljaju „nasilnici i kriminogeni elementi“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je današnji incident ispred Skupštine Srbije „teroristički akt". Govorio je o „teškoj blokaderskoj bolesti" i sejanju mržnje
Glavni i odgovorni urednik tabloida „Informer“ Dragan J. Vučićević je u programu uživo TV Informer rekao da je u pucnjavi u Ćacilendu ispred Narodne Skupštine „teže ranjen jedan mladić“. Govorio je o „klasičnom terorističkom napadu“ i pravio aluzije na to da je opozicija na čelu sa Marinkom Tepić „znala“ šta će da se dogodi
„Organizovanje rođendana SNS-a baš u Zrenjaninu smišljeno je s ciljem da Neron lično dođe i saopšti tu neverovatno lepu vest građanima da Zrenjanin nakon 22 godine ponovo ima pijaću vodu“, kaže poslanik u Skupštini Vojvodine Branislav Guta Grubački
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
