Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu plaćaju najvišu cenu za velike vrućine i da je u evropskom regionu toplotni udar vodeći uzrok kada su u pitanju smrti izazvane klimatskim promenama
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da godišnje u evropskom regionu od ekstremne toplote umre najmanje 175.000 ljudi i da je evropski region među regionima koji se najbrže zagrevaju na svetu, jer u njemu temperature rastu oko dva puta brže od globalnog proseka.
Direktor SZO za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu, koji po parametrima SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, i zemlje centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan – „plaćaju najvišu cenu za velike vrućine“ i dodao da je u evropskom regionu
„Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom“, rekao je Kluge, a piše Politico.
Procene SZO pokazuju da je bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih toplotom širom sveta svake godine između 2000. i 2019. godine.
Prilagoditi se na toplotne talase
Na evropski region otpada 36 odsto tih smrtnih slučajeva, ili u proseku 176.040 svake godine, što znači da je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u evropskom regionu porastao za oko 30 odsto u prethodne dve decenije.
Kluge je pozvao zemlje da razviju akcione planove za toplotu i zdravlje, jer je to ključni proces prilagođavanja da bi zajednice bile otpornije na toplotne talase.
On je ukazao da trenutno više od 20 zemalja u regionu ima slične planove, ali da to nije dovoljno da zaštiti sve zajednice.
Ogranak SZO za Evropu takođe razvija ažuriranje svojih smernica za akcioni plan, koje bi trebalo da podrže nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova.
„Negativni efekti toplog vremena na zdravlje se u velikoj meri mogu da se spreče dobrim praksama javnog zdravlja, pa ćemo spasiti mnoge živote i sada i u budućnosti ako budemo bolje pripremljeni za to da region postaje topliji“, rekao je Kluge.
Vučić je najavio novi zakon „Konačno svoj na svome“ kojim će biti omogućeno građanima da za nekoliko stotina evra legalizuju neuknjižene objekte. Iako će zakon važiti za sve, ostaje sumnja da će se najviše okoristiti naprednjački biznismeni sa hiljade novoizgrađenih i planiranih kvadrata
Priča o Vučiću kao „superzvezdi u Kini“ ponovo je aktuelna, ovog puta zbog Dragana J. Vučićevića koji je obukao majicu sa brojem 577 – koji se na kineskom izgovara slično kao prezime predsednika Srbije. I Vučić je nedavno iz Kine govorio kako je „Vućići“ u toj zemlji praktično postao sinonim za Srbiju
Briga o Republici Srpskoj i evropski put bile su teme Vučićevog govora na sednici Saveta za saradnju Srbije i Republike Srpske koja je održana odmah posle vojne parade
Dodik je zakasnio, ali mu je ipak oslobođeno mesto do Vučića, na paradi je izvedena pokazna vežba iako joj tu nije mesto, 50 posto vojnih sredstava je bilo iz prošlog veka – utisci su koje građani nisu imali prilike da čuju o najnovijoj vojnoj paradi u Beogradu
Na zvaničnom sajtu VJT Beograd piše da je student Dimitrije Dimić iz Niša u bekstvu. Dimić se javio iz kućnog pritvora gde je sa nanogicom još od avgusta
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
