Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu plaćaju najvišu cenu za velike vrućine i da je u evropskom regionu toplotni udar vodeći uzrok kada su u pitanju smrti izazvane klimatskim promenama
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da godišnje u evropskom regionu od ekstremne toplote umre najmanje 175.000 ljudi i da je evropski region među regionima koji se najbrže zagrevaju na svetu, jer u njemu temperature rastu oko dva puta brže od globalnog proseka.
Direktor SZO za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu, koji po parametrima SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, i zemlje centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan – „plaćaju najvišu cenu za velike vrućine“ i dodao da je u evropskom regionu
„Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom“, rekao je Kluge, a piše Politico.
Procene SZO pokazuju da je bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih toplotom širom sveta svake godine između 2000. i 2019. godine.
Prilagoditi se na toplotne talase
Na evropski region otpada 36 odsto tih smrtnih slučajeva, ili u proseku 176.040 svake godine, što znači da je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u evropskom regionu porastao za oko 30 odsto u prethodne dve decenije.
Kluge je pozvao zemlje da razviju akcione planove za toplotu i zdravlje, jer je to ključni proces prilagođavanja da bi zajednice bile otpornije na toplotne talase.
On je ukazao da trenutno više od 20 zemalja u regionu ima slične planove, ali da to nije dovoljno da zaštiti sve zajednice.
Ogranak SZO za Evropu takođe razvija ažuriranje svojih smernica za akcioni plan, koje bi trebalo da podrže nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova.
„Negativni efekti toplog vremena na zdravlje se u velikoj meri mogu da se spreče dobrim praksama javnog zdravlja, pa ćemo spasiti mnoge živote i sada i u budućnosti ako budemo bolje pripremljeni za to da region postaje topliji“, rekao je Kluge.
Koje je sve poslove firma za obezbeđenje iz Kraljeva obavljala za javne institucije pre nego što su njeni radnici viđeni u sukobu sa studentima na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru? Spisak je dug, a način angažovanja, makar u poslednjem slučaju - netransparentan
Novosadski parlament usvojio je inicijativu gradonačelnika Žarka Mićina za podizanje spomenika stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Vojnim paradom Hrvatska obeležava 30. godišnjicu svog oslobođenja od delimične okupacije. Ta proslava, međutim, otvara brojna pitanja – o sadašnjoj poziciji Hrvatske, ali i o njenoj prošlosti.
Jedan maloletnik preminuo je, a trojica su povređena u tuči koja se u sredu (30. jul) uveče dogodila u Novom Pazaru
Za četvrtak, 31. jul, zakazani su novi protesti u Beogradu, ali i drugim gradovima u Srbiji. Gde se sve protestuje?
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
