Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu plaćaju najvišu cenu za velike vrućine i da je u evropskom regionu toplotni udar vodeći uzrok kada su u pitanju smrti izazvane klimatskim promenama
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da godišnje u evropskom regionu od ekstremne toplote umre najmanje 175.000 ljudi i da je evropski region među regionima koji se najbrže zagrevaju na svetu, jer u njemu temperature rastu oko dva puta brže od globalnog proseka.
Direktor SZO za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu, koji po parametrima SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, i zemlje centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan – „plaćaju najvišu cenu za velike vrućine“ i dodao da je u evropskom regionu
„Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom“, rekao je Kluge, a piše Politico.
Procene SZO pokazuju da je bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih toplotom širom sveta svake godine između 2000. i 2019. godine.
Prilagoditi se na toplotne talase
Na evropski region otpada 36 odsto tih smrtnih slučajeva, ili u proseku 176.040 svake godine, što znači da je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u evropskom regionu porastao za oko 30 odsto u prethodne dve decenije.
Kluge je pozvao zemlje da razviju akcione planove za toplotu i zdravlje, jer je to ključni proces prilagođavanja da bi zajednice bile otpornije na toplotne talase.
On je ukazao da trenutno više od 20 zemalja u regionu ima slične planove, ali da to nije dovoljno da zaštiti sve zajednice.
Ogranak SZO za Evropu takođe razvija ažuriranje svojih smernica za akcioni plan, koje bi trebalo da podrže nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova.
„Negativni efekti toplog vremena na zdravlje se u velikoj meri mogu da se spreče dobrim praksama javnog zdravlja, pa ćemo spasiti mnoge živote i sada i u budućnosti ako budemo bolje pripremljeni za to da region postaje topliji“, rekao je Kluge.
Nije realno očekivati da će Srbija u narednom talasu proširenja postati članica Evropske unije, kaže za „Vreme“ Marko Todorović iz Centra za evropske politike. Za razliku od Crne Gore i Albanije
KFOR je najavio dvodnevnu vežbu „Zlatna sablja 2025“ u kojoj će, pored međunarodnih misija, učestvovati i Kosovske bezbednosne snage
Nakon devet dana štrajka glađu ispred Skupštine Vojvodine, prevoznik Milomir Jaćimović odlučio je da prekine ovaj vid protesta, ali poručuje da neće odustati od zahteva da mu se vrate oduzeti autobusi i ukinu milionske kazne
U zgradi Policijske stanice Stari grad u Novom Sadu, maloletni Milan Jaćimović bio je okružen policajcima i zadržan četiri sata bez jasnog objašnjenja. Advokati koji su bili uz njega svedoče za „Vreme" šta se tamo sve dešavalo
Slučaj Jaćimović u Novom Sadu dobio je novu dimenziju nakon što je policija privela Milana Jaćimovića, sina autoprevoznika Milomira koji već devet dana odbija hranu
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
