Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu plaćaju najvišu cenu za velike vrućine i da je u evropskom regionu toplotni udar vodeći uzrok kada su u pitanju smrti izazvane klimatskim promenama
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da godišnje u evropskom regionu od ekstremne toplote umre najmanje 175.000 ljudi i da je evropski region među regionima koji se najbrže zagrevaju na svetu, jer u njemu temperature rastu oko dva puta brže od globalnog proseka.
Direktor SZO za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu, koji po parametrima SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, i zemlje centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan – „plaćaju najvišu cenu za velike vrućine“ i dodao da je u evropskom regionu
„Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom“, rekao je Kluge, a piše Politico.
Procene SZO pokazuju da je bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih toplotom širom sveta svake godine između 2000. i 2019. godine.
Prilagoditi se na toplotne talase
Na evropski region otpada 36 odsto tih smrtnih slučajeva, ili u proseku 176.040 svake godine, što znači da je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u evropskom regionu porastao za oko 30 odsto u prethodne dve decenije.
Kluge je pozvao zemlje da razviju akcione planove za toplotu i zdravlje, jer je to ključni proces prilagođavanja da bi zajednice bile otpornije na toplotne talase.
On je ukazao da trenutno više od 20 zemalja u regionu ima slične planove, ali da to nije dovoljno da zaštiti sve zajednice.
Ogranak SZO za Evropu takođe razvija ažuriranje svojih smernica za akcioni plan, koje bi trebalo da podrže nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova.
„Negativni efekti toplog vremena na zdravlje se u velikoj meri mogu da se spreče dobrim praksama javnog zdravlja, pa ćemo spasiti mnoge živote i sada i u budućnosti ako budemo bolje pripremljeni za to da region postaje topliji“, rekao je Kluge.
Vladajuća koalicija u RS odlučila je da se referendum o presudi Suda BiH i odluci CIK-a kojom je Miloradu Dodiku oduzet mandat predsednika održi 18. ili 25. oktobra. Konačan datum biće potvrđen u parlamentu
Nepoznati muškarac pokušao je da zapali cvećaru „Imela” u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Vlasnik Jovan Nenadić tvrdi da je meta napada jer učestvuje u protestima i pruža podršku studentima
Princ Filip Karađorđević postavio je prilikom porodičnog pomena kralju Petru Prvom Karađorđeviću u Kraljevoj crkvi na Oplencu naprednjačku delegaciju na njeno mesto. Jer mora da se zna ko je prvi, a ko poslednji
Predsednik Vučić kaže da neće biti vanrednog stanja. On verovatno glumi „stabilnost“, no ako mu se prohte, lako će naći „razloge“ da vanredno stanje ipak proglasi
Tek nekoliko dana pošto su pristalice Srpske napredne stranke pirotehničkim sredstvima gađale demonstrante protiv režima, u 50 gradova organizovani su skupovi sa kojih su okupljeni slali poruke da žele samo mir i stabilnost
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
