Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je Srbija kupila kineske CM-400 rakete dometa preko 400 kilometara. Srpska vojska tako raspolaže raketnim sistemom kakav je u Evropi, ako se izuzme Rusija, jedinstven
Srbija kupuje kineske rakete koje mogu da „dosegnu veće delove Hrvatske, a to izaziva zabrinutost kod suseda“ – tako švajcarski list Noje cirher cajtung započinje svoj tekst u kojem objašnjava o kakvom se to naoružanju radi. Vest o kupovini raketa tipa CM-400 je lično na televiziji potvrdio predsednik Aleksandar Vučić, dodaje list.
„Time, kako piše stručni magazin The War Zone, Srbija raspolaže raketnim sistemom kakav je u Evropi, ako se izuzme Rusija, jedinstven“, nastavlja novinar švajcarskog lista Patrik Col, koji inače radi kao dopisnik sa Tajvana, piše Dojče vele.
Nakon podrobnijeg opisa karakteristika kineskih raketa, list piše: „Posebne brige nova srpska nabavka izazvala je u Hrvatskoj. Glavni grad Zagreb udaljen je oko 200 kilometara od srpske granice. To znači da srpski borbeni avion opremljen kineskom raketom može da gađa ciljeve u hrvatskoj prestonici, a da ni ne mora da napus ti svoj vazdušni prostor. Ako se računa s većim dometom od 400 kilometara, to znači da beogradsko vazduhoplovstvo sa CM-400 doseže gotovo čitavu Hrvatsku.“
Noje cirher cajtung napominje da se, nakon što je Vučić obelodanio kupovinu raketa, premijer Hrvatske Andrej Plenković obratio generalnom sekretaru NATO, Marku Ruteu: „Hrvatska je članica NATO, a Srbija zemlja-partner NATO“, podseća list.
U članku se dalje navodi da Srbija trenutno raspolaže as 14 MiG-ova 29 koji su u službi, te da je Beograd pre dve godine za 2,7 milijardi evra naručio 12 francuskih Rafala, koji bi trebalo da budu isporučeni od 2028. „Ne zna se hoće li kineske rakete onda biti montirane na Rafale. Bilo bi veoma neobično da neki zapadni borbeni avion nosi kinesko oružje“, zaključuje švajcarski list.
Ujedno ukazuje da je „Srbija tek druga zemlja koja u naoružanju ima kineske rakete“ tipa CM-400. Najvažniji kupac, kako se dodaje, jeste Pakistan – koji ih koristi u kombinaciji s kineskim bombarderom J-10.
Srbija je, kako se dalje kaže u članku, testno tržište za plasman kineske vojne opreme u Evropi. Kina je poslednjih godina najvažniji snabdevač Srbije naoružanjem, dodaje list, ali i napominje da Beograd vojnu opremu kupuje i od Rusije, Francuske, Nemačke i Izraela. I po pitanje naoružanja manifestuje se geopolitičko balansiranje Vučićeve vlade, zaključuje Noje cirher cajtung.
Ova tema zaokuplja pažnju poslednjih dana i drugih medija na njemačkom. Javni servis ARD tako na svom portalu tagesschau.de piše da je kupovina kineskih hipersoničnih raketa od strane Beograda „reakcija na moguću pretnju od strane NATO-članica na Balkanu“.
Autor članka, novinar David Frehes iz ARD-ovog dopisništva u Beču, osvrće se takođe na geopolitičko balansiranje Srbije u kontekstu nabavke vojne opreme. Podseća se na rad na modernizaciji i kadrovskom jačanju Vojske Srbije poslednjih nekoliko godina, u okviru čega se kupuje oprema od više različitih zemalja, te navodi podatak da više od 60 posto nabavki stiže iz Kine:
„Upravo te kupovine na Dalekom istoku uklapaju se u geopolitičko balansiranje Vučića. Pritom on već godinama na jednoj strani koketira s autoritarno vođenim državama poput Kine i Rusije, a na drugoj, Srbija kao kandidatkinja za ulazak u EU kupuje borbene avione u Francuskoj i učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama sa NATO.“
ARD prenosi izjavu predsednika Vučića da Srbija, naravno, ne namerava da napadne NATO-države, ali i da ta zemlja želi da ostane vojno neutralna, odnosno da neće postati članica Severnoatlantskog saveza. Kupovina raketa izaziva pažnju, ukazuje autor ARD-a, ali i napominje da je retorika predsednika Srbije koja prati taj čin „poznata politička igra“. Kako prenosi, „posmatrači u tome vide pokušaj Vučića da demonstrira snagu na unutrašnjopolitičkom planu.“
Autor članka podseća, naime, da je predsednik Srbije optužio Hrvatskoj da upravlja studentima i građanskim protestima kako bi ga srušili s vlasti, odnosno da je vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine usmerena protiv Beograda.
Hrvatska je na sve to, dodaje ARD, reagovala rezervisano: „Nije novost da Vučić koristi narativ po kojem Srbiji preti opasnost sa svih strana.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
