Foto: Wikipedia.org
Svetozar Gligorić bio je najbolji srpski šahista svih vremena. Proslavio je misaone sportove u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i 12 puta bio najbolji jugoslovenski šahista. SFRJ je predstavljao na 15 šahovskih olimpijada, a 1950. je osvojio zlatnu medalju. Preminuo je 14. avgusta 2012. u 89. godini
Svetozar Gligorić se sa šahom upoznao relativno kasno, u trinaestoj godini. Dve godine kasnije, 1938, sa samo 15 godina, pobedio je na takmičenju Beogradskog šahovskog kluba. Titulu velemajstora dobio je 1951. i sledećih dvadeset godina bio je među najboljim svetskim šahistima i kandidat za prvaka sveta. Jedan je od najaktivnijih šahista u istoriji.
U vreme kada je Gligorić bio aktivan šah je bio veoma popularan. Na dnevniku RTS-a su se u sportskoj rubrici analizirale šahovske partije. Svetska prvenstva u šahu bila su globalni događaji.
Jugoslavija su zahvaljujući Svetozaru Gigoriću smatrali drugom šahovskom velesilom u svetu, iza SSSR. Učestvovao je na ogromnom broju međunarodnih turnira, od kojih je mnoge osvojio. Među njegove najznačajnije pobede spadaju turniri u Varšavi 1947, Hejstingsu 1951, 1956, 1959, 1961, Mar del Plati 1953, Stokholmu 1954, Beogradu 1964. i Manili 1968, Loun Pajnu 1972. i 1979. godine. Tri puta se na međunarodnim turnirima kvalifikovao za mečeve kandidata u ciklusu prvenstva sveta.
Pedesetih i šezdesetih godina Gligorić je bio stalan učesnik na svetskim prvenstvima i uvažavan kao najbolji igrač izvan Sovjetskog Saveza. Jedno od najvećih dostignuća mu je učešće na Međuzonskom turniru u Portorožu 1958. godine, kada je u jednoj partiji ispustio trijumf i našao se na drugom mestu iza Talja.
Iste godine je na Olimpijadi u Minhenu osvojio zlatnu medalju za rezultat na prvoj tabli, ispred Botvinika. Na Međuzonskom turniru u Susu 1967. delio je drugo mesto bez poraza. U Argentini, na turniru u Mar del Plati 1953. Godine je pobedio i bio ispred Najdorfa. Tada je nastao i Gligorićev „patent“ u teoriji šahovske igre – poznata „Mar del Plata varijanta kraljeve indijske odbrane“.
Gligorić je bio jedan od retkih doživotnih prijatelja Roberta Bobija Fišera. Fišer i Gligorić su u konačnom skoru imali rezultat 6:4, uz šest remija. Između 1950. i 1982. godine petnaest puta je bio jugoslovenski predstavnik na olimpijadi osvojivši 12 medalja (jednu zlatnu, šest srebrnih i pet bronzanih). Dvanaest puta je osvojio prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije.
Svetozar Gligorić je poznat i po svojoj novinarskoj karijeri. Bio je stalni dopisnik časopisa „Chess Review“ i „Chess Life“. Napisao je i veliki broj knjiga o šahu.
R.V.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
