Vučić kao odlazi: Da li je druga strana spremna?

Najava ostavke Aleksandra Vučića – uz izvesnost da će onda trčati trku za premijera – otvara pitanje kada će izbori i kojim redom. Ali, i šta će studentski i opozicioni front, ako uopšte kao takav jedinstveni postoji.

„Vreme“ to analizira u više tekstova u novom broju koji na kioske stiže u četvrtak (2. jul).

Glavni urednik Filip Švarm piše da je glavna Vučićeva ideja – pokušaj da se poseje dodatni razdor među njegove protivnike:

„Na tom polju bi lako mogao steći podršku dijela opozicije čiji je prvenstveni cilj daljnje preživljavanje u parlamentarnim klupama, ali i raznih ‘moralnih narcisa’ koji bi radije pristali na Vučićevu vlast još decenijama nego na izvjesne javne ličnosti na studentskoj listi“, piše on.

Protivnici imaju veće šanse na predsedničkim izborima?

U intervjuu za „Vreme“ govori politikolog Aleksandar Ivković koji misli da bi vladajuća koalicija, kada bi sutra bili održani izbori, imala više šanse na parlamentarnim nego na predsedničkim izborima gde Vučić više nema pravo nastupa.

„Na parlamentarnim i sa manje od pedeset odsto može da se osvoji većina mandata ako na drugoj strani dođe do većeg rasipanja glasova, dok na predsedničkim to automatski znači drugi krug, u kojem bi favorit ovog puta gotovo sigurno bio izazivač“, kaže Ivković u razgovoru sa Nedimom Sejdinovićem i dodaje:

„Prema tome, meni sve najave o prevremenim predsedničkim izborima nemaju smisla, jer ne vidim na koji način rastu šanse kandidatu vlasti ako se oni održe, na primer, u oktobru umesto u aprilu.“

Foto: Vreme

Zna li opozicija šta hoće?

Jelena Jorgačević donosi veliki članak o razvrstavanju u opoziciji koja traži odgovor na pokušaj studenata da budu keč-ol opcija.

Marko Simendić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže za „Vreme“ da mu deluje kako se dosta energije troši na izbornu matematiku i taktička pitanja, ali da je pitanje koliko igrači na političkoj sceni imaju valjanih anketa i pokazatelja kako najbolje da postupe.

„Konačno, razmišljanjem o raznim kombinacijama i njihovim ishodima retko se govori o neizvesnosti koju politika uvek nosi sa sobom“, kaže Simendić, dodajući da neizvesnost, međutim, ne znači oslobađanje od odgovornosti.

„Ipak nedovoljno često čujemo da neko zahteva političku odgovornost partijskog vođstva za posledice procena koje su se ispostavile kao pogrešne.“

Sve ove komentare, intervjue i članke čitajte u novom „Vremenu“ koje je od četvrtka (2. jul) na kioscima ili se odmah _pretplatite na digitalno izdanje ovde