Od kako je prošlog maja stala ispred bagera i tako ga sprečila da zatrpa Baru Revu kod Beograda, glumica Svetlana Bojković postala je simbol ekoloških pokreta u Srbiji.
Nakon toga, ekološki protesti postali su važna građanska aktivnost u Srbiji, zaslužna i da premijerka države Ana Brnabić poruči stanovništvu da Rio Tinto više ne nema nikakva prava na istraživanja litijuma i bora u Zapadnoj Srbiji, kao i da ni jedna druga kompanija nije tražila takva prava.
Upravo u vreme dok razgovaramo, iz Gornjih Nedeljica je javljeno da je kompanija Rio Sava otpočela krčenje šume na parceli čiji je vlasnik postala samo sedam dana nakon maločas pomenutih ukidanju svih dozvola kompaniji Rio Tinto da kopa po Jadru.
Šta je istina, da li je na Jadar stavljena tačka kao što tvrdi srpska Vlada ili nije kao što sugerišu događanja na terenu, Svetlana Bojković kaže da ćemo „istinu o tome morati da saznamo, zato što će doći do polaganja računa.“
Ocenjuje da zbog najnovijih vesti iz Jadra deluje kao da ekološki protesti nisu dali rezultata, ali smatra da je „vrlo važno što se raširila svest u našoj zemlji da se odbrani priroda, a to će rezultirati i boljim vazduhom koji udišemo. Upornost ljudi koji se bore protiv zagađenja, verujem, rezultiraće dobrim rezultatima.“
Od prvog februara Ministarstvo za životnu sredinu uvelo je aplikaciju pomoću koje je moguće prijaviti nelegalnu deponiju ili bilo kakvo zagađenje. „Svako poboljšanje je sigurno rezultat ekoloških pokreta“, komentariše Svetlana Bojković ovu aplikaciju, i očekuje da će biti puno posla za lokalne komunalne službe do kojih će stizati prijave građana, „zato što se Srbija pretvorila u veliku deponiju.“
Zahtevi ekoloških protesta fokusirani su na za zagađenje životne sredine, a tema ekologije je, na primer, i način kako se odnosimo jedni prema drugima. Bojković smatra da je za sad, u ovoj fazi, dovoljno ako se skoncentrišemo na „zaštitu reka, zemlje, vazduha i živog sveta, zato što se ekologija prvenstveno odnosi na te oblasti“, mada smatra da je „zagađen javni prostor, počevši od skupštine sa njihovim napadima na neistomišljenike. Možda bi bilo moguće da se pojam ekologije proširi i na zagađenost ljudskih odnosa, ali mislim da ga ne treba proširivati.“
Jedna od optužbi vlasti protiv ekoloških protesta je da im nije do dobrobiti države, da onemogućavaju da država iskoristi svoje izvore litijuma koji je redak i tražen u svetu.
„I privatni i državni sektor i kod nas i u svetu daju skoro potpunu prednost privrednom rastu i zaradi u odnosu na važnost ekoloških problema. U ime čega se to radi? Zbog takvog odnosa prema životnoj sredini stvaraju i prete našem opstanku, ali nas to još više motiviše da se borimo i branimo.“
Svetlani Bojković ne smeta što vlast opisuje ekološke proteste kao političke, a njihove organizatore optužuje da im nije do borbe za čist vazduh već za vlast. Kaže da je to očekivano zato što se politika meša u sve oblasti života. Međutim, nju to neće sprečiti da učestvuje u ovoj vrsti aktivizma. „Kao što sam već negde rekla, jednom kad sam ušla, ne napuštam.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
