Foto: Tanjug
Namenjeno ljudima koji nisu socijalno ugroženi ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan, stambeno zadrugarstvo je u Jugoslaviji bio popularan vid udruživanja. Pilot program koji je u toku, trebalo da ga vrati
Centar za novo stambeno zadrugarstvo je projekat udruživanja ljudi koji nisu u poziciji da kupe stan po tržišnim cenama. Zainteresovanima će ga predstaviti od četvrtka do subote udruženje „Ko gradi grad“ i stambena zadruga „Pametnija zgrada“ u svom prostoru u Beogradu u Drinčićevoj 20.
Da objasnimo: zadruga je pravno telo, čiji članovi, stanari, nisu vlasnici pojedinačnih stanova nego celine. Namenjena je ljudima koji nisu socijalno ugroženi, ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan po tržišnim cenama. Udruženi, oni mogu povoljnije da dođu do stambenog prostora tako što daju jedan deo svog uloga, a ostatak se dopunjava na drugi način i otplaćuje se povoljnim kreditom. Stambeno zadrugarstvo kreira novu vrstu zajedničkog života u kome ljudi sami formiraju zajednicu i otvara novu solidarnost.
Arhitekta Ana Džokić iz udruženja „Ko gradi grad“ kaže za portal „Vremena“ da „kod nas ne postoje javni fondovi koji daju sredstva za ovakav vid udruživanja, ali Centar radi na tome da se ova tema prepozna i da se ugradi u stambenu politiku, te da postane dostupna širem broju ljudi“.
Centar se bavi stambenim zadrugarstvom poslednjih desetak godina, ispitujući sve pravne i finansijske mogućnosti ovakve vrste udruživanja. Ana Džokić podseća da je u Jugoslaviji „postojalo stambeno zadrugarstvo i da je 8 % stanova bilo izgrađeno na taj način“, i navodi da su „sadašnje i državna i gradska strategija uvele kao predlog stambeno zadrugarstvo.“
„Prošle godine je taj predlog došao i do javne rasprave, ali nije postojala politička volja da se ona i ostvari. Bitno je da je ideja prepoznata kao održiva“, kaže Ana Džokić.
Centar za novo stambeno zadrugarstvo je okupio grupu ljudi u pilot zajednicu koja će biti realizovana kao pokazni primer što bi trebalo da ideju dovede do realizacije i ugradi je u stambenu strategiju.
Naravno u svetu odavno postoji stambeno udruživanje – u Barseloni, Mađarskoj, Češkoj…
Recimo još i ovo: Ana Džokić je unuka Rajke Borojević koja je posle Drugog svetskog rata u Dragačevu sa tkaljama, bila promoter zadrugarskog udruživanja.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rajka Borojević i njene tkalje proslavile su Dragačevski kraj. Sada, u Donjem Dubcu odakle je sve počelo i u kome je postojao Dom kulture Rajkinog imena, uspomenu na nju čuva još samo jedan spomenik
