Foto: Tanjug
Namenjeno ljudima koji nisu socijalno ugroženi ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan, stambeno zadrugarstvo je u Jugoslaviji bio popularan vid udruživanja. Pilot program koji je u toku, trebalo da ga vrati
Centar za novo stambeno zadrugarstvo je projekat udruživanja ljudi koji nisu u poziciji da kupe stan po tržišnim cenama. Zainteresovanima će ga predstaviti od četvrtka do subote udruženje „Ko gradi grad“ i stambena zadruga „Pametnija zgrada“ u svom prostoru u Beogradu u Drinčićevoj 20.
Da objasnimo: zadruga je pravno telo, čiji članovi, stanari, nisu vlasnici pojedinačnih stanova nego celine. Namenjena je ljudima koji nisu socijalno ugroženi, ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan po tržišnim cenama. Udruženi, oni mogu povoljnije da dođu do stambenog prostora tako što daju jedan deo svog uloga, a ostatak se dopunjava na drugi način i otplaćuje se povoljnim kreditom. Stambeno zadrugarstvo kreira novu vrstu zajedničkog života u kome ljudi sami formiraju zajednicu i otvara novu solidarnost.
Arhitekta Ana Džokić iz udruženja „Ko gradi grad“ kaže za portal „Vremena“ da „kod nas ne postoje javni fondovi koji daju sredstva za ovakav vid udruživanja, ali Centar radi na tome da se ova tema prepozna i da se ugradi u stambenu politiku, te da postane dostupna širem broju ljudi“.
Centar se bavi stambenim zadrugarstvom poslednjih desetak godina, ispitujući sve pravne i finansijske mogućnosti ovakve vrste udruživanja. Ana Džokić podseća da je u Jugoslaviji „postojalo stambeno zadrugarstvo i da je 8 % stanova bilo izgrađeno na taj način“, i navodi da su „sadašnje i državna i gradska strategija uvele kao predlog stambeno zadrugarstvo.“
„Prošle godine je taj predlog došao i do javne rasprave, ali nije postojala politička volja da se ona i ostvari. Bitno je da je ideja prepoznata kao održiva“, kaže Ana Džokić.
Centar za novo stambeno zadrugarstvo je okupio grupu ljudi u pilot zajednicu koja će biti realizovana kao pokazni primer što bi trebalo da ideju dovede do realizacije i ugradi je u stambenu strategiju.
Naravno u svetu odavno postoji stambeno udruživanje – u Barseloni, Mađarskoj, Češkoj…
Recimo još i ovo: Ana Džokić je unuka Rajke Borojević koja je posle Drugog svetskog rata u Dragačevu sa tkaljama, bila promoter zadrugarskog udruživanja.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rajka Borojević i njene tkalje proslavile su Dragačevski kraj. Sada, u Donjem Dubcu odakle je sve počelo i u kome je postojao Dom kulture Rajkinog imena, uspomenu na nju čuva još samo jedan spomenik
