Foto: Tanjug
Namenjeno ljudima koji nisu socijalno ugroženi ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan, stambeno zadrugarstvo je u Jugoslaviji bio popularan vid udruživanja. Pilot program koji je u toku, trebalo da ga vrati
Centar za novo stambeno zadrugarstvo je projekat udruživanja ljudi koji nisu u poziciji da kupe stan po tržišnim cenama. Zainteresovanima će ga predstaviti od četvrtka do subote udruženje „Ko gradi grad“ i stambena zadruga „Pametnija zgrada“ u svom prostoru u Beogradu u Drinčićevoj 20.
Da objasnimo: zadruga je pravno telo, čiji članovi, stanari, nisu vlasnici pojedinačnih stanova nego celine. Namenjena je ljudima koji nisu socijalno ugroženi, ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan po tržišnim cenama. Udruženi, oni mogu povoljnije da dođu do stambenog prostora tako što daju jedan deo svog uloga, a ostatak se dopunjava na drugi način i otplaćuje se povoljnim kreditom. Stambeno zadrugarstvo kreira novu vrstu zajedničkog života u kome ljudi sami formiraju zajednicu i otvara novu solidarnost.
Arhitekta Ana Džokić iz udruženja „Ko gradi grad“ kaže za portal „Vremena“ da „kod nas ne postoje javni fondovi koji daju sredstva za ovakav vid udruživanja, ali Centar radi na tome da se ova tema prepozna i da se ugradi u stambenu politiku, te da postane dostupna širem broju ljudi“.
Centar se bavi stambenim zadrugarstvom poslednjih desetak godina, ispitujući sve pravne i finansijske mogućnosti ovakve vrste udruživanja. Ana Džokić podseća da je u Jugoslaviji „postojalo stambeno zadrugarstvo i da je 8 % stanova bilo izgrađeno na taj način“, i navodi da su „sadašnje i državna i gradska strategija uvele kao predlog stambeno zadrugarstvo.“
„Prošle godine je taj predlog došao i do javne rasprave, ali nije postojala politička volja da se ona i ostvari. Bitno je da je ideja prepoznata kao održiva“, kaže Ana Džokić.
Centar za novo stambeno zadrugarstvo je okupio grupu ljudi u pilot zajednicu koja će biti realizovana kao pokazni primer što bi trebalo da ideju dovede do realizacije i ugradi je u stambenu strategiju.
Naravno u svetu odavno postoji stambeno udruživanje – u Barseloni, Mađarskoj, Češkoj…
Recimo još i ovo: Ana Džokić je unuka Rajke Borojević koja je posle Drugog svetskog rata u Dragačevu sa tkaljama, bila promoter zadrugarskog udruživanja.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Nepoznati počinilac je prišao ekipi N1, zatražio od njih da ne snimaju Ćacilend, a potom im razbio kameru. Sumnja se da je napadač jedan od ljudi iz KRIK-ove baze podataka
Predsednica Kosova Vjosa Osmani u četvrtak je potpisala odluku o raspuštanju Skupštine, nakon što kandidat za premijera Gljauk Konjufca ni u drugom pokušaju nije uspeo da formira vladu
Okupljeni studenti poručili su da su svedočenja o zloupotrebama u vezi sa Generalštabom postala nesporna i da se odgovorni vraćaju na funkcije. Predali su pismo tužiocu tražeći istragu do kraja
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rajka Borojević i njene tkalje proslavile su Dragačevski kraj. Sada, u Donjem Dubcu odakle je sve počelo i u kome je postojao Dom kulture Rajkinog imena, uspomenu na nju čuva još samo jedan spomenik
