Foto: Tanjug
Namenjeno ljudima koji nisu socijalno ugroženi ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan, stambeno zadrugarstvo je u Jugoslaviji bio popularan vid udruživanja. Pilot program koji je u toku, trebalo da ga vrati
Centar za novo stambeno zadrugarstvo je projekat udruživanja ljudi koji nisu u poziciji da kupe stan po tržišnim cenama. Zainteresovanima će ga predstaviti od četvrtka do subote udruženje „Ko gradi grad“ i stambena zadruga „Pametnija zgrada“ u svom prostoru u Beogradu u Drinčićevoj 20.
Da objasnimo: zadruga je pravno telo, čiji članovi, stanari, nisu vlasnici pojedinačnih stanova nego celine. Namenjena je ljudima koji nisu socijalno ugroženi, ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan po tržišnim cenama. Udruženi, oni mogu povoljnije da dođu do stambenog prostora tako što daju jedan deo svog uloga, a ostatak se dopunjava na drugi način i otplaćuje se povoljnim kreditom. Stambeno zadrugarstvo kreira novu vrstu zajedničkog života u kome ljudi sami formiraju zajednicu i otvara novu solidarnost.
Arhitekta Ana Džokić iz udruženja „Ko gradi grad“ kaže za portal „Vremena“ da „kod nas ne postoje javni fondovi koji daju sredstva za ovakav vid udruživanja, ali Centar radi na tome da se ova tema prepozna i da se ugradi u stambenu politiku, te da postane dostupna širem broju ljudi“.
Centar se bavi stambenim zadrugarstvom poslednjih desetak godina, ispitujući sve pravne i finansijske mogućnosti ovakve vrste udruživanja. Ana Džokić podseća da je u Jugoslaviji „postojalo stambeno zadrugarstvo i da je 8 % stanova bilo izgrađeno na taj način“, i navodi da su „sadašnje i državna i gradska strategija uvele kao predlog stambeno zadrugarstvo.“
„Prošle godine je taj predlog došao i do javne rasprave, ali nije postojala politička volja da se ona i ostvari. Bitno je da je ideja prepoznata kao održiva“, kaže Ana Džokić.
Centar za novo stambeno zadrugarstvo je okupio grupu ljudi u pilot zajednicu koja će biti realizovana kao pokazni primer što bi trebalo da ideju dovede do realizacije i ugradi je u stambenu strategiju.
Naravno u svetu odavno postoji stambeno udruživanje – u Barseloni, Mađarskoj, Češkoj…
Recimo još i ovo: Ana Džokić je unuka Rajke Borojević koja je posle Drugog svetskog rata u Dragačevu sa tkaljama, bila promoter zadrugarskog udruživanja.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rajka Borojević i njene tkalje proslavile su Dragačevski kraj. Sada, u Donjem Dubcu odakle je sve počelo i u kome je postojao Dom kulture Rajkinog imena, uspomenu na nju čuva još samo jedan spomenik
