Foto: AP/Kemal Softić
Memorijalni centar osnovan je kao memorijalni kompleks čija je uloga negovanje i čuvanje sećanja na žrtve genocida, a koji je, istovremeno, i svojevrsni podsetnik i opomena budućim generacijama da se tako nešto više nikada i nikome ne ponovi
Memorijalni centar u Potočarima u blizini Srebrenice, u čijem sastavu su spomen-obeležje i mezarje u kome su ukopane žrtve genocida iz jula 1995. godine, obeležava dvadesetogodišnjicu rada, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Memorijalni centar osnovan je odlukom nekadašnjeg visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Volfganga Petritča 2000. godine kao mesto sećanja na žrtve genocida u Srebrenici koji je u julu 1995. počinila Vojska Republike Srpske.
Zvanično ga je otvorio bivši američki predsednik Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
Iste godine, u martu, obavljena je prva kolektivna dženaza i ukop prvih 600 identifikovanih žrtava genocida. Zatim je usledila i druga dženaza 11. jula kada su ukopane 282 žrtve, a 20 septembra i treća kolektivna dženaza kada je ukopano 107 osoba.
U genocidu je, prema presudama međunarodnih i sudova u BiH, ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, a u Memorijalnom centru u Potočarima do danas je ukopana 6.751 žrtva.
Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.
Memorijalni centar u Potočarima danas posebnu pažnju pridaje istraživačkoj delatnosti. Radi se na prikupljanju ličnih predmeta žrtava, svedočenjima i analizama presuda za genocid i zločine protiv čovečnosti.
Direktor Centra Emir Suljagić ranije je rekao za Radio Slobodna Evropa da je na projektima angažovano oko 50 Srebreničana koji su izgubili nekog člana porodice ili su i sami preživeli genocid.
„Sve ovo radimo da bi svedočili o onome što nam se dogodilo i da nam se sve ovo ne ponovi“, rekao je Suljagić.
Memorijalni centar razvija i obrazovne programe – predavanja za učenike i studente, povezujući se sa mnogim obrazovnim institucijama i organizacijama u zemlji i regiji, a radi prepoznavanja mogućih pretnji ili narativa koji bi mogli da poizvedu novi genocid.
U sklopu centra nalazi se i biblioteka koja raspolaže relevantnom literaturom vezanom za genocid nad Bošnjacima.
Ofanziva na Srebrenicu počela je 6. jula 1995. napadom na holandske osmatračke punktove i trajala je do 11. jula, kada je glavni komandant VRS-a, Ratko Mladić, pred televizijskim kamerama objavio da ovu pobedu „poklanja srpskom narodu u čast Vidovdana“.
Autobusi za „pakete“ (šifrovan naziv za buduće žrtve) bili su obezbeđeni unapred kao i mesta egzekucije: škole, domovi kulture, magacini i fabričke hale; fudbalsko igralište u Bratuncu. Unapred su pripremljena i mesta za masovne grobnice i „tehnika“: bageri, rovokopači i kamioni za prevoz leševa.
Ceo tekst „Srebrenica za početnike“ pročitajte ovde.
A.E/Radio Slobodna Evropa/Radio Sarajevo/Vijesti.ba
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti su tražili vanredne parlamentarne izbore, ali je ponašanje pojedinih opozicionih stranaka indikativno. Kao da ne žele da se odreknu dela kolača ili pak imaju drugačije interese
U organizaciji studenata okupljenih oko inicijative „Studenti u blokadi“ u Loznici se održava protest pod nazivom „Marš na Drinu“. Protest počinje u 11.00 i trajaće do 23 sata, u 11.52 će tišinom biti odata počast za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a u 16:30 minutom ćutanja pošta će, povodom Dana pobede, biti odata žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu
Posle neubedljive turneje po Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 9. maja pojavio u Moskvi na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom. Dok režimski mediji posetu prikazuju kao diplomatski trijumf, analitičari ocenjuju da je reč o političkom manevru očajnog balansa – između sve slabijih veza sa Zapadom i nikad prekinutih veza sa Kremljom
Održan je još jedan sastanak predstavnika Vlade i univerziteta - bez velikih pomaka
Rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji koja je većinom glasova usvojena u sredu (7. maj), traži se oslobađanje šest političkih zatvorenika u Novom Sadu, članova Pokreta slobodnih građana i organizacije Stav
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
