Protesti
Ponoš: Kobre će hapsiti Vučića kad dođe vreme
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Tragedije koje su se dogodile u Beogradu i Mladenovcu doslovno su poslale ionako frustrirani narod na ulice. Formirana je lista zahteva od kojih većina nije ispunjena, a sve što je vlast do sada uradila bilo je blamirajuće održavanje kontramitinga i vređanje opozicije i dela stanovništva s kojim se ne slaže gotovo ni u čemu
Beograđani će, ali i stanovnici Novog Sada, u subotu krenuti u šetnju centrom gradova u okviru protesta „Srbija protiv nasilja“.
Organizatori protesta u Beogradu promenili su, preciznije skratili rutu pred današnju šetnju, pa će se tako do auto-puta ići starom trasom, kroz ulicu Kneza Miloša do Mostarske petlje.
Ruta je za danas promenjena, ali su zahtevi na protestu i po sedmi put ostali isti.
Šta je do sada postignuto na protestima „Srbija protiv nasilja“ i kakav je odgovor imala vlast povodom zahteva onih koji bi da se dogode neke važne promene?
Tragedije poslale narod na ulice
Glavni povod za masovni izlazak naroda na ulice u Beogradu bile su dve dosad nezabeležene pucnjave u OOŠ “Vladislav Ribnikar” i kod Mladenovca. Život je izgubilo 18 osoba, a delu Srbije tada je prekipelo.
Na prva dva protesta izneti su brojni zahtevi kojima se traži ostavka zvaničnika, ukidanje medija i medijskih sadržaja, za koje opozicija i demonstranti tvrde da promovišu nasilje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao je brzo. Ali se nije obraćao umirujuće šokiranom stanovništvu Srbije posle tragedija, već sa uobičajnimpolitičkim, agresivnim parolama svojim biračima. Umesto da razmisli o čemu se radi i da li je vlast zaista uradila nešto pogrešno po pitanju sveopšteg nasilja kojem je društvo svakodnevno izloženo, odlučio je da organizuje kontramiting.
Međutim, skup 26. maja kod Narodne skupštine završio se fijaskom Srpske napredne stranke i Vučića. Predsednik je potom krenuo da lansira tezu koje se drži do danas a to je da su organizatori protesta pozvani na dijalog kod njega, ali da, eto, niko od njih neće da se odazove pozivu.
„Moja vrata su otvorena za svakog od njih, da rešavamo probleme u institucijama sistema“, rekao je Vučić krajem maja.
On je do sada u svojim odgovorima optužio organizatore za „obojenu revoluciju“, „korišćenje tragedije“, odbio smene koje se na protestu traže, ali su u međuvremenu vlasti neke zahteve ispunile.
Smena rukovodstva RTS-a
Četvrti protest „Srbija protiv nasilja“ u Beogradu 27. maja bio je fokusiran na rad javnog servisa, Radio-televiziju Srbije (RTS).
Demonstranti su pred zgradom RTS-a zahtevali ostavke rukovodstva i objektivno izveštavanje o protestima koji se nedeljama unazad održavaju u glavnom gradu Srbije.
„Od RTS-a samo tražimo da radi svoj posao“, rečeno je sa govornice na protestu 27. maja.
U toku samog protesta organizatori su saopštili da je RTS započeo svoj Dnevnik izveštajem sa protesta, te ocenili da je reč o pobedi.
RTS je na sajtu takođe vodio i blog o dešavanjima na protest. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 28. maja za TV Pink da će odmah potpisati smenu rukovodstva RTS-a, ako je to zvaničan zahtev protesta.
Predstavnici RTS-a se nisu javno oglašavali o kritikama na račun izveštavanja sa protesta „Protiv nasilja“ ili izjave predsednika Srbije.
Smena članova Regulatorne agencije za elektronske medije (REM)
Smena članova krovne organizacije za kontrolu medija, REM-a, je zahtev koji su organizatori protesta izneli na prvom protestu 8. maja.
REM u 2022. godini i prva četiri meseca 2023. nije izrekao nijednu meru televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pokazuju podaci sa sajta.
Predsednica REM-a Olivera Zekić ocenila je 10. maja zahtev opozicije za smenu kao „politički“.
Vučić je za TV Pink 28. maja rekao da o zahtevu za smenu članova REM-a „možemo da razgovaramo“, ali da je opoziciji cilj samo da „Šolakovoj televiziji obezbedi nacionalnu frekvenciju“.
Oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Happy
Ovaj zahtev takođe je formulisan na prvom protestu 8. maja, a privatne televizije Pink i Happy su pomenute u kontekstu podsticanja nasilja.
Iz opozicionog pokreta „Ne davimo Beograd“ saopštili su 6. maja da ove televizije „sluđuju građane, truju i promovišu nasilje”.
Predstavnici tih televizija se nisu javno oglašavali povodom ovih navoda.
Premijerka Ana Brnabić je 26. maja u Skupštini Srbije rekla da nacionalna frekvencija, koju imaju TV kanali, nema nikakve veze sa Vladom Srbije.
Ona je rekla da su Pink i Happy imali nacionalne frekvencije i kada su na vlasti bile neke od stranaka današnje opozicije.
Dodeljivanje nacionalnih frekvencija vrši REM. Frekvencije su talasne dužine na kojima se emituje televizijski signal, njihov broj je ograničen, smatraju se nacionalnim dobrom i njihov vlasnik je država.
Ovo regulatorno telo je u julu 2022. većinom glasova ponovo dodelio dozvole televizijama Prva, Pink, Happy i B92 koje su i do tada imali te dozvole.
Ukidanje rijalitija i drugih programa koji promovišu nasilje
Zahtev za ukidanjem rijaliti programa u Srbiji usko je povezan sa prethodnim zahtevom budući da su organizatori protesta televizije Pink i Happy označili kao televizije koje dominantno emituju ovakve sadržaje.
Prema poslednjim podacima REM-a, rijaliti program zauzima 39 posto programske šeme Pinka.
Na televiziji Pink emituje se od 2017. godine rijaliti program „Zadruga“.
U ovom programu bilo je više slučajeva nasilja, a učesnici su nedavno bili i osuđenici za teška krivična dela, kao što je osuđeni kriminalac Aleksandar Golubović, kao i oni osuđeni za ratne zločine, kao što je Vojislav Šešelj.
Sličan rijaliti program „Parovi“ postojao je i na televiziji Happy, koji se ne emituje već godinu i po dana.
Vlasnik TV Pink Željko Mitrović rekao je 25. maja će u narednom periodu ukinuti „Zadrugu“ na preporuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Mitrović je tada na Tviteru napisao da je procena predsednika države važnija od interesa televizije Pink i njegovog ličnog interesa.
Vučić je 28. maja za TV Pink izjavio da je zahtev koji se odnosi na rijaliti program ispunjen. Ipak, nekoliko dana kasnije, isti taj Željko Mitrović vratio je “Zadrugu” na male ekrane otišavši i korak dalje.
Najavio je pokretanje novog, nikad viđenog TV formata na jesen, posle čega se javnost opravdano zapitala ko je ovde zapravo glavni u državi i čija je reč važnija – predsednika Vučića ili Željka Mitrovića.
Gašenje tabloida koji propagiraju nasilje i krše kodeks
Organizatori protesta su na prvom protestu 8. maja izneli ovaj zahtev ukazujući da tabloidi u Srbiji promovišu nasilje i mogu se smatrati odgovornim za tragična dešavanja u Srbiji.
Milan Lađević, urednik u listu „Srpski telegraf“ napisao je 11. maja na Tviteru da „lešinari iz opozicije“ traže gašenje Pinka, Happy-ja i drugih štampanih i elektronskih medija nazvavši taj poziv licemernim.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović osudio je 10. maja zahteve za zabranom pojedinih medija ocenjujući da predstavljaju udarac na slobodu govora.
Nijedan tabloid još nije ugašen.
Ostavke Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina
Ostavka Bratislava Gašića, ministra policije Srbije, zatražena je na prvom protestu 8. maja.
Pojedini poslanici opozicije u Skupštini Srbije predali su 11. maja Vladi pripremljen tekst ostavki koje bi, kako su naveli, trebalo da potpiše, između ostalih, ministar unutrašnjih poslova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je 28. maja za TV Pink da nikad neće biti ispunjen zahtev da bude smenjen Bratislav Gašić.
„Nikada im neće biti ispunjen zahtev za Batu Gašića jer je besmislen, čovek nije kriv i sve ubice je pohapsio, mi nismo tu da ispunjavamo hirove“, rekao je Vučić.
Ostavka direktora BIA Aleksandra Vulina na prvom protestu 8. maja zatražena je zajedno sa ostavkom ministra policije.
Vučić je istog dana za TV Happy ove zahteve prokomentarisao kao „dokaz“ da oni koji to traže „nemaju pojma“ šta je čiji posao.
„Šta policija nije uradila, pa nije njegovo da deluje preventivno nego represivno, BIA i MUP su sve uradili besprekorno“, rekao je tada Vučić.
Pojedini poslanici opozicije u Skupštini Srbije predali su 11. maja Vladi Srbije pripremljen tekst ostavke i za direktora BIA Vulina.
Predsednik Srbije, ipak, u daljim izjavama, kada je odbijao smenu Gašića, nije spominjao Vulina.
Na kraju, postojao je na početku protesta i zahtev da se održi sednica parlamenta o odgovornosti Vlade i bezbednosnoj situaciji.
Ovaj zahtev iznet na prvom protestu je ispunjen.
Organizatori protesta “Srbija protiv nasilja” izaći će s narodom i danas na ulice. Uz poruku da nema odustajanja dok se svaki zahtev ne ispuni.
I.Đ./Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve