Studentski protesti
„Ne plašimo se“: Održana protestna šetnja studenata do Pravnog fakulteta
Studenti i građani održali protestnu šetnju od Rektorata Univeriziteta u Beogradu do Pravnog fakulteta
Saga oko Temeljnog ugovora traje već mesecima i izvlači se na svetlo dana, reklo bi se, prema političkim potrebama. Poslednja epizoda bila je susret Dritana Abazovića sa patrijarhom Porfirijem. Pritom je preterano insistiranje na nacionalnom, koje je često rezultat (ne)čistih interesa, i/ili komentarisanje tamošnje politike odavde, zatvaranje vrata na štetu i Crkve i društva
S obzirom na previranja u Crnoj Gori, te tamošnje, veoma složene odnose između stranaka i podeljenost biračkog tela, poruka patrijarha SPC Porfirija da će Temeljni ugovor biti potpisan čim se normalizuju političke prilike, zvuči kao da će proteći mnogo vode Savom i Moračom dok prvi čovek crnogorske Vlade i prvi čovek SPC-a ne stave svoje potpis na dokument. A ko će tada biti premijer susedne države, to je neizvesno.
Saga oko Temeljnog ugovora traje već mesecima i izvlači se na svetlo dana, reklo bi se, prema političkim potrebama. Poslednja epizoda bila je susret Dritana Abazovića sa patrijarhom Porfirijem. Gost je dolazak u Patrijaršiju opisao kao privatnu posetu, a domaćin kao samo jedan u dugačkom nizu razgovora sa „odgovornim političkim ličnostima iz Crne Gore.“
Nijednom od tih razgovora nije prisustvovao nijedan od episkopa koji stoluju u Crnoj Gori.
Ovogodišnja hronologija, kada je reč o crkvenim akterima, mogla bi stati u nekoliko izjava.
U božićnom intervjuu koji vladika Irinej bački tradicionalno daje listu „Pečat“ – čiji je osnivač Milorad Vučelić, podsećanja radi, nedavno odlikovan Ordenom Svetog Save – izjavio je: „Lično i ne verujem da će (Temeljni ugovor) biti potpisan dokle god dr Zdravko Krivokapić bude premijer Crne Gore“. Zatim je usledila optužba na račun Krivokapića – da je on jedini krivac, da ne drži do svoje reči, kao i pravljenje paralele između Krivokapića i komunističkih vlasti, a potom Krivokapića i Brisela tj. briselskih uslovljavanja.
„Nijedan Sinod i nijedan poglavar Crkve ne može sebi dozvoliti da uzme učešća u ovakvoj ili sličnoj ‘igri bez granicâ’“, zaključio je u „Pečatu“ član Sinoda SPC-a. I bi dosta jasno kako će se stvari odvijati.
A da je igra, igra je, samo je pitanje koji su motivi glavnih igrača, na čiju se štetu, a na čiju korist, ona odvija.
U božićnom intervjuu u „Politici“, patrijarh Porfirije je kazao da je po pitanju potpisivanja Temeljnog ugovora potpuni optimista, objasnivši i tada da će se, čim se političke prilike u Crnoj Gori srede, pristupiti zajedničkom razmatranju svih dosadašnjih opcija koje su iz Podgorice dostavljanje. „Ako bude svrsishodno, neće nam biti teško da krenemo i od sasvim belog papira. Sve ćemo učiniti na dobro naroda, države i Crkve“, zaključio je on.
Iako se svakako ne može naći zamerka na ideju dogovora na dobro svih, ovaj beli papir može da zazvuči zbunjujuće.
Naime, meseci su prošli u razmenama predloga Temeljnog ugovora, išlo se do najsitnijih tančina, a pregovori između Vlade Crne Gore i Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC traju li traju. Krajem oktobra prošle godine mitropolit Joanikije je objasnio da postoji još nekoliko problematičnih stvari, da je sve vrlo blizu usaglašenja i da treba još ljudi da se dogovore oko datuma i mesta potpisivanja.
Temeljni ugovor jeste (p)ostao pitanje političko-crkvenih, srpsko-crnogorskih igara. Dok traje ping-pong, šta ne treba prenebregnuti?
Sporna zakonska rešenja, zbog kojih su litije i počele, su već odavno promenjena. Nakon iskustva koji je imao Milo Đukanović u pokušaju da se obračuna sa Crkvom, teško da će se ijedan politički akter usuditi da ponovi tu grešku. Drugim rečima, čak i ako na vlasti budu žestoki kritičari SPC-a, ti napadi sigurno neće biti brutalni kakvi su bili za vreme Đukanovićevog vakta.
S druge strane, s obzirom da je rasplet tamošnjih politički prilika krajnje neizvestan, za SPC u Crnoj Gori je svakako šteta što Sinod i Vlada nisu uspeli do sada da postignu dogovor oko Temeljnog ugovora.
Njenom položaju u tamošnjem društvu možda i više smeta stalno podgrevanje podela, te srbovanje iz Beograda. Jer, na tamošnjem sveštenstvu je da iznese osetljivu dinamiku odnosa nacionalnog i verskog – nije mali broj vernika SPC-a koji se izjašnjavaju kao Crnogorci. Misija Crkve je da bude za sve otvorena i da u njoj „nema razlike između Judejca i Jelina.“ Zato je preterano insistiranje na nacionalnom, koje je često rezultat (ne)čistih interesa, i/ili komentarisanje tamošnje politike odavde, zatvaranje vrata na štetu i Crkve i društva.
Predstavnici Mitropolije crnogorsko-primorske i tamošnjih eparhija se mahom drže po strani u političkim previranjima i pored mnogo pokušaja da ih u tu arenu vrate, nastavljajući da pokazuju zavidan nivo pameti i odmerenosti, ne tako često viđen u regionu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti i građani održali protestnu šetnju od Rektorata Univeriziteta u Beogradu do Pravnog fakulteta
Danski diplomata Peter Sorensen ambasador je EU pri Kancelariji Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi, a prethodno je bio specijalni predstavnik EU u Bosni i Hercegovini
Ministar policije Ivica Dačić izjavio je da je zabeležen samo jedan prijavljen incident ispred Pravnog fakulteta, dok studenti demantuju ove tvrdnje, navodeći da je policija prisutna i aktivno pregleda sigurnosne snimke zajedno s njima
Zbog studentskih blokada, Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu moraće da se održi na alternativnoj lokaciji, izjavio je dekan Poljoprivrednog fakulteta Vladan Bogdanović. On je dodao da je sledeće nedelje planirana i onlajn sednica Saveta Univerziteta
Udruženim medijsko-političkim poduhvatom perjanice režima i njima potčinjeni mediji počeli su novu kampanju o tome da će biti raspisan refrendum o poverenju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji nije u skladu sa Ustavom i zakonima
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve