Sednica ima samo jednu tačku dnevnog reda, opozicioni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Predsednica Skupštine Ana Brnabić taj predlog nazvala je „besmislenim i nepotkovanim“
Sednica Skupštine Srbije o opozicionom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima počela je sa sat kašnjenja, pošto u planirano vreme nije bilo kvoruma, jer se vreme u skupštinskoj sali pojavilo svega 69 poslanika, dakle čak ni svih 86 opozicionih poslanika koji su potpisali Predlog.
Nakon toga, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov je na konferenciji za novinare u skupštinskom holu rekao da će vlast dati kvorum, što je vlast i učinila.
Od prisutna 223 poslanika za predlog opozicije da se na sednici Skupštine raspravlja o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima glasalo je 220 poslanika.
Đedović-Handanović krivi „one bivše“
Ministarka rudarstva krivi Demokratsku stranku Srbije i njihove naslednike, jer je „za vreme njihovog mandata Rio Sava dobila dozvole“. Potom je citirala jednu po jednu dozvolu, te začuđeno rekla da „oni nisu doveli Rio Tinto, ne bi sada ni pričali o ovom projektu“.
Ne odgovorivši šta je ova vlast sada potpisala sa Rio Tintom, te toliko insistira da otvore rudnik, Đedović-Handanović poručila je poslanici Nestorović da „ako hoće da vidi ugovore, da se obrati svojim koalicinom partnerima“, misleći na prve dozvole od pre više od 15 godina.
Foto: Tanjug/Peđa VučkovićOd prisutna 223 poslanika za predlog opozicije glasalo je 220 poslanika
Nestorović: Bez litijuma ništa neće stati
Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović izjavila je predstavljajući Predlog da bez litijuma neće ništa stati i da neće biti apokalipse i nemaštine i da ukoliko bude iskopavanja litijuma, „nećemo biti okićeni zlatom“.
Ona se osvrnula i na raniju izjavu predsednika Aleksandra Vučića da nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima.
Nestorović je dodala da je postupak Ustavnog suda po kojem je ukinuta uredba Vlade o stavljanju van snage projekta Jadar nejasna i da je sporno to što nije prethodno bila pokrenuta bilo kakva rasprava.
„Nije uredba vaskrsla odlukom Ustavnog suda, ona nije oživela, ona nema nikakvo pravno dejstvo, ona je nepostojeća““, rekla je Nestorović i dodala da će Ustavni sud morati da ponudi mnoga objašnjenja.
Preuveličane količine litijuma
Ona je naglasila da se količine litijuma u dolini Jadra preuveličano prikazuju, i da nisu 10 do 12 odsto svetskih rezervi, već da su zapravo 10 puta manje i upozorila na opasnost od devastacije životne sredine, na šta su upozorili stručnjaci iz Srpske akademije nauka.
Nestorović je napomenula da kompanija Rio Tinto nigde u sveti nema dozvolu za ekstrakciju litijuma i da bi ovo bio pionirski poduhvet.
Ona je dodala da se očekuje devastacija 533 hektara, među kojima su šume i plodno zemljište, ukazavši i na potencijalnu opasnost od toga da bujične poplave trajno kontanimraju priobalje Jadra.
Foto: Fonet/Zoran MrđaDanijela Nestorović
Sramotna istorija kompanije Rio Tinto
Nestorović je upozorila da će stranci i njihove kompanije raspolagati našim rudnim bogatsvima i istakla da kompanija Rio Tinto i njeni rudnici imaju „dugu i sramotnu istoriju“ širom sveta.
Ona je pomenula da je ta kompanija bila povezana sa španskim fašističkim generalom Franciskom Frankom i podsetila na slučaj rudnika u Papui Novoj Gvineji u kojem je prilikom rudarenja zagađenje hemikalijama bilo takvo da je izazvalo boelsti ili smrt.
Nestorović je ocenila da je Rio Tinto „globalni siledžija“ koji je rešio da ostavruje svoje ciljeve bez obzira na žrtve.
Ona se osvrnula i na brojne potencijalne opasnosti po životnu sredinu u dolini Jadra, poput korišćenja sumporne kiseline.
Vučić ponizio građane
Nestorović je istakla i da je planirano „17 vagona svaki dan tokom 10.000 dana da traje ekstrakcija rude iz podzemlja“.
Ona je navela argumente koje je struka iznela protiv realizacije projekta Jadar i skrenula pažnju na slučajeve u kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić direktno vređao dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića, kada je on javno govorio protiv ovog projekta i na izjave predsednice Skupštine i njen sukob sa profesorkom Draganom Đorđević.
Nestorović je ukazala na to da se koristeći takav rečnik prema političkim neistomišljenicima funkcioneri vlasti „otvoreno postavljaju kao promoteri kompanje Rio Tinto“.
Dodala je i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić takvim svojim izjavama ponizio deo građana Srbije koji je svojim glasom dao poverenje predstavnicima opozicije koji predlažu jedan ovakav zakon.
Šta je tema sednice?
U Skupštini Srbije 7. oktobra počinje sednica sa samo jednom tačkom dnevnog reda, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je podnela opozicija, široj javnosti poznata kao sednica o litijumu.
Tim predlogom, između ostalog, traži se zabrana istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji.
Šta je rekla opozicija?
Predlagači zakona su tražili da se izmene i dopune zakona donesu po hitnom postupku, a za predstavnika predlagača određena je poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović.
Namera opozicije je i da, zbog medijskog mraka koji vlada u Srbiji, na nacionalnoj televiziji pokuša da predstavi onom delu javnosti koji o tome nije mogao ništa da čuje – zašto za Srbiju nije dobro da se kopa litijum.
Foto: Tanjug/Peđa VučkovićOpozicija traži zabranu zabranu istraživanja i iskopavanja litijuma
Šta je rekla vlast?
Predsednica Skupštine i visoka zvaničnica Srpske napredne stranke Ana Brnabić rekla je da ta partija neće podnositi amandmane, „jer je nemoguće popraviti predlog zakona“.
Ona je navela da je predlog zakona „besmislen i nepotkovan“ zbog čega je da ga je trebalo vratiti na doradu, i apelovala na opoziciju da se Skupština „ne bavi političkim rijalitijem, jer mora da se vrati ozbiljnom radu“.
Koliko će da traje?
Nema naznaka koliko bi sednica mogla da traje s obzirom da predlagač zakona ima neograničeno vreme za njegovo obrazlaganje.
Trajanje sednice ipak bi moglo znatno da skrati to što je predsednica Skupštine Ana Brnabić u ime vladajuće Srpske napredne stranke najavila da poslanici te partije neće podnositi amandmane.
Foto: Tanjug/Peđa VučkovićVlast je najavila da neće podnositi amandmane na Predlog zakona
Da li zakon ima ikakve šanse?
Sudeći po dosadašnjoj skupštinskoj praksi, ali i po snažnoj kampanji koji vlast vodi u korist otvaranja rudnika litijuma, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima nema nikakve šanse da bude usvojen. Sama Srpska napredna stranka ima 129 poslanika, dakle više od polovine mandata u Skupštini Srbije.
Kakvim merama prete aktivisti ako se zakon odbije?
U slučaju da Skupština ne usvoji Predlog zakona aktivisti koji se protive istraživanju i eksploataciji litijuma najavili su da će radikalizovati proteste, što će najverovatnije podrazumevati blokadu saobraćajnica.
„Naš je predlog parlamentarnoj opoziciji da mora da se gura taj zakon, to je jedina mera koju mi možemo da prihvatimo. Ništa drugo, nikakvi kompromisi, dogovori, dijalozi sa kompanijom ‘Rio tinto’ i vlastima ne dolaze u obzir“, rekao je tim povodom aktivista Zlatko Kokanović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića i ministar za javna ulaganja u aktuelnoj Vladi Darko Glišić izjavio je da u Vladi Srbije ima umornih, a i da je „u neke izgubljeno i poverenje"
Organizator protesta na kome su bačena jaja na „Euro litijum" je Valjevski pokret otpora, koji je prethodno saopštio da „nema više šetnje i govora, i da je vreme za dela"
Zanimljivo je što je Vučić krenuo u obračun sa funkcionerima. Šalje poruke biračima da će povesti malo više računa o neodgovornim ljudima u stranci, rekao je Stojanović
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!