Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) smatra da nadležni organi moraju da pronađu rešenje kojim će biti sačuvan Beogradski sajam kao arhitektonska celina sa svojim halama i namenom, primerenom nespornim vrednostima tog značajnog zdanja
Izvršni odbor SANU je pozvao nadležne organe da pronađu rešenje kojim će biti sačuvan Beogradski sajam „povodom najava mogućeg rušenja najvećeg dela objekata i prenameni zemljišta Beogradskog sajma“.
Kako je navedeno, tim povodom Izvršni odbor je, na predlog Odeljenja tehničkih nauka i uz podršku Odeljenja umetnosti SANU, usvojio saopštenje u kome se ukazuje na istorijat izgradnje i značaj Beogradskog sajma.
Podseća se da je Beogradski sajam planiran, projektovan i izgrađen samo dvanaest godina posle završetka Drugog svetskog rata, a Akademici Milorad Pantović i Branko Žeželj i inženjer Milan Krstić su projektanti Beogradskog sajma.
U saopštenju piše da su oni, projektujući Beogradski sajam, „dali nemerljiv doprinos srpskoj, jugoslovenskoj i svetskoj arhitekturi i graditeljstvu“.
Beogradski sajam je otvoren 23. avgusta 1957, prva manifestacija bio je Sajam tehnike, sa više od milion posetilaca, navodi se.
Već posle godinu dana, iz studija smeštenog na Sajmu, TV Beograd je emitovala svoju prvu emisiju, dodaje se.
Beogradski sajam organizuje brojne sajamske manifestacije, među kojima i Sajam knjiga, koji se organizuje neprekidno od 1957. godine.
Sajam je, takođe, imao izuzetno značajnu ulogu u kriznim situacijama i nedavnim pandemijama, poodseća se.
Posebnu simboliku predstavlja činjenica da budući inženjeri i graditelji Srbije, svršeni srednjoškolci, polažu prijemne ispite za tehničke fakultete u objektima koji svojom lepotom i funkcionalnošću ukazuju na moguće domete inženjerske struke, navodi se.
Beogradski sajam je, zbog urbanističkog i arhitektonskog rešenja, lepote, funkcionalnosti i impozantnosti, bez sumnje, jedno od najvrednijih dela srpske arhitekture i graditeljstva, piše u saopštenju.
Ukazano je i da je Hala 1 Beogradskog sajma, zbog arhitektonskih rešenja i načina izgradnje proglašena za nepokretno kulturno dobro, kao spomenik kulture.
„Zbog svega navedenog, Izvršni odbor SANU smatra da nadležni organi moraju da pronađu rešenje kojim će se sačuvati Beogradski sajam kao arhitektonska celina sa svojim halama i namenom koja će biti primerena nespornim vrednostima ovog značajnog zdanja“, piše u saopštenju.
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
