Inicijativa
Kako da Paraćin postane Korning
Dvodnevni forum „Kreativno staklo“ predstaviće ostvarljive načine kako da Paraćin postane turistička destinacija, nalik na malo mesto u državi Njujork - Korning
Šta se planira na mestu sadašnjeg Sajma? Po svemu sudeći veliki broj zgrada i Hala 1, jedinstvena u svetu, koja se od tih građevina ne bi ni videla
O sudbini Beogradskog sajma, iako se o tome puno priča, u suštini se malo toga zna, izuzev da bi trebalo da bude premešten u Surčin na mesto gde će se graditi kompleks za Međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO 2027, koju vlast uporno predstavlja kao „Svetsku izložbu EXPO“.
A šta se planira na mestu sadašnjeg Sajma? Po svemu sudeći, veliki broj zgrada i Hala 1, jedinstvena u svetu, koja se od tih građevina ne bi ni videla.
Stručna javnost upozorava da je jedini razlog preseljenja Beogradskog sajama – širenje Beograda na vodi.
Krajem oktobra bio je predstavljen Urbanistički projekat za Beogradski sajam čiji je investitor Beograd na vodi, ali projekt se mogao samo videti, ali ne i komentarisati.
Specijalizovani portal Beobuild, koji prati urbanizam u glavnom gradu, navodi da su planovi za prenamenu i rušenje Beogradskog sajma daleko odmakli, a ova nepromišljena akcija ne bi smela da prođe bez reakcije javnosti.
„I u ovom slučaju ne postoje institucije koje bi zaštitile javni interes i zaustavile još jedan nalet ‘investitorskog urbanizma’ pre nego što nepopravljiva šteta bude načinjena. Najava da će Sajam biti srušen ostavila je mnoge u šoku, a o ovako dramatičnom potezu nije bilo nikakve diskusije, niti je javnost mogla na bilo koji način da da svoj sud o prvoklasno važnoj odluci koja se tiče svih. Ne samo da se privatizuje vredan javni prostor u srcu Beograda, već se ispoljava namera da se poruši sajamski kompleks, koji je sam po sebi građevinski poduhvat svetskog ranga i deo kulturno-istorijskog nasleđa visoke važnosti.“
Jedinstvena u svetu
Hala 1 je nosilac titule najveće kupole od prednapregnutog betona na svetu, sa neverovatnim prečnikom od 109 metara, što je svrstava u prava inženjerska čuda. Zavod za zaštitu spomenika je zbog toga stavio zaštitu na Halu 1, ali je njeno izdvajanje iz kompleksa, kako navodi Beobuild, potpuno pogrešno i suštinski neprihvatljivo
„Sajam se trenutno sastoji od 12 izložbenih hala, od čega se tri objekta trebaju sačuvati od najavljenog rušenja (Hala 1, Hala 2 i Hala 3). Ovde nije reč o čuvanju postojećih sajamskih funkcija, već o čuvanju materijalnog istorijskog nasleđa. Ideja da se u Surčinu izgradi novi sajam, koji bi odgovarao nekakvim savremenim potrebama, ne može da bude stavljena u kontekst rušenja postojećeg Sajma. Da li će nadležni graditi novi Sajam stvar je investicionog kriterijuma i razvojnih prioriteta, a da li će Gradska vlast da sruši postojeći Sajam i zarad čega je potpuno odvojena tema.“
Dve odluke Vlade
Kako je „Vreme“ ranije već pisalo, odlukom Vlade Republike Srbije Beogradski sajam je bio proglašen spomenikom kulture kao celina u „Službenom glasniku RS“ broj 4/2009.
U obrazloženju stoji da je ovaj „spomenik kulture sagrađen između 1954. i 1957. godine, prema projektu projektantskog tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Zamišljen je kao savremeno oblikovani urbanistički kompleks, čiji je kompozicioni akcenat stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezana pasarelama.
Kao mere zaštite spomenika kulture utvrđene su „očuvanje autentičnog izgleda kompleksa, horizontalnog i vertikalnog gabarita objekata, konstruktivnih elemenata arhitekture, originalnih materijala, funkcionalnih karakteristika i celovitosti prostora spomenika kulture“, ko i „svaka promena arhitektonske celine“.
Već u „Službenom glasniku broj 16/2009 ta odluka je bila preinačena, tako da se od marta 2009. spomenikom kulture smatra samo Hala 1 Beogradskog sajma.
„Okupacija“ Hale 1
Zemljište na kome se Sajam nalazi prodato je za nepoznat iznos preduzeću “Beograd na vodi”, investitoru koji je na pohlepan način već pokazao svoje domete u našem gradu.
Kako piše Beobuild, po istoj matrici, i na prostoru Sajma možemo očekivati realizaciju masovne stanogradnje u naselju regresivnih urbanističkih parametara i beskarakterne arhitekture.
„Prikazi budućeg naselja najavljuju da Hala 1 zapravo nestaje kao prepoznatljivi deo gradske vizure, jer se planira izgradnja velikog broja stambenih objekata koji blisko opasuju Halu 1 sa svih strana, a sve su po pravilu i značajno više od nje. To znači da će Hala 1 u budućnosti moći da se sagleda samo iz ekskluzivnih pozicija, a kao i u slučaju ‘Beograda na vodi’ u prvi plan su stavljene stambene zgrade.“
Gde je nestao plan?
Na sajtu irskog arhitektosnkog biroa „Niall Montgomery + Partners“ (NMP) bio je objavljen projekat pejzažne arhitekture za prostor na kome se danas nalazi Beogradski sajam. Međutim, taj plan se trenutno ne može naći na njihovom sajtu.
Kako je on izgledao, može se videti u videu na portalu N1.
Na tada objavljenim vizualizacijama projekta se umesto Sajma nalaze blokovi zgrada koji okružuju Halu 1.
Irski biro je, uz raskošne vizualizacije, ponudio i šturi opis u kome se navodi da će „ekstenzija Savske promenade biti kulturno-ekološka destinacija i šetalište svetske klase koje će krasiti niz parkova, umetnički centar i panoramski točak uz revitalizovani Stari železnički most“ koji, podsetimo, nije u funkciji od kada je ukinut železnički saobraćaj u Savskom amfiteatru.
Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić svojevremeno je rekao da smo svedoci „protivzakonite akcije urušavanja grada Beograda“.
„Ovako se radi van bilo kakvih institucionalnih radnji koje su neophodne da bi se taj posao uradio. Priča je potpuno neodrživa ako bismo se držali zakona“, istakao je Bobić.
Za Boženu Stojić, urbanistkinju iz organizacije Ministarstvo prostora, donošenje ovakvih strateških odluka bez učešća javnosti u suprotnosti je sa načinom planiranja urbanog razvoja kakav nam je preko potreban u Beogradu.
Sprečiti rušenje
Strukovna udruženja traže od nadležnih reviziju odluka, kako bi se sprečilo najavljeno rušenje kompleksa Beogradskog sajma, čija je Hala 1 prepoznata kao jedna od referentnih tačaka za moderni pokret u arhitekturi i interpretira se kao graditeljska baština čovečanstva.
Oni su uputili nadležnim institucijama inicijativu da hitno izvrše reviziju svih odluka koje se tiču Beogradskog sajma, kako bi se sprečilo najavljeno rušenje ovog kompleksa.
Inicijativu potpisuju Dokomomo Srbija, Društvo konzervatora, i Evropa Nostra Srbija. Uputili su je Ministarstrvu kulture Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Dvodnevni forum „Kreativno staklo“ predstaviće ostvarljive načine kako da Paraćin postane turistička destinacija, nalik na malo mesto u državi Njujork - Korning
Prosvetni radnici odavno upozoravaju da su promene u obrazovnom sistemu neophodne. To je najočiglednije kad je reč o tehnološkoj pismenosti đaka, čije su veštine sve bolje, a apetiti za znanjem sve veći. Da bi ih zadovoljili, moraju da imaju stručne nastavnike informatike
Na 17. Festivalu nauke, koji se održava od 12. do 14. decembra na Beogradskom sajmu, biće predstavljena nova tematska celina, Zona ideja i inovacija. Najavljeni su i nastupi gostiju iz stranih država, kao i predstavljanje projekata mladih naučnika
Univerzitetski klinički centar u Nišu godinama propada. Nedavno je u zgradi Klinike za kardiologiju pao plafon. Ipak, to je samo kap u moru problema i nehumanih uslova sa kojima se pacijenti UKC Niš odavno suočavaju
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije izjavio je da je Beogradu treba barem još stotinu crkvi i hramova. Ali, pitanje je za koga? Jer ljudi iovako slabo idu u crkvu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve