Sajam i Generalštab: Načini za čuvanje onog što ne sme da se zna

U Srbiji su se pojavila neka pomilovanja koja zvanično to nisu, ali, nekim drugim načinima, naravno pravnim,  osumnjičenog oslobađaju krivice.

Prva su ona zvanična, koja daje predsednik Aleksandar Vučić – sad je baš pomilovao Milicu Stojanović koja je u januaru tokom protesta u Beogradu automobilom udarila studentkinju, nešto pre toga četvoricu aktivista Srpske napredne stranke kojima se sudilo da su u Novom Sadu krajem januara studentkinji dislocirali vilicu, a krajem januara je doneo odluku o 13 pomilovanja.

Druga vrsta

Druge su one kad se nekom ko je dokazano kriv sve oprosti, kao na primer Goranu Vasiću, v.d. direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je osumnjičen da je falsifikovao dokument kojim je zgradi Generalštaba u Beogradu ukinut status spomenika kulture.

On je 13. maja sproveden je u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), gde je sutradan priznao krivično delo koje mu se stavlja na teret i izneo svoju odbranu, a TOK je pokrenuo istragu.

Zatim je Tužilaštvo tražilo da mu se odredi pritvor, Vasić je izložio svoju odbranu, i Viši sud je zahtev Tužilaštva odbio, određujući mu meru zabrane prilaska svedocima. Čime se branio Goran Vasić, naravno da se ne zna.

Od te presude, a s obzirom da je većina zaposlenih u Republičkom zavodu među svedocima istrage, Goran Vasić se nije pojavljivao na poslu. Međutim, nastavio je da bude v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Ministarstvu kulture nije smetalo što je pod istragom i što ne dolazi na posao, pa nije raspisivalo konkurs za direktora.

Prema dokumentu koji je objavio „Danas“, tužilac je imao sumnju da je Vasić bio u bekstvu pre hapšenja. U tom dokumentu piše i da je Vasić, u svojoj odbrani, rekao da je iznosio dokumenta iz Zavoda bez evidentiranja, da ih je nosio „na ruke“ umesto preko službenih kanala, te da je deo dokumentacije držao u svom stanu. Izjavio je da je on „prosto takav“.

Prema nezvaničnim saznanjima N1, u međuvremenu je ukinuta mera zabrane prilaska svedocima, pa se  Goran Vasić pojavio na poslu 7. avgusta,  kao da ništa nije bilo, a zaposlenima je objasnio da je sve što je uradio bilo u interesu države.

Moguće da mu je država upravo zbog toga sve oprostila i zanemarila njegovo priznanje krivice.

Ovaj njegov povratak koincidira sa informacijom da zaposleni Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture spremaju dokument kojim će tražiti da Vlada Srbije Beogradskom sajmu vrati status kulturnog dobra.

Treća vrsta

Treća vrsta abolicije je kad se neko za koga postoje dokazi da je skrivio, ti dokazi zanemare a njemu se dodeli viši položaj.

Na primer, Aleksandar Ivanović, koji je početkom jula  od v.d. direktora postao direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Bilo je to nekoliko dana pre nego što je objavljen dokument koji dokazuje da je Ivanović, na isti nezakonit način kao i Vasić, predložio uklanjanje zaštite Generalštaba.

Pomenuti dokaz obnarodovan je na portalu „Vremena“ 8. jula, a prema našim informacijama odmah potom je uključen i u istragu.

Aleksandar Ivanović nije pominjan u vezi istrage, iako je uradio isto što i Vasić. Samo je u tišini postavljen na višu poziciju da odatle čuva sve poslove koje je vlast proglasila da su u interesu države, a ne da, kojim slučajem, u eventualnoj istrazi ispriča nešto što ne treba da se zna.

Jedan od tih poslova je maločas pomenuti dokument za vraćanje statusa kulturnog dobra Beogradskom sajmu, koji, kako smo pisali, pripremaju i zaposleni Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.