Foto: AP Photo/Darko Vojinović
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi i koja ima redovne avio letove. Za dolazak iz Rusije nije potrebna viza
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. u Srbiju je ušlo stotine hiljada građana Rusije. Mnogi od njih su premestili svoj posao u Srbiju, a takođe su i pojedine firme prebacivale svoje zaposlene.
Prema podacima od 15. maja ove godine, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo Radiju Slobodna Evropa, u Srbiji boravi gotovo 30.000 državljana Rusije na osnovu odobrenog privremenog boravka.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi i koja ima redovne avio letove.
Najlakše u Srbiju
Ilija Pinsker je po struci dizajner zvuka, a u Srbiju je sa suprugom i kućnim ljubimcem došao automobilom u aprilu 2022. godine. Srbija je retka država, koja je ostala otvorena za ruske državljane kojima nije potrebna viza za dolazak.
„Naše putovanje je počelo 17. aprila 2022. Odlučili smo se da se preselimo zbog nestabilnosti u našoj zemlji. U Rusiji nije više bilo bezbedno za jednog od mojih bliskih prijatelja“, opisao je Pinsker.
U igri su bile i druge države – Gruzija, Jermenija, Izrael, Crna Gora i Turska.
Izbor je pao na Srbiju i Beograd, zbog toga što mu je, kako je rekao, procedura za prenošenje opreme bila lakša u odnosu na druge zemlje i zbog povoljne poslovne klime.
Sa zemljacima koji su se takođe preselili u Beograd, organizovao je svirke, pozorišne predstave i druge kulturne događaje.
„Većina ljudi i većina naše ruske zajednice u Beogradu dosta vremena provode u razmišljanju o opstanku, o izgradnji temelja svog života. Mi pokušavamo da ih zabavimo, da ih odvučemo od sivih misli“, pojasnio je Pinsker.
Strah od mobilizacije
Jevgenija Grinenko je sa dve ćerke u Beograd stigla avionom u marta prošle godine. Muž je krenuo kolima, noseći u koferima sve što su mogli da ponesu od života. Otišli su iz straha da bi Jevgenijin muž mogao biti mobilisan.
Jedna ćerka, kako je rekla ide u školu, druga u vrtić. Suprug radi za stranu firmu, dok je ona, inače novinarka po struci, trenutno bez posla.
Kako je rekla, pohađa tečaj ručnog tkanja i ide na jogu. U Rusiju ne planiraju da se vrate.
„Bolje biti slobodna ovde i nemati posao“, rekla je Jevgenija Grinenko u razgovoru za Radio Slobodna Evropa.
Broj ruskih državljana, baš kao i ruskih firmi i preduzetnika u Srbiji, naročito je uvećan nakon što je predsednik Vladimir Putin, u septembru 2022. objavio delimičnu mobilizaciju u zemlji.
Ceo tekst Radio Slobodna Evropa pročitajte ovde.
B.G./Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine, i veterani optužili su ljude iz Pionirskog parka za nerede. Vučić, MUP i BIA tvrde drugačije. Ćacilend je krcat, štiti ga policija
U mnogim gradovima Srbije večeras su se okupili građani kako bi dali podršku Dijani Hrki, majki mladića koji je jedan od 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu
Najstarija poslastičartnica "Pelivan", reagovala je na izjavu Dragana J. Vučićevića da je Dijana Hrka došla na štrajk glađu iz njihove poslalstičarnice. "Dijana Hrka je uvek dobrodošla u naš lokal, ima našu podršku", poručili su
U trenutku odavanja pošte u 12 časova u Novom Sadu bilo je prisutno oko 110.000 ljudi, podaci su Arhiva javnih skupova. Prema MUP-u, bilo ih je 39.000
„Bez obzira na sve političke razlike jedinstveni smo u dostojanstvu“, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ piše da veliki broj Rusa u Beogradu donosi promene u gradu, ponovo. Ruska intelektualna elita je između dva svetska rata dala veliki dopirnos srpskoj arhitekturi, nauci, ali i noćnom životu. Danas njihovim stopama idu takozvani ekonomski i politički nomadi koji na svoj način od Beograda prave dom
