Učenici Pete beogradske gimnazije dobili su neverovatan plan nastave prema kojem bi časove trebalo da imaju od osam ujutru do 18 časova po podne. Roditelji smatraju da je ovo maltretiranje dece koja su bila za blokadu
Iako bi nastava za učenike Pete beogradske gimnazije trebalo da počne danas u druge dve škole, oni neće otići u njih, kaže za „Vreme“ jedan od roditelja učenika.
Pred učenike ove gimnazije i njihove roditelje je posredno iznet potpuno nesvakidašnji plan nastave. U školu bi trebalo da idu dvokratno, sa pauzom od dva i po sata. To bi značilo da će školskim aktivnostima biti zaokupljeni od osam ujutru do 18 časova posle podne.
„Plan i program nastave su dobile odeljenske starešine, niko ga čak nije ni prosledio direktno roditeljima i deci, a neka odeljenja čak nisu obaveštena pa ni ne znaju za njega“, kaže jedna od majki učenika ove škole. „Mi smo se zapanjili kada smo ga videli, jer nikada nešto slično nije osmišljeno.“
Prema planu koji je nastavnicima poslala v.d. direktora škole Danka Nešović, učenici Pete bi imali sedam časova od po pola sata do podneva i to onjaln. Zatim bi imala pauzu do 14.30, pa bi onda odlazila fizički u jednu od dve škole u koje su raspoređeni – na još tri i po sata nastave.
„Ta pauza od dva i po sata je taman tolika da deca ručaju i da krenu u školu, jer svi znaju koliko nekoj deci treba prevozom iz udaljenih delova Beograda do centra“, kaže majka jednog učenika. „Tako bi školske aktivnosti trajale ukupno deset sati dnevno. Neki časovi su podvedeni pod 13. ili 14. čas tog dana, a prepodnevni onlaj časovi uopšte nisu zamišljeni kao jednostavna podela gradiva i informacija i priprema, već kao aktivna predavanja. Zaista ne znam šta je ovo, ako ne osveta deci Pete gimnazije zbog blokada.“
Zbog svega ovoga su roditelji i učenički parlament škole u ponedeljak, 24. novembra, ujutru organizovali protest ispred Pete, a zatim su krenuli u protestnu šetnju do Ministarstva prosvete.
Na sve to treba dodati i da je raspored časova koji su dobili zapravo od oktobra, kada škola nije imala ni zaposlene sve nastavnike, zbog velikog broja otkaza koji su usledili onima koji su podržavali štrajk prosvetara i studentske proteste.
Svi se naravno boje da je po sredi ideja resornog ministarstva – da zatvori školu, po uzoru na novosadsku Jovinu gimnaziju.
U nedelji za nama, deca Pete gimnazije su izglasala prestanak blokade, ali je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković naložio izmeštanje učenika iz škole, sa obrazloženjem da je neophodno da sanitarne službe i policija se obave pregled škole i izvrši popis imovine jer je, kako navodi, nepoznato ko je boravio u školi tokom blokade koja je trajala mesec dana.
On je molbu MUP-u potpisao još u petak, 21. novembra, ali nije poznato šta se sa njom zbilo i zašto inspekcija nije urađena da bi učenici mogli da krenu neometano u sopstvenu školu.
Roditelji učenika Pete smatraju da se sve to može obaviti u jednom danu i strepe, jer ne postoji rok do kada će deca biti izmeštena iz škole. Oni kažu da je prošle školske godine Peta beogradska bila u blokadi više od pet meseci i da se, kada je školska godina nastavljena 5. maja, odmah ušlo u školu i krenulo sa nastavom. Tada je to Ministarstvu odgovaralo.
Učenici su školu ostavila u stanju u kome su je zatekli i sredili je posle blokade, za šta postoje snimci. Roditelji još dodaju da nove škole nemaju dovoljno kapaciteta čak ni da prihvate jednu celu smenu.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
